NIKAD NE RECI NIKAD: Kako smo se odrekli Orlova, a sada, kao i uvek, počinje ludnica!

Kako se bliži EURO, tako raste i euforija, nekada i iracionalna, svojstvena Srbima... Ali, zašto i da učestvuješ, ako se ne "ložiš" i ne nadaš?

Mnogo puta u životu kažemo "Nikad više ovo neću da uradim", pa se posle pokajemo ili ponovo uradimo. Kada je sport u pitanju, verovatno je najviše ovakvih "obećanja" prekršeno kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Srbije.

Orlovi su nas toliko puta razočarali, da smo sigurno desetinu puta rekli da više nećemo da ih gledamo.

Preporučujemo

A čitava nacija se najviše nada njihovom uspehu iz takmičenja u takmičenje.

Nada se posebno probudila dolaskom Dragana Stojkovića Piksija na mesto selektora. Orlovi su počeli da igraju atraktivno, na gol više, imali su veru u sebe i išli su na pobedu ko god je rival. Onda se desila eksplozija pobedom nad Portugalijom u odlučujućem meču za direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Kao nikad pre, nastala je opšta euforija. "Dajte Brazil da se igramo", orilo se u svlačionici Orlova posle pobede nad Portugalijom, ali i iz grla navijača. To što smo poželeli, to smo i dobili. Samo što se u Kataru Brazil igrao sa nama. Potom i Kamerunci, koji su šokantno došli do preokreta i rezultata 3:3 na kraju, iako smo vodili sa 3:1 i imali faktički rešen meč. "Šlag na tortu" bio je duel sa Švajcarskom, starim dužnicima, koji su nas u direktnom duelu izbacili četiri godine ranije u Rusiji.

Situacija se namestila idealno, da u direktnom duelu Orlovi razreše stare račune sa Švajcarskom i odu u nokaut fazu, koju čekamo na Mundijalu od 1998. godine u Francuskoj.

Navijači su bili u euforiji, ispred hotela u kome su bili smešteni naši igrači bila je totalna ludnica, a to se nastavilo i na stadionu, posle golova Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, koji su neutralisali vođstvo rivala.

Na kraju, usledio je totalni preokret Švajcaraca i pobeda od 3:2, čime je ugašena neverovatna euforija.

Posle tog meča, gotovo da nema navijača koji nije rekao "nikad više neću da gledam reprezentaciju". Kod nekih je to potrajalo, neki su se vratili i nastavili da gledaju već u kvalifikacijama za EURO, ali posle "šamara" od Mađara, potom i od nikad slabijih Bugara, gde smo se "provukli kroz iglene uši" i posle 24 godine plasirali se na Evropsko prvenstvo.

Ali, kako se bliži Evropsko prvenstvo, gde ćemo imati sigurno ogromnu podršku jer u Nemačkoj živi mnogo naših ljudi, a na sve to imamo i atraktivne utakmice, protiv Engleske, Danske i Slovenije, euforija ponovo neočekivano raste.

Selektor Dragan Stojković je objavio širi spisak i kada pogledate imena, imamo razloga za blagi optimizam, da maštamo i zamišljamo nešto veliko.

Za Mundijal u Kataru smo imali možda i prevelika očekivanja, a povrede su nam desetkovale tim i nisu svi igrači bili na vrhuncu, posebno neki od ključnih.

Sada znamo da je situacija mnogo bolja, na sreću nema povređenih, ključni igrači su u sjajnoj formi. Kroz istoriju se pokazalo i da naši igrači igraju mnogo bolje i ostvare rezultat kada ih mnogi otpišu i kada ih na neko takmičenje pošaljemo bez prevelikih očekivanja. Tada se probudi čuveni srpski inat, je prilika da u Gelzenkirhenu i Minhenu Englezi, Slovenci i Danci nauče šta znači ta reči, koja je decenijama krasila naše najbolje sportiste.

A onda sve to može da se zalije hladnim pivom i da se proslavi plasman u nokaut fazu koju toliko čekamo... Nikad ne reci nikad!

(Telegraf.rs)