RUSKI GAMBIT: Na krvavom krunisanju Nikolaja II broj mrtvih bio jednak godini Kosovskog boja - 1389!

Poslednji Romanov je krunisan 26. maja 1896. godine, a četiri dana kasnije trebalo je da se održi gozba za narod na Hodinskom polju na severozapadu Moskve. Gozba je održana, a orkestar je svirao himnu dok je u stampedu masa ljudi gubila svoje živote

Nikolaj II je krunisan za cara Rusije 26. maja 1896. godine; po julijanskom kalendaru, bio je to 14. dan tog meseca.

Četiri dana kasnije planirano je da se održi gozba za narod na Hodinskom polju, smeštenom na severozapadu Moskve, tamo gde se danas sastaju Lenjingradski prospekt, ulica Begovoj i Horoševski drum.

Preporučujemo

Za potrebe tog svečanog pira, na prostoru jednog varoškog trga - u blizini kojeg se nalazilo mnoštvo jaruga - sagrađene su pozorišne bine, 150 bifea za raspodelu poklona i 20 krčmi, a postavljene su i klupe. Svako je trebalo da dobije veknu hleba, komad kobasice, perecu, medenjak i komemorativni pehar, pored votke i piva, naravno.

Narod je počeo da se okuplja rano, i već oko šest časova izjutra procena je da se na tom malom prostoru sabila gomila od ne manje od pola miliona ljudi. POLA MILIONA LJUDI.

Zatim se pronela glasina: neće biti dovoljno piva i pereca za sve, a u svakom komemorativnom peharu se nalazi zlatnik.

Ne bi trebalo posebno da naglašavamo da policijske snage od 1.800 ljudi nisu uspele da održe red.

Krenuo je stampedo i stavično gnječenje mase; u haosu i panici koji su nastupili nasmrt je izgaženo 1.389 ljudi, mada neki izvori govore da broj mrtvih bio za deset manji, a još oko 1.300 je povređeno.

Najneverovatnije od svega - ono što savršeno govori o odnosu carskih vlasti prema narodu kojim su vladale, što će tokom Krvave nedelje 1905. godine biti još savršenije iskazano - uprkos neopisivoj tragediji, proslava se na drugim delovima polja nastavila, a mnogi nisu imali pojma šta se odigralo.

Nikolaj II se na balkonu svog paviljona usred polja pred okupljenim narodom pojavio oko 2 časa poslepodne, iako je, a to znamo na osnovu njegovog dnevnika, za tragediju saznao oko 10:30h.

ZAŠTO RUSI NISU PLAKALI ZA CAREM NIKOLAJEM: Nama saveznik, prema njima monstrum (FOTO)

Nakon toga car je razmišljao da ne prisustvuje balu koji je te večeri bio planiran kod francuskog ambasadora; međutim, mlađa braća njegovog pokojnog oca Aleksandra III su ga ubedila da je lupiti šamar Parizu mnogo gore od pokazivanja da ne žali za ruskim životima, zbog čega je balu ipak prisustvovao.

Car i carica su sutradan obišli ljude koji su hospitalizovani nakon nesreće, vlada je isplatila izvesne sume novca porodicama preminulih, a dobar deo nižih službenika je otpušten.

Međutim, javnost je bila rezignirana odnosom carske vlade prema ovom događaju.

Nikolaj II je u svoj dnevnik zapisao:

"19. maj. Subota. Do sada, sve je išlo, hvala Bogu, kao sat, ali danas se desila velika nesreća. Gomila koja je preko noći ostala na Hodinki, čekajući početak raspodele hrane i pehara, gurala se ka zgradama i desilo se užasno gnječenje i, strašno je reći, pregaženo je oko 1.300 ljudi !!

Saznao sam za to u 10 i po časova iz izveštaja [ministra rata] Vanovskog; odvratni utisak su te vesti ostavile.

U 12 i po časova smo ručali i onda smo Aliks [carica] i ja otišli na Hodinku da bismo prisustvovali ovom tužnom 'narodnom prazniku'. Zapravo se tamo ništa nije dešavalo: gledali smo s paviljona na veliku okupljenu gomilu koja je okruživala pozornicu sa koje je orkestar sve vreme svirao himnu i 'Slavu'.

ŠOK!!! CAR NIKOLAJ II NIJE BIO ROMANOV?! Bio je potomak ovog ljubavnika Katarine Velike? (FOTO)

Otišli smo u [palatu] Petrovski, gde sam na kapiji primio nekoliko delegacija i onda ušao u dvorište. Ovde je služena večera pod četiri šatora za sve gradske poglavare. Morao sam da održim govor, a onda još jedan za okupljenje vođe plemstva. Nakon obilaska stolova, otišli smo u Kremlj.

Večera kod Mame u 8. Otišli na bal kod [francuskog ambasadora] Montebela. Bilo je veoma lepo organizovano, ali je vrućina bila nesnosna. Posle večere, otišli u 2".

Ono što je jezivo u ovom isečku iz carevog dnevnika je brzina kojom je prešao preko tragedije, brzina kojom ju je zaboravio i opšti ravnodušni ton, koji dominira čak i u trenucima kada događaj opisuje kao užasan i strašan, a koji posebno dolazi do izražaja tokom opisivanja aktivnosti koje su usledile nakon napuštanja Hodinskog polja, tokom kojih se - po svemu sudeći - jako dosađivao.

Ovakav krvavi početak njegove vladavine kao da je predskazao i krvavi kraj. Mada, ne treba zaboraviti ni krvavu sredinu; premda ga današnji Rusi uzdižu u nebesa, njihovi preci su ga zvali "Krvavi Nikolaj".

To što iz istorije znamo da su mnogo gori i brutalniji od njega došli na vlast posle njega, ne menja prirodu njegove vladavine.

(O. Š.)