Slobodan opisao prvi dan škole svoje ćerke u Švedskoj: Digla se ogromna prašina na Balkanu zbog ovog statusa (FOTO)

Sportski novinar Slobodan Mufić je morao da podeli na društvenim mrežama kako je izgledao razgovor kada je došao da upiše ćerku u školu, jer je to na njega ostavilo poseban utisak

Građani sa Balkana u velikom broju odlaze iz svojih zemalja u potrazi za boljim životom. Jedan Hrvat koji se nastanio u Švedskoj je na Fejsbuku podelio svoj prvi "susret" sa školskom sistemom u ovoj zemlji.

Hrvat u Splitu ostavio Srbinu poruku na automobilu: Svi su iznenađeni onim što piše (FOTO)

Sportski novinar Slobodan Mufić je morao da podeli na društvenim mrežama kako je izgledao razgovor kada je došao da upiše ćerku u školu, jer je to na njega ostavilo poseban utisak.

- Sredina prošlog avgusta, prijatno leto u Švedskoj. Mi smo Mi, a On je direktor osnovne škole Lunden, udaljene 200 metara od našeg stana.

Mi: Preselili smo se nedavno u Švedsku i imamo 11-godišnju ćerku koju želimo da upišemo.

On: Dobro, popunite ovaj obrazac, treba nam nekoliko osnovnih informacija o vašoj ćerki.

Mi: Znate, ona ne zna švedski.

On: Dobro, naučiće.

Mi: Možda bi u početku trebalo da uči po posebnom programu?

On: Postoji i ta mogućnost, ali mi mislimo da će najbolje i najbrže naučiti švedski u razredu sa ostalom decom. Uostalom, jedna nastavnica švedskog jezika radiće dva sata dnevno samo sa njom.

Mi: Šta Leona treba da ponese u školu?

On: Ništa. Knjige, sveske, olovke, gumice, lenjire, bojice... sve će dobiti ovde. Mora samo da vodi računa da baterija na ajpedu ne bude prazna.

Mi: Znači, moramo da joj kupimo ajped?

On: Ma ne, ajped će dobiti u školi, da se lakše snalazi sa prevođenjem i učenjem, ali mora sama da pazi na bateriju.

Mi: Treba li detetu da se sprema neka hrana za školu?

On: Nema potrebe, doručak je od 7:30, a ručak u 12:00. Svaki dan imamo dva menija, mesni i vegetarijanski.

Mi: Mislite li da bismo kod kuće ponekad trebali da govorimo švedski sa Leonom.

On: Nikako. Kod kuće treba da razgovarate hrvatski. I ne samo to, bilo bi dobro da jednom nedeljno uči hrvatski na dopunskoj nastavi.

Mi: Imate li nekoga ko predaje hrvatski jezik?

On: U našoj školi nemamo, ali dopunska nastava hrvatskog jezika održava se četvrtkom od 16:00 u Eriksdalskolanu.

Mi: To je na suprotnoj strani grada...

On: Nema problema, naručićemo taksi.

Mi: Taksi?

On: Da, čekaće je na parkingu svakog četvrtka u 15:45 i vratiće je kući odmah nakon nastave.

I tako se Leona svakog četvrtka vozila taksijem na časove hrvatskog. Posebno se važnom osećala kad bi po nju došla mlada devojka u limuzini sa tamnim staklima.

Naravno, sve na račun ljubaznih i širokogrudnih švedskih poreznih obveznika - napisao je Mufić na svom Fejsbuk profilu.

U razgovoru za tportal Mufić je pojasnio razloge odlaska u Švedsku kazavši kako je glavni povod preseljenju bila hrvatska zaostalost u mnogim stvarima.

- Shvatili smo da je od završetka rata prošlo 20 godina, da svet krupnim koracima grabi napred, da Hrvatska ostaje zarobljena u prošlosti i zaokupljena unutrašnjim sukobima i da je do penzije ostalo samo 20 godina i da moramo da se pokrenemo zbog naše ćerke - kazao nam je Mufić, dodajući kako razlozi odlaska nisu bili materijalne prirode.

Štaviše, novinar je kazao da su u Hrvatskoj sasvim solidno živeli, ali da su hteli život kakav uživaju njegove kolege u zapadnoj Evropi.

- Nismo bili gladni u Hrvatskoj, imali smo dva auta, dve dobre plate, veliki novi stan u Zagrebu i kuću na moru, ali je Hrvatska, nažalost, krenula nekim putem na kojem ne želimo i ne možemo da je pratimo - zaključuje Mufić.

(Telegraf.rs)