Sa ovog raja na zemlji muškarci nestaju svakog dana: Ukleto karipsko ostrvo guta svoje stanovnike, a niko ne zna kako

Svaki četvrti ostrvljanin vodi se kao nestao

Malo karipsko ostrvo Providensija kolonozovali su britanski puritanci 1629. godine. Kao svoju bazu koristili su ga i britanski gusari, predvođeni kapetanom Henrjem Morganom. Dugo vremena ostrvo je bilo netaknuto, uprkos nasilnim kolumbijskim krijumčarima narkotika. Na ostrvu ne možete videti oružje ili doživeti pucnjavu, tu nema telohranitelja ni narkobosova, jer se tamošnji problem skriva ispod površine.

Mračna strana Tajlanda za koju ne žele da čujete: Deluje kao raj na zemlji, a krije tajne zbog kojih turisti umiru (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Ostrvo je dugo bilo deo Kolumbije, iako se nalazi u blizini obale Nikaragve. Tamošnji jezik podseća na iskrivljeni engleski. Ostrvljani, kojih ima između 5.000 i 6.000, imaju osećaj pripadnosti Karibima, a ne Kolumbiji. I oni imaju veliki problem.

- Gubimo muškarce. Prema mojim istraživanjima, najmanje 800 muškaraca je zatvoreno po zatvorima u inostranstvu ili su jednostavno nestali - priča jedna ostrvljanka.

Ako je to istraživanje tačno, jedan od četvorice ostrvljana je nestao.

Činjenica je da Providensia nije mogla zauvek ostati imuna na kolumbijske probleme. Pre nekoliko godina krijumčari droge su otkrili da su ostrvljani izvrsni moreplovci i da imaju neprocenjivo znanje o okolnim vodama, koje su nasledili od svojih predaka.

- Oni su poslednja karika trgovine drogom. Ostrvljani čitaju okean bolje od bilo koga drugog, stoga ih zapošljavaju kao kapetane na narkogliserima - kaže novinar Amparo Ponton, koji je na ostrvu živeo 25 godina.

Ako uspešno isporuče drogu do željenog odredišta, koje može da bude bilo gde od Hondurasa do Floride, dobijaju hiljade dolara. A ako budu uhvaćeni, završavaju u zatvoru.

- Stvari postaju neprijatne kada obalska straža počne da goni brodove. Tada posada baca drogu u more, a onda mora svoj postupak da opravda narkobosovima. Posle toga, više nipošto ne mogu da odbiju posao koji se od njih zatraži. Sin mi je završio u zatvoru u SAD - priča jedna majka.

- Već je odslužio jednu šestogodišnju kaznu. Ali, opet je krenuo da se bavi istim poslom i ponovno je uhapšen. Mislim da se vratio tome zato što nije pronašao nikakav drugi posao. Većina porodica na ostrvu pogođena je time na ovaj ili onaj način. Samo gubimo naše dečke - neutešna je.

Postoje deca koja se bude ne poznajući svoje očeve, jer su oni izgubljeni u moru kad su im deca bila bebe. Majke plaču jer su njihovi dečaci otišli i nikad se nisu vratili. Niko ne zna gde su. Mogu da budu u bilo kom zatvoru na svetu.

Kada roditeljima nestane sin, oni često ne znaju gde je otišao i da li će se vratiti. Mnogi se osećaju previše osramoćeno zbog zločina kojim im se sin bavio da bi preduzeli konkretne korake. Ali to ne znači da se odsutnost potomka duboko ne oseća.

(Tekegraf.rs/BBC)