Ratko otkrio kako se zaista živi u Švedskoj: Ovde nema kompleksa, poštenje se ceni, prekovremeni rad se plaća slobodnim danima

Iako su Šveđani, kako kaže, dobri i pomalo naivni, to naravno ne znači da je sve idealno

Ratku, ekonomisti iz Beograda, vrata su se otvorila u Švedskoj jer je bio uspešan na menadžerskoj poziciji u jednoj velikoj internacionalnoj IT kompaniji. On je sa porodicom početkom decenije otišao u Skandinaviju, jer je odlučio da ne želi da podiže porodicu u Srbiji.

Švedska traži 80.000 radnika: Evo koja zanimanja su najtraženija, a spisak je poduži!

Preporučujemo

Ratko je za B92.net istakao da bi u zemlji u kojoj sada živi i bez funkcije i struke mogao da živi normalno sa suprugom i detetom.

- Uslovi za život su odlični i porodice ovde žive pristojno sa dva minimalca - kaže Ratko.

Prema njegovim rečima, važno je što "nema kompleksa" i što je svako zanimanje cenjeno, jer su svi svesni da su sva radna mesta potrebna da bi društvo funkcionisalo. Iako su Šveđani, kako kaže, dobri i pomalo naivni, to naravno ne znači da je sve idealno.

- Ljudi isti kao i svuda, ima svega, ali generalno su promišljeniji i "funkcionalniji", ne lete kao muve bez glave. Vole zdrav život, sport i prirodu i putovanja, sve ostalo, samo da je funkcionalno. Nisu opterećeni materijalnim niti društvenim statusima - kaže on.

Navodi i da tolerancija ima i svoju cenu i da takvo društvo počinje da ima probleme sa talasom migranata. Takva otvorenost društva je njemu pomogla da stvori novi život hiljadama kilometara od Srbije, u Stokholmu.

- Za sve postoji mnoštvo informacija na internetu, nema posebnih saveta za uklapanje, samo budeš normalan i pošten i sve će biti okej. Imamo prava kao svi švedski državljani, samo nemamo pravo glasa. Državljanstvo se dobija nakon pet godina boravka - kaže on.

Pozicija uspešnog menadžera sa sobom nosi dobru platu, ali je, za razliku od Srbije, sve mnogo balansiranije.

- Plata je korektna, ali nije pet ili šest puta veća od proseka, kao u Srbiji, već dva do tri puta. Sa moje pozicije je napredovanje moguće samo kada šef ode pa se dobije njegovo mesto, a beneficije su vrlo dobre, uključuju i najbolji paket za penzije - kaže on.

Prekovremeni rad se ne plaća, ali se umesto toga dobija pet dana više godišnjeg odmora (ukupno 30), a radni uslovi su, kaže, "shodni švedskom zakonu", prenosi B92.

- Ne postoji nikakva razlika u odnosu poslodavca prema meni i prema državljanima Švedske. Radna nedelja je 40 sati, a plata je dovoljno dobra da bismo mogli da živimo dobro za ovdašnje uslove, čak i da sam jedini zaposleni u domaćinstvu. Ne moramo da "gledamo svaki dinar" i možemo sebi da priuštimo i fine odmore - kaže on.

Što se "švedskog standarda tiče", navodi da su cene hrane približne, ali da je kvalitet drastično bolji u Švedskoj. Zdravstvena zaštita za decu je besplatna do 18 godine, a plaćaju se participacije od desetak-dvadesetak evra, a ako se u kalendarskoj godini plati 120 evra, sve preko toga je besplatno.

- Taj iznos je maksimum koji možeš da potrošiš na lečenje, bez obzira na stvarni trošak koji pokriva zdravstveno osiguranje, jedino se ne podrazumeva estetska hirurgija - kaže on.

Školovanje je besplatno, a dopunski boravak se plaća 60 evra, dok je vrtić mesečno 70 evra, što je za oko dve i po hiljade dinara skuplje od onoga što roditelji u Srbiji plaćaju nakon subvencije. Stanarina je naravno neuporedivo skuplja, ali se kreće između četvrtine i polovine mesečnih primanja, u zavisnosti od visine istih. Kako kaže, on je kupio stan na kredit i svi troškovi mesečno iznose 1.200 evra.

- Porezi su veliki, progresivni su i moj je oko 40 odsto plate, a olakšica je što trećina svih kamata koje plaćaš za kredite za stan, kola ili keš bude posle vraćen kroz povrat poreza na godišnjem obračunu - kaže on.

Za kraj, kaže da mu je standard u Švedskoj, uprkos poziciji, niži od onoga što je imao u Srbiji, ali da nijednog trenutka nije zalažio što je otišao.

- Kada smo počeli da planiramo porodicu, shvatio sam da ne želim da moja deca odrastaju u Srbiji. Mi ovde živimo pristojno, naravno da smo došli ovde i nismo imali nikoga, ali dete nam odrasta u sigurnom, zdravom društvu u dobrog čoveka. Ovde nema kombinacija i sličnog, prosto, ovde to ne funckcioniše tako - kaže on.

(Telegraf.rs)