Kod nas se raspravlja o ustašama i partizanima, a deca u vrtićima nemaju šta da jedu: Hrvatica pobegla glavom bez obzira iz Zagreba

- Imala sam sređen život o kojem većina Hrvata može samo da sanja. Ono što je mene mučilo stavljalo je senku na dobre uslove u kojima sam živela - započinje Martina svoju priču

Varaždinka Martina Tomašević se pre dva meseca odselila iz Hrvatske u Irsku. Kako kaže, iako je imala sređen život u Zagrebu, odlučila je da ode, frustirana zbog celokupne situacije u zemlji.

Ona je svoju priču ispričala za Varaždinski.hr.

Preporučujemo

"Imala sam sređen život o kojem većina Hrvata može samo da sanja. Ono što je mene mučilo stavljalo je senku na dobre uslove u kojima sam živela.

Mučilo me što mi Bandić od svake plate uzima 900 kuna kako bi još više ljudi ubacio u svoj kartel. Mučilo me što svaki dan moram da gledam gde ću da kupim osnovne životne potrepštine. Danas su šunka i sir na akciji u Konzumu, ali Kaufland ima deterdžent za veš po povoljnoj ceni. Ne mogu da kupim pišljivu Kinder čokoladu jer je već kraj meseca, kako naši ljudi kažu, 'visok je datum, još 10 dana do plate, ne možemo kupiti još i to'. Pitala sam se je li stvarno toliki problem kupiti još i tu čokoladu. Pobogu, 2017. je godina, a mi i dalje gledamo šta ćemo i gde da kupimo", priča Martina.

Gospoda ubijaju i na asfaltu i na moru

"Zašto se hapsi klinac sa džointom u ruci kad imamo gospodu koja ubijaju ljude na asfaltu i na moru?

Ovo je država gde se proziva gospodin Bakić, čovek koji je za naše klince u školama osigurao micro:bit računare, nešto o čemu praznoglave majke koje gledaju koji klinac iz razreda ima iPhone, a koji je 'lidlić', nemaju pojma.

I dok se kod nas i dalje raspravlja o ustašama i partizanima, deca u vrtićima nemaju šta da jedu. Plafoni u školama padaju.

I sve dok zadnji, pošteni čovek ne ode u Nemačku, Irsku, Kanadu ili Novi Zeland, ubacivaće se pedesetero novih ljudi svaki mesec u izmišljena ministarstva, gradiće se fontane i oporezivati sve što nam je potrebno za dostojanstven život", nastavlja ogorčena Martina.

Kako kaže, čim je stigla u Irsku - preporodila se. Kaže da tamo ima poslova kao u priči, plate su vrlo dobre, a standard odličan.

- Posao sam dobila na temelju znanja i veština koje posedujem, nije mi bila potrebna stranačka kartica - nastavlja Martina.

"Niko mi ne uzima pola plate da bi zapošljavao rođake. 

Pronašla sam dobar stan u kojem kuvam najfiniju, domaću junetinu koja nije došla iz Argentine nakon deset godina smrzavanja i odmrzavanja", priča.

Kaže i kako su ljudi u Irskoj srdačni i otvoreni, uvek spremni da pomognu te da se napokon ne mora zamarati egzistencijalnim pitanjima.

"Iako mnogi govore 'ako ti se ovde ne sviđa, samo idi, takve ovde ni ne trebamo', ja ću im se smejati k'o malo dete, zamazana Kinder čokoladom i s nešto ušteđenih evra u džepu, čekajući da zadnja osoba koja ode iz ove napaćene zemlje ugasi svetlo", zaključuje Martina.

(Telegraf.rs)