"Umiru" zbog boljeg života: Pišu testament, a onda legnu u sanduk da bi naučili životnu lekciju
Desetine ljudi, od tinejdžera do penzionera, učestvovalo je u lažnoj sahrani, tokom koje su oblačili plašteve, pravili portrete sahrane, pisali testament i ležali u zatvorenim kovčezima oko 10 minuta
Pogrebne službe u Južnoj Koreji nude besplatne sahrane, ali samo živim ljudima.
Više od 25.000 ljudi učestvovalo je u masovnim "živim sahranama" u Hiovon centru za isceljenje otkako je otvoren 2012. godine, piše Rojters.
Oni se nadaju da će simuliranjem sopstvenih smrti poboljšati i više ceniti život.
- Jednom kada postaneš svestan smrti i okusiš je, preduzimaš novi pristup životu - rekla je Čo Jae He (75), koja je nedavno učestvovala u živoj sahrani u sklopu programa "dobro umiranja", koji joj je pružio centar za socijalnu pomoć starih.
Desetine ljudi, od tinejdžera do penzionera, učestvovalo je u lažnoj sahrani, tokom koje su oblačili plašteve, pravili portrete sahrane, pisali testament i ležali u zatvorenim kovčezima oko 10 minuta.
Student Čoi Jin Kju rekao je kako mu je vreme u kovčegu pomoglo da shvati da druge ljude previše gleda kao takmičare.
Južna Koreja je zauzela 33 od 40 zemalja anketiranih u Indeksu boljeg života Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Mnogi mlađi Južnokorejci imaju velike nade u obrazovanje i zaposlenje, koje su pokvarile hladna ekonomija i sve veća nezaposlenost.
- Veoma je važno da naučite i pripremite se za smrt još u mlađem dobu - rekao je profesor Ju Eun Sil, lekar na odeljenju patologije Medicinskog centra Asan, koji je napisao knjigu o smrti.
Stopa samoubistava u Južnoj Koreji u 2016. godini bila je 20,2 na 100.000 stanovnika, što je skoro duplo više od globalnog proseka od 10,53, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.
- Pogrebna kompanija Hiovon počela je nuditi žive sahrane kako bi pomogla ljudima da cene svoj život i traže oproštaj i pomirenje sa porodicom i prijateljima - rekao je Jeong Jong Mun, koji rukovodi centrom za isceljenje.
On je rekao kako je čuo da se ljudi mire na sahranama rodbine, ali mu je žao što čekaju toliko dugo.
- Nemamo zauvek. Zato mislim da je ovo iskustvo toliko važno - možemo se izviniti, pomiriti se i živeti srećno ostatak života - rekao je on.
(Telegraf.rs)