Misterija stara 200 godina: Na ovom ostrvu je zakopano blago, ali niko ne može da ga nađe

Ostrvo Hrastova se spominje u brojnim legendama. Na njemu se tako navodno nalazi zlato kapetana Kida, dragulji Marije Antoanete i Sveti Gral Templara. Ipak, već 200 godina na ostrvu nije pronađeno ništa od navedenog, ali opsesivni tragači ne odustaju

Ostrvo Hrastova (Oak Island) u kanadskoj pokrajini Nova Škotska, oko šezdeset kilometara jugozapadno od Halifaksa, već više od dvesta godina čuva veliku tajnu, tajnu koja ni do danas nije rešena, tajnu zakopanog blaga.

Dragocenost Hrastovog ostrva ostaje tako jedna od najdubljih misterija našeg vremena koja nije rešena ni uz pomoć najmodernije današnje tehnike.

Preporučujemo

Ostrvo se spominje u brojnim legendama. Na njemu se tako navodno nalazi zlato kapetana Vilijema Kida, dragulji Marije Antoanete i Sveti Gral Templara. Ipak, već 200 godina na ostrvu nije pronađeno ništa od navedenog.

Sve je počelo u proleće 1795. godine kada su tri momka iz obližnjeg doseljeničkog grada Čestera pošla u lov na prepelice na Ostrvu Hrastova, udaljeno samo sedam kilometara od obale. Bili su to Mak Ginis, Džon Smit i Entord Vogan.

Iskrcali su se na ostrvo i lutali po njemu, usredsređeni na lov. U jednom momentu, jedan od njih trojice primetio je na jednoj velikoj grani starog hrasta, postavljen starinski čekrk. Takođe su primetili da se ispod čekrka u zemlji nalazi ulegnuće prečnika većeg od tri metra.

Pri pokušaju da skine čekrk, kakav su do tada videli samo na starinskim slikama, on se usled starosti jednostavno rasuo u prašinu. Svoj trojici nametalo se samo jedno pitanje. Šta to može da bude? I jedini odgovor koji je svima sinuo bio je isti - zakopano blago!

MAPA ZAKOPANOG BLAGA: Ovo su mesta na kojima možete iskopati bogatstvo! (VIDEO)

Blago kapetana Kida, to im je prvo palo na pamet. Nisu imali strpljenja, pa su odmah počeli da kopaju kopati koristeći samo noževe i vesla svojih čamaca. Sve što su tada našli bila je jedna kamena ploča sa čudnim znacima. Odmah su se razočarali i vratili su se nazad ka obali. To im je bila najveća greška. Na kamenoj ploči bilo je napisano rešenje kako se dolazi do blaga. Ali oni to nisu mogli da znaju jer su bili nepismeni.

Tumače, koje su kasnije našli preveli su čudne hijeroglife na ploči i protumačili su ih kao: "Dva miliona funti je zakopano na 40 stopa odavde". Jedna jedina rečenica od sedam reči vodila je na put sa blagom.

Momci su se puni nade vratili u svoje mesto. Naredne nedelje su se opremili i vratili na ostrvo sa alatom i oruđem za kopanje - lopatama, krampovima, budacima, užadima, čekrcima. Čvrsto su odlučili da idu do kraja. Bili su opsednuti bunarom u kojem je sakriveno blago.

Širom Nove Škotske počele su kružiti priče o "Money Pitu", bunaru sa blagom. Momci su neumorno kopali po ceo dan. Izgledalo je kao da bunar uopšte nema dna.

Ali, na dubini od tri metra naišli su na drvenu platformu. Ispod nje opet je bio sloj zemlje, ali pomešan sa smolom, drvenim ugljem i kokosovim vlaknima.

Opet onda drvena platforma i opet posle toga sloj zemlje na svaka tri metra. Trebalo je ponovo kopati i izvlačiti tone zemlje, ali su radovi nekako napredovali, a bunar je bivao sve dublji. A onda sasvim iznenada, iz bunara je kuljala slana morska voda. Bilo je to na dubini od 30 metara i momci su jedva uspeli da se spasu pred vodom koja je kuljala iz dubine i smirila se tek kada je izravnala nivo sa morem.

Sve ono što su do tada uradili bilo je uništeno. Jalovi pokušaji da se voda vedrima iscrpi bili su samo smešno batrganje tvrdoglavih momaka koji su bili rešeni da uspeju po svaku cenu. Kada su se konačno uverili da od tog posla neće biti ništa, digli su ruke od svega i posvetili se drugim poslovima.

Godine su prolazile i samo je neko s vremena na vreme pokušavao da malo čeprka po bunaru, a priča o njemu nastavila je da kruži Novom Škotskom.

Prošlo je od ovih početaka 113 godina, a tada je vlasnicu letnjikovca na ostrvu Kampobelo, u neposrednoj blizini Ostrva hrastova, posetio njen sin, mladi njujorški pravnik, i budući predsednik Amerike, Frenklin Delano Ruzvelt.

Čuo je priču o tajanstvenom bunaru i odmah ga je uhvatila želja da ga pogleda. Tada je i njega misao o zakopanom blagu potpuno opsela i držala ga je sve dok nije potrošio i poslednji dolar svoje, za tu svrhu osnovane kompanije "Old Gold Salvage and Wrecking Company" - Kompanija za spasavanje starog zlata i brodskih olupina.

OTKRIĆE VEKA U SRBIJI: Radnici u drevnoj tvrđavi pronašli skriveno NEPROCENJIVO BLAGO!

Preduzimljivi Ruzvelt je pod hitno osnovao kompaniju kako bi došao do blaga iz tog tajanstvenog bunara. Obezbedio je akcionarska ulaganja od preko 250.000 dolara.Ruzvelt je tražio svoju šansu i u nju uložio 250.000 dolara koji su se pred bunarom sa blagom istopili kao vosak.

Kad je ova velika suma novca nestala, on je shvatio da se nalazi tek na početku nepoznatog puta. Shvatio je da je to momenat kada treba da odustane.

Frenklin Delano Ruzvelt, pošto je teškom mukom zaboravio na bunar, predao se svome poslu. Posle je četiri puta biran za predsednika SAD. Ali šta bi se desilo da Ruzvelt nije odustao od Ostrva hrastova zauvek će ostati misterija?

Posle Ruzvelta na Ostrvo hrastova krenuli su čitavi čopori avanturista i istraživača. Potrošili su čitave svoje imetke i spali na prosjački štap. Neki su čak izgubili i živote.

Uglavnom svi tragači veruju da tragaju za gusarskim blagom. Smatra se da ga je na ostrvo zakopao sir Henri Morgan (1635-1688), legendarni pirat i bivši viceguverner Jamajke, mada neki smatraju da je u pitanju blago kapetana Vilijema Kida.

U celoj priči je i legendarni gusarski kapetan Crnobradi, koji je pre nego što su ga ubili rekao da je blago sakriveno tamo gde ga niko sem njega ne može pronaći. Neki stručnajci veruju da je baš Crnobradi taj koji je sakrio blago na Oak islandu, ali nisu uspeli da pronađu njegove tragove.

Jedna teorija govori o Hrastovom ostrvu kao nekoj vrsti gusarske banke. Arheolozi iz Kanade tvrde da imaju dokaze da su lovci na blago na Haitiju i Madagaskaru pronašli lopate i druge alate koje su napravili gusarski kapetani, a koji su im koristili da bi prokopali tunele u kojima su sakrivali blago.

Blizu gusarske banke nađeno je i misteriozno kamenje u obliku srca, čije poreklo još nije utvrđeno. Druga grupa istoričara smatra da su blago na Hrastovom ostrvu sakrili Vitezovi templari, koji su započeli kao hodočasnici za odbranu vere, a onda su vremenom postali najbogatija i najmoćnija srednjevekovna organizacija.

Papa i francuski kralj uništili su (bar se tako smatra) 1307. godine templare, ali pre toga oni su svoje blago preneli u luku La Roš i ono je nestalo u nepoznatom pravcu.

Bilo kako bilo, bunar - trezor ostaje jedna od najvećih misterija. Misterija o čijem rešenju i dan-danas sanjaju istraživači, avanturisti i naučnici. O traganju za skrivenim blagom kanal "History" napravio je svojevrsan rijaliti-šou kroz koji prate braću Rika i Martija Laginu, koji poseduju veći deo tajanstvenog ostrva i tragaju za blagom.

(Telegraf.rs)