Goran objavio dnevnik sa Islanda i održao lekciju političarima: Svi su nasmejani i dobro plaćeni, verovatno zato što nema ustaša i partizana
"Za više od 20 godina staža koliko imam prvi put se osećam cenjeno na poslu, osećam kao da sam tu već godinama, a ne tek nedelju dana...."
Saborski zastupnik Goran Aleksić na svom Fejsbuk profilu je objavio priču o svom nesuđenom prijatelju koji je otišao na Island. Njegov status prenosimo u celosti.
" 7. septembar
Zdravo Gorane... Evo da Vam se javim sa dalekog Islanda. Da... Otišao sam na Island da radim. Mislim da u Hrvatskoj, na žalost, nema više smisla živeti i raditi, sve se vrti oko toga ko je gde bio '41,' '45,' 91...'ko je ustaša, a 'ko partizan... Ne želim da moja deca moraju da žive u takvom društvu. S vremenom će i oni doći ovde. Ovde se ceni rad, dobro se plaća rad, svi su srećni, nasmejani, pristupačni, srdačni (verovatno zato jer nemaju ustaše i partizane). Ovde nema šanse da vas poslodavac zezne i za jednu kunu. Glavnu reč što se tiče radnika i poslodavaca vode sindikati, kojih na Islandu ima, mislim, tri.
Svaki stanovnik Islanda, tako i ja, dobije kenitalu, to je njihov OIB, a svaki poslodavac je dužan da ima na poslu jedan digitalni sat u koji radnici upisuju svoj OIB kada su došli na posao i kada su otišli sa posla, taj sat je od sindikata, pa oni na taj način kontrolišu da li je sve u redu sa satnicom i na kraju meseca i sa platom. Plata na Islandu je uvek prvog u mesecu, svima, bez izuzetaka, ako prvi pada na vikend ili neradni dan onda je uvek dan pre toga.
Neki dan sam se prošetao po Rejkjaviku i otišao u banku da zamenim evre... Prvo, u banci vas dočeka jedan gospodin u odelu koji vam da broj za uslugu koju čekate, i zatim čekate... Uz kafu, čitanje novina... A banci je gužva, svi nasmejani, pogledam oko sebe i mislim si da nisam možda ušao slučajno u neki kafić... Dođe jedna gospođa koja pokupi šoljice od kafe, pita vas da li ste za još jednu kafu.... I tako... Čudno. Tu nema ni Erste, ni Addiko, ni Hypo, ni Sberbank.... Samo njihove islandske banke... Eto... Toliko od mene. Nadam se da vas nisam zagnjavio. Pratiću i dalje vaš rad i rad vaše stranke koju podržavam. Žao mi je što niste imali vremena za nove prijatelje da se upoznamo i popijemo piće, ali možda drugom prilikom. Pozdrav.
Za više od 20 godina staža koliko imam prvi put se osećam cenjeno na poslu, osećam kao da sam tu već godinama, a ne tek nedelju dana....
Nemaš pojma koliko mi je bilo teško da napustim dom, porodicu, Hrvatsku... Lepu Hrvatsku... Koju siluju svakodnevno raznorazne spodobe na razne moguće načine... Probaj nešto da pokušaš da napraviš sa koalicionim partnerima.
20. septembar
Zdravo, jedna zanimljivost koju bi možda bilo pametno i u Hrvatskoj uvesti. Nisam ni ja znao, ali prva plata koju dobiješ kod nekog poslodavca se dobiva bruto na račun, znači prvi mesec se ne plaćaju porezi i ostale stvari....
9. oktobar
Zdravo Gorane! Kako si? Evo malo da se javim... Ja sam dobro... Osim što mi fali porodica sve drugo je super! Dobio sam prvu platu... Mogu reći da je "saborska", druga će biti najverojatnije premijerska! Ono što me je iznenadilo ovde pri otvaranju računa u banci je da banka ne naplaćuje ništa za vođenje računa, to sve rešava poslodavac, ja plaćam eventualno naknade ako želim prekoračenje po računu, ali to je normalno...
Druga stvar je što u banci se nalazi moj izveštaj od plate, dakle ako ga želim na ruke samo kažem da mi ga ištampaju. Ovde se sve, ali doslovno sve, od prodavnica, frizera, pultova... sve, sve... Plaća debitnom karticom, gotovo niko nema gotovinu kod sebe, to mi je jako čudno, ali se polako privikavam.... Ljudi su fantastični, juče smo baš bili na piću posle posla, Hrvati, Letonci, Litvanci, Filipinac, Čeh i nekoliko Islanđana.... Predobro, svi pričamo na engleskom, nema politikantstva, nema ustaša i partizana, samo veliko prijateljstvo.... Islanđani su genijalni ljudi, pomognu kad god treba, gde god treba.... Eto... Toliko za sada...
Inače... Život je ovde jako skup, ali za razliku od Hrvatske gde je plata radnice na šalteru 3.000 kuna (400 evra) ovde je 3.000 evra, i naravno da se da lepo uštedi... Ovde ako nekome rikne frižider ili veš mašina ne mora da razbija glavu kako će da je kupi, nego ode i kupi.... Nije kao kod nas da mora na 24 rate u Pevecu pa radi dok je ne otplati.... Imaju novca taman koliko im je potrebno za normalan život, a ne za život na kredit".
(Telegraf.rs)