Teoretičari tvrde: Odreknite se kučića i mačića, spasite planetu
Zagovornici klimatskih promena navode da je porastao broj kućnih ljubimaca u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je natalitet kod ljudi drastično opao
Jedan švedski profesor tvrdi da bi ljudi trebalo da imaju manje pasa i mačaka kućnih ljubimaca, kako bi spasili našu planetu, odnosno atmosferu.
Naime, Sigrid Agenas tvrdi da bi ljudi trebalo da imaju ljubimce koju su prevashodno biljojedi, jer bi na taj način smanjili emisiju gasova u atmosferu. Psi i mačke većim mahom moraju da se hrane mesom, te čak i ako bi ih vlasnici hranili isključivo biljkama, životinje bi imale užasne zdravstvene probleme koji bi mogli da dovedu do smrti. navodi "Raša Tudej".
Preporučujemo
Zoricu je majka kao bebu strpala u torbu i bacila kraj reke u Nemačkoj: Posle 3 decenije su se srele
On je superkliconoša: Otkriven identitet osobe koja je donela koronavirus u Evropu
Zašto su na meti ljubimci?
Zagovornici klimatskih promena navode da je porastao broj kućnih ljubimaca u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je natalitet kod ljudi drastično opao. To je uticalo da se neki stručnjaci okrenu i ka opciji da se kontroliše populacija psa i mačaka.
Osećaj samoće
Medicinski eksperti kažu da je osećaj usamljenosti mnogo veći problem od gojaznosti, tako da, prema toj paradigmi, tvrde poznavaoci prilika, ljudi uzimaju pse i mačke kao ljubimce kako bi pobedili taj problem. Štaviše, psihilozi navode da više ljudi umre od samoće nego od pušenja. To pak, teoretičarima nije bitno, te se slepo drže pretpostavke da je veći broj kućnih ljubimaca jedan od razloga za povećanu emisiju gasova.
Naravno, postavlja se pitanje da li je to uopšte moguće. Na primer, kažu kritičari ovih hipoteza. tvrde da npr. Vojska SAD emitiuje više gasova i škodnija je po ekosistem nego naši ljubimci.
Vegetarijanci
Takođe, postoje studije u kojima se tvrdi da bi prekidanje konzumacije mesa širom sveta zaštitilo planetu, jer bi smanjilo emisiju gasova za dve trećine. Dr Marko Springmen, vođa jedne studije, rekao je da ova dijeta ima veliki uticaj na zdravlje i globalno okruženje.
- Neuravnotežena dijeta, kao što je ishrana s niskim udelom voća i povrća, kao i sa visokim konzumiranjem crvenog i prerađenog mesa, odgovorni su za najveće zdravstvene probleme u svetu. Istovremeno, sistem ishrane je odgovoran za više od četvrtine svih emisija stakleničkih plinova, a time i glavni pokretač klimatskih promena - smatra Springmen.
(M. Lj.)