Britanija objavila Kini rat da bi slobodno dilovala drogu (FOTO)

Radnja nije smeštena u 2014. već u 1839. godinu. Svetom vladaju drugačija pravila, glavna droga je opijum, a njegova proizvodnja i prodaja od najveće su važnosti za London i državu čija je prestonica

Bila je to velika racija: uhapšeno je 1.600 ljudi i zaplenjeno je oko 1,21 milion kilograma droge koja izaziva veoma snažnu zavisnost kod svojih korisnika. Ne, ovo nije bio GROM, ovo nije bila akcija Interpola ili američke DEA. Godina je 1839. i kineska vlada je razbila lanac šverca opijumom koji su sprovodile kompanije iz Velike Britanije.

Preporučujemo

Za Britance, kinesko razbijanje lanca krijumčarenja ovom drogom je bila stvar biznisa. Vlada u Londonu je, prvobitno preko svoje Istočnoindijske kompanije, pokušavala da trguje sa Kinom (kupujući pre svega čaj) razmenom svega i svačega, od vune preko naučnih instrumenata do grnčarije, ali se pokazalo da Kinezi mare samo za dragocene metale.

Stvari su se promenile kada su Britanci shvatili da u Kini postoji velika potražnja za opijumom ali ne i proizvodnja, koja je već uveliko bila razvijena u Indiji, posebno u Bengalu i Biharu. Na indijskom potkontinentu uzgajanje maka je bila bitna grana poljoprivrede, i upošljavala je na desetine hiljada ljudi u biznisu koji se pokazao kao izrazito lukrativan.

Tako su Britanci uskoro počeli da izvoze bale sirovog opijuma brodovima do luke u provinciji Guangžu, jedine koju su Kinezi dozvolili Englezima da koriste za potrebe svoje trgovine, a kineski krijumčari su robu razvozili dalje. Činovnici su skretali pogled podmazan mitom.

Šta je pošlo naopako? Iz naše perspektive, reakcija vlade u Nankingu, tadašnje prestonice najmnogoljudnije zemlje sveta, deluje krajnje normalno, ali je bila problematična u to vreme. Pre svega, Kinezi su želeli da spasu svoje na opijum navučeno građanstvo: veruje se da je 90 odsto muškaraca mlađih od 40 godina u priobalju bilo zavisno od ove supstance. Smatra se da je tome doprinelo ne samo prezasićenje tržišta već i praksa pušenja opijuma koja je postala popularna tek početkom 19. veka, a koja je mnogo brže stvarala zavisnost od tradicionalnog načina unošenja, jedenja.

Opijum je prvi put zabranjen 1729. godine, sa još jednom snažnijom koja je uvedena 70 godina docnije. Ukaz kojim je zabranjen tvrdio je da je "mrsko i žalosno" to što "stranci" ubiraju zaradu dok Kinezi idu putem "destruktivnog poroka koji hvata ljude u zamku". Britanci umalo nisu odustali od izvoza opijuma u ovu zemlju posle toga, ali su se predomislili jer je posao postao previše lukrativan da bi ga se tako olako rešili, a sa svakom novom godinom potražnja je rasla.

Pored toga, Englezima je jednostavno bio potreban čaj. Pre nego što će početi da "filuju" Kineze ovim narkotikom, iz azijskog džina su uvozili čaj u vrednosti od 27 miliona funti sterlinga a izvozili su samo devet miliona. Ta se slika sada potpuno promenila.

To je, dakle, uvod u priču. Sada prelazimo na priču. Marta 1839. godine specijalni izaslanik cara Daoguanga, Lin Ze-su, došao je u provinciju Guangžu kako bi uništio šverc opijuma. Bio je poznat po tvrdoglavosti, ljubavi prema zakonima i neograničenoj moći koju mu je dao car kako bi rešio problem.

Ako vam treba dodatni dokaz o tome kakav je Lin čovek bio, imajte na umu da je poslao pismo kraljici Viktoriji u kojoj ju je pitao "gde će joj duša".

"Čuo sam da je pušenje opijuma strogo zabranjeno u vašoj zemlji... Pošto nije dozvoljeno činiti zlo svojoj državi, još je manje dozvoljeno štetiti drugima: ponajmanje Kini", napisao joj je, premda je veliko pitanje da li je ona pismo ikada videla.

Britanci su pokušali da pregovaraju, ubede i nateraju Kineze da popuste, ali je Lin tokom maja i juna meseca zatvorio 13 fabrika koje su faktički kontrolisali stranci, zatvorio je luku, konfiskovao ogromnu količinu zaplenjenog opijuma i onda ga javno uništio. To je navelo Vilijama Žardina, škotskog lekara (sada trgovca opijumom), da ode u London i da od parlamenta zahteva reakciju. Parlament je malo debatovao o moralnosti svega toga, ali je ipak objavio rat.

Šesnaest ratnih brodova i četiri hiljade vojnika otplovilo je za Kinu i blokiralo Bisernu reku, južno od Guangžua, zahtevajući dva miliona funti kao odštetu za uništeni opijum. Kada su Kinezi odbili, Britanci su napali. Novembra 1839. godine uništili su veliki broj domaćih brodova i u naredne dve i po godine harali obalom i kopnom, te ubili oko 25.000 Kineza (izgubivši manje od 70 vojnika).

Kina na kolenima, bila je primorana da potpiše sporazum koji je Britancima predao na upravu Hong Kong, 21 milion funti sterlinga na ime odštete, otvaranje pet luka za trgovinu i status najprivilegovanije nacije. Par godina kasnije, Francuzi i Amerikanci su bili u prilici da izdejstvuju za sebe slične koncesije.

1854. godine Britanci su zahtevali da Nanking legalizuje uvoz opijuma i otvori sve svoje luke za trgovinu, što je dovelo do Drugog opijumskog rata koji se ponovo završio laganom engleskom pobedom. Kinezi su uskoro i sami počeli da proizvode ovu supstancu, pošto su sada sve zabrane od strane države bile pale, i problem sa adikcijom će imati do duboko u 20. vek.

Mak nastavlja da bude biljka koja oblikuje sudbine nepreglednih miliona ljudi, pošto se od nje pravi heroin koji je najrasprostranjenija droga na svetu. U međuvremenu su se, međutim, uloge malo obrnule, pošto je maca došla i na engleska vratanca. Amerikanci bi rekli "karma is a bitch", ali je to možda previše surova generalizacija.

(N. P.)