Koliko su odane gladne mačke? Nova istraživanja bacaju ružnu senku na naše ljubimce

Sama pomisao vlasnika da njegova mačka može da ugine u njemu izaziva tugu. S druge strane mačke bi u slučaju smrti vlasnika pokazale svoju veoma lošu stranu

Mačke su za svoje vlasnike članovi porodice. One su nam uteha u sumornim danima, a igranje i maženje sa njima predstavlja nepresušan izvor radosti. Sama pomisao na to da jednoga dana neće biti među nama je potresna.

I dok bismo mi oplakivali naše preduće mezimče, nedavni eksperiment pokazuje da bi se mace u slučaju naše smrti nama gostile, prenosi UNILAD.

Preporučujemo

Naime, američki Istraživački centar u oblasti forenzike pri Univerzietu "Kolorado Mesa" došao je na ideju da četrdeset leševa ostavi na otvorenom kako bi tokom trideset pet dana prikupili podatke o tome kako će se leševi raspadati.

Ovakav tip eksperimenta od velike je važnosti za policiju, mrtvozornike i forenzičare, koji na taj način stiču uvid u procese i vremenske okvire kroz koje prolazi leš tokom truljenja.

Kako se ispostavilo, dve ulične mačke su naišle na tela i odlučile da gricnu tu i tamo.

- S obzirom na rasprostranjenost mačaka širom Sjedinjenih Američkih Država, ali i sveta, razumevanje šablona ponašanja ovih strvinara pomaže nam da odredimo stepen propadanja tkiva uoči, odnosno, tokom smrti i nakon što smrt već nastupi - glasi studija.

Jedna mačka je svoju gozbu započela od mekog tkiva na rukama i grudnom košu, dok se druga usredsredila na ruku i stomak. Hranile su se zasebnim leševima, kojima su se uvek vraćale.

- Osnovna teorija nalaže da su mačke izbirljive. Kada pronađu hranu koja im odgovara, držaće se toga - pojašnjava Sara Garsija koja je predvodila eksperiment.

Melisa Konor, koja je takođe bila deo istraživačkog tima, naglasila je da svaki mrtvozornik i forenzičar mogu posvedočiti o slučaju gde je mačka u jednom trenutku počela da se hrani telom svog vlasnika, ukoliko su neko vreme nakon njegove smrti bili zatvoreni zajedno.

- Ovde se ne radi o nekakvom problemu u mačjem ponašanju. Reč je o prirodnom poretku stvari - kaže Mikel Delgado iz "Dejvis" škole za veterinarsku medicinu pri Univerzitetu u Kaliforniji.

(N. I.)