9 citata indijanskog poglavice koji će vas naterati da se zapitate o današnjem društvu!
Kada budete pročitali mudrosti drevnih Indijanaca, sigurno je da nećete na isti način gledati na svet u kom sada živimo
Luter Stojeći Medved je bio Oglala Lakota Sijuksi poglavica koji je zadržao način života autohtonih ljudi Velike Ravnice pre i tokom dolaska, a i naknadnog širenja evropskih pionira.
Poput njegovih navedenih suvremenika, njegovi domorodački koreni su bili duboki, ostavivši ga u jedinstvenoj poziciji da bude "kanal" između kultura.
Iako njegovo kretanje kroz svet belaca nije bilo bez "uspeha" – imao je brojne filmske uloge u Holivudu – njegova ostavština je bila zaštita načina života njegovih ljudi.
Do svoje smrti objavio je 4 knjige i postao vođa na čelu progresivnog pokreta usmerenog na očuvanje baštine i suvereniteta domorodaca Amerike i tako postao poznat kao snažan glas u obrazovanju belaca o načinu života domorodaca Amerike.
9 CITATA INDIJANSKOG POGLAVICE
1. Hvale, laskanje, preterana pristojnost i prefinjene, visoko zvučne reči nisu bile deo Lakota pristojnosti. Preterani maniri su se smatrali neiskrenim i stalni govornik se smatrao nepristojnim i nepromišljenim. Razgovor nikad nije bio započet odjednom ili na užurban način.
2. Decu su učili da se prava pristojnost definiše akcijama, a ne rečima. Nikada nisu smeli proći između vatre i starije osobe ili posetioca, govoriti dok su drugi govorili ili ismevati onesposobljenu ili unakaženu osobu. Ako je dete nepromišljeno pokušalo to uraditi, roditelj bi ga odmah, tihim glasom, ukorio.
3. Ćutanje je bilo značajno kod Lakota naroda - važno je bilo pravilo da "misao dolazi pre reči", kako usred tuge, bolesti, smrti ili nesreće bilo koje vrste tako i u prisutnosti istaknutih i "velikih", ćutnja je bila znak poštovanja. Strogo pridržavanje ovog načela dobrog ponašanja je bez sumnje razlog zašto je belac ovo lažno karakterizovao kao stoičko ponašanje. On se smatrao mutavim, glupim, ravnodušnim i neosetljivim.
4. Nismo razmišljali o velikim otvorenim ravnicama, prekrasnim brežuljcima, zavojitim potocima sa zapetljanim tokom kao "divljim". Samo je belcu priroda bila "divljina" i samo je njemu bila "zaražena divljim" životinjama i "divljim" ljudima. Za nas je to bilo pitomo. Zemlja je bila bogata i bili smo okruženi blagoslovima Velike Tajne.
5. Sa svim stvorenjima zemlje, neba i vode treba biti u dodiru non-stop. U životinjskom i ptičjem svetu je postojao bratski osećaj koji je činio Lakota sigurne među njima. Neki su Lakota narodi postali toliko bliski sa svojim pernatim i krznatim prijateljima da su u istinskom bratstvu govorili zajednički jezik...
6. Za kožu je bilo dobro da dotakne zemlju i stari ljudi su voleli skinuti svoje mokasine i hodati golim nogama po svetoj zemlji. Stari Indijanac još uvek sedi na zemlji umesto da se osloni dalje od snage davanja života. Za njega, sedeti ili ležati na tlu je značilo moći razmišljati dublje i osećati snažnije.
7. Svet je bio biblioteka, a njegove knjige su bila kamenja, lišće, trava, potoci i ptice i životinje koje dele, podjednako s nama, oluje i blagoslove zemlje. "Naučili smo raditi samo ono što student prirode uči, a to je da oseća lepotu. Nikada nismo grdili oluje, žestoke vetrove, i oštri mraz i sneg. To raditi znači pojačavati ljudsku uzaludnost", rekao bi poglavica.
8. Stari Lakota je bio mudar. Znao je da čovekovo srce, daleko do prirode, postaje tvrdo. Znao je da nedostatak poštovanja za rastuće, žive stvari ubrzo dovodi do nedostatka poštovanja i za ljude pa je zato držao svoju decu blizu uticaja prirode.
9. Civilizacija je nametnuta i nije doprinela ni trunčicu mojoj ljubavi prema istini, poštenju i velikodušnosti.
(Telegraf.rs / Atma.hr)