Došla sam kod drugarice na žurku: Nekoliko sati kasnije je umrla, baš kao što je isplanirano i izrežirano (FOTO)

Posle vikenda koji je prošao ispunjen smehom, hranom i sećanjima, svako je otišao svojim putem. Dok je sunce zalazilo u nedelju, Betsi je izdahnula

Kestin Pantera (36) se priseća jednog vikenda 23. jula 2016. godine, kada je poslednji put posetila svoju dragu prijateljicu Betsi Dejvis, na zabavi koju nikada neće zaboraviti. Umetnica Betsi (41) je pozvala svojih 30 prijatelja da sa njom provedu dva dana u Ojaiju u Kaliforniji. Ona je tada uzela posebne lekove kako bi okončala svoj život, pošto je već tri godina bolovala od ALS-a.

Svakog dana moraju da skidaju kožu sa nje, izgleda kao žrtva požara - a svakog trenutka OVA bolest može da je ubije

Preporučujemo

Posle vikenda koji je prošao ispunjen smehom, hranom i sećanjima, svako je otišao svojim putem. Dok je sunce zalazilo u nedelju, Betsi je izdahnula. Kestin je povodom ovog događaja napisala tekst, koji svojom jakom emocijom pogodio srca miliona ljudi. Prenosimo tekst u celosti.

"Nikada nisam tačno znala kada će mi neki prijatelj umreti - sve do danas. U nedelju ujutru, krajem jula, pokušala sam da obučem haljinu svojoj prijateljici Betsi. Ona ne može da govori jer boluje od ALS-a, a bolest je sada ušla u završnu fazu. Betsi ne može da se kreće, da govori, da jede i da diše.

Nakon deset minuta konačno smo spremne za zabavu. Nekoliko sati kasnije, ona će umreti kao što je i bilo planirano.

Betsi je imala ALS i odlučila je da koristi novi zakon Kalifornije da bi okončala svoj život

Sa novim zakonom koji je stupio na snagu 9. juna 2016. godine, ljudi koji su smrtno bolesni su dobili priliku da okončaju svoje živote uzimanjem lekova.

Tri nedelje nakon toga stigao mi je mejl od Betsi na koja se sa ALS-om borila već tri godine. Naziv mejla je bio "Planeta Zemlja".

Napisala mi je da se priprema za odlazak, koji je nazvala "novom avanturom". Sastala se sa doktorima, popunila papirologiju i odabrala datum da uzme lek kojim će okončati svoj život.

Izabrala je 24. jul, pred zalazak sunca. To je nazvala svojom "ceremonijom ponovnog rođenja".

Uskoro smo dobili i pravila ponašanja na zabavi. Nismo smeli da plačemo pred njom, dolazile su u obzir samo radosne i lagane interakcije, a Betsi je smela da plače pred nama.

Postojao je i raspored, koji je ličio na one sa venčanja. Bila je čak i probna večera veče pre zabave.

Pokušala sam da otkrijem da je ovo prvo unapred izrežirano samoubistvo u Kaliforniji. Nisam pronašla takvu informaciju, ali sam našla dosta argumenata protiv onoga što sam nameravala da uradim.

Argumenti protiv pomaganja u samoubistvu

Nije mi palo na pamet da bi pomaganje u samoubistvu moglo da bude pogrešno, jer je bilo sasvim jasno šta Betsi želi.

Znam kako je to kada gledaš nekoga ko polako bledi. Kada je moj tata umro od raka, stalno smo bili uz njega u poslednjim trenucima, uplašeni da će ga lekovi odvesti prerano. Ali njegova patnja je mogla da se izbegne da je ranije uzeo lekove.

Prema jednom blogu ja sam trebala da se pobunim protiv onoga šta moja prijateljica namerava da uradi, da bih joj pružila šansu da živi. Možda ako bi je prijatelji sprečili da umre, onda bi ona shvatila da pravi veliku grešku, pa bi napisala knjigu i postala bi novi Stiven Hoking?

Njena dijagnoza je bila najmanje zanimljiva stvar kod nje

Moji prijatelj i ja smo iznajmili kuću u Ojaiju, kako bi bili blizu Betsi za taj vikend. Shvatili smo da je naš zadatak da budemo veseli, da bi ona iskusila pravu sreću tokom svojih poslednjih sati. Bili smo veoma anksiozni dok smo doručkovali pre njene zabave.

Tokom jela progovorio je Met, kojeg sam poznavala godinama ali sa kojim nikada nisam pričala. On je rekao da je njegov otac umro od ALS-a kada je on imao 16 godina. Tada nije postojao zakon koji vam daje pravo da odlučite da okončate svoj život.

Prirodan način da se umre od ALS-a je gušenje ili davljenje. Metov otac to nije želeo. Pozdravio se sa svojom porodicom i samo je prestao da jede. Umro je posle šest dana.

Met je bio zahvalan što Betsi može da ode bezbolno, okružena ljudima koji je vole. Tokom jedne od poseta, pitao je Betsi da li je bilo teško planirati sopstvenu smrt.

Ona mu se nasmešila i odgovorila: "Umiranje je lako. Pokušaj da živiš u ovom telu. Videćeš da je teško".

Njena dijagnoza je bila najmanje interesantna stvar kod nje. Ona je bila veličanstvena, vozila je motor, putovala je svetom, skupljala je skulpture...

Obukli smo se za zabavu. Razmišljala sam o rasporedu koji nas čeka. U 16 časova smo trebali da jedemo, potom bismo do 19 časova pili koktele, dok bismo birali koje će suverire ona poneti sa sobom na večni počinak.

Onda će ona obući svoju japansku odeću i otići do brda prema njenoj kući. Tamo je planirano da uzme svoj lek, koji je sličan onom koji su uzele Merlin Monro i Džudi Garland.

Lek je morala da uzme sama i morala je ostane jaka tokom čitavog tog procesa. Onda bi pala u komu za pet minuta, onda bi za najviše 48 sati umrla.

"Spremna sam da napustim ovo telo"

Kada smo stigli u Betsinu kuću, ona se smejala i bila je okružena prijateljima koji su je grlili i fotografisali. Njeni rođaci su bili znatiželjni da saznaju kako se mi, njeni prijatelji, osećamo povodom ovog događaja. Betsin prijatelj fotograf je dokumetovao svaki dragoceni trenutak, kao na venčanju.

Ona je želela da sve njene stvari prođu kroz nas pa smo morali da na modnoj reviji nosimo njenu odeću.

Njena patnja je bila opipljiva ispod sve te radosti. Zamor i razočarenje su joj se videli u očima dok je pokušavala da komunicira sa nama. Nekoliko dana ranije je svom prijatelju napisala da je "spremna da napusti svoje telo".

Šta se dogodilo na zabavi povodom samoubistva

Sat vremena pre ceremonije, ona je odgovorila na neka pitanja koja sam joj poslala ranije. Sedeli smo dok je ona odgovarala pomoću prevodioca. Kada mi nekome ko je smrtno bolestan i ko želi da umre dala savet, rekla bi "da upozna sebe i svoju snagu" i "da koristi sve potrebno resurse kako bi stvorio pozitivno iskustvo".

Prvo je na zabavi želela samo pet osoba, a onda se njen mejl proširio, pa je čak 30 njenih najbližih prijatelja želelo da dođe.

Oko 18 časova smo izašli napolje kako bi Betsina porodica mogla sa njom da provede neko vreme. Onda je njen otac izašao i zahvalio nam se što smo došli. Ništa ne može da vas pripremi za lice čoveka koji će izgubiti ćerku svakog časa.

Imali smo instrukcije da odemo do brda, na mesto gde su bili postavljeni šatori bele boje sa stolicama na preklop. Potom je došla i Betsi i legla je na sto za masažu, dok je svirala muzika.

"Prelepa si, vidimo se kasnije"

Njen lek je kasnio. Dok smo sedeli u tišini, mogli smo da čujemo sopstveno disanje. Tada smo prekršili prvo pravilo dana - nemojte plakati pred Betsi.

Kada je njen lekar stigao, zamolili su nas da odemo kako bi mogla da konzumira lek bez ometanja. Prošla sam pored nje i rekla joj: "Lepa si, vidimo se kasnije". Lice joj je bilo prekriveno suzama.

Dok smo odlazili čuli smo krik. Prvo sam pomislila da je ona ljuta na nas jer smo plakali, a onda mi je prijateljica rekla da se ona na taj način verovatno oslobađala besa i frustracije zbog svega što joj je bolest uzela. 

Treća je rekla da je prosto nemoguće da je Betsi fizički sposobna da tako vrišti. Vratili smo se u kući i sedeli na tremu u sumrak. Većina je plakala.

Posle 15 minuta smo čuli da je uzela sve lekove i da je pala u komu. Doktor je rekao da joj je srce jako. Biće potrebno nekoliko sati, pa čak i čitav dan pre nego što umre.

Nakon toga smo joj njena prijateljica i ja utrljale mirišljava ulja po rukama i stopalima.

Bilo je vreme da ostavimo porodicu na miru. Izašli smo napolje i posmatrali zvezvde. Pre nego što smo stigli do kola, njen zet nas je stigao i rekao nam je da je preminula. Bilo je oko 22:35 časova.

Betsi je taj poslednji trenutak u životu učinila umetničkim. Bila je okružena porodicom, prijateljima i bivšim ljubavima, obučena u predivnu odeću. Drago mi je što sam imala priliku da budem tamo".

(Telegraf.rs/vox.com/medium.com)