Konačno otkrivena tajna Stounhendža (VIDEO)

Prema novoj teoriji, posebna vrsta kamenja, poreklom iz oko 250 kilometara udaljenog kamenoloma, odabrana je zato što zvoni kada se po njemu udara

Britanski naučnici smatraju da su konačno uspeli da pronađu odgovor na stogodišnju misteriju - zašto su drevni graditelji Stounhendža dopremali plavo kamenje iz udaljenog Velsa kada su ispred nosa imali mnogo drugačijih stena?

Preporučujemo

Prema novoj teoriji, posebna vrsta kamenja poreklom iz 250-ak kilometara udaljenog kamenoloma, odabrana je zato što zvoni kada se po njemu udara.

Ideja da Stounhendž ima neobična akustična svojstva nije nova. Stiven Valer, američki stručnjak za arheoakustiku, nauku o značaju zvuka u raznim civilizacijama, 2012. je predstavio teoriju po kojoj je specifičan nacrt drevnog britanskog svetilišta nadahnula muzika, odnosno pojava poznata kao interferencija zvučnih talasa. On je sam demonstrirao kako dve flaute, kada se sviraju u polju, stvaraju zvučnu iluziju koja u prostoru oblikuje uzorke koji nalikuju položaju stubova u Stounhendžu.

Ipak njegov kolega arheoakustičar Paul Devero prvi je zaključio da u akustici Stounhendža nije bio važan samo raspored kamenja, već i njegov sastav.

- Ima nešto posebno u ovom kamenju. Zašto bi ga inače dovlačili skroz od Velsa do Stounhendža - rekao je Devero za BBC.

Istraživački tim s Kraljevskog Univerziteta umetnosti (Royal College of Art) u Londonu pokušao jeda snimi kako su ljudi kamenog doba čuli i videli Stounhendž. Oni su u rudniku iz kog su dopremani blokovi ispitali zvučna svojstva stena. Udarajući po njima kamenim čekićima stvorili su zvukove kakve obično stvaraju zvona ili gongovi.

- Kreirali smo mnogo različitih tonova, moglo se svirati po njima. Zapravo, imali smo bubnjara koji je odsvirao cela perkusionistička dela na kamenju - rekao je Devero.

U prilog novoj teoriji ide činjenica da se na plavom kamenju mogu videti brojni tragovi udaraca, ali i nedavno istraživanje njihovog sastava koje je konačno potvrdilo da je stiglo iz udaljenog kamenoloma u Velsu.

Tim Darvil, profesor arheologije na Univerzitetu u Brnmautu, koji je radio brojna iskopavanja na Stounhendžu, smatra da su ljudi kamenog doba kamenje doživljavali bitno drugačije od nas danas.

- Možete ih videti  kao praistorijska zvona u koja ste mogli udarati i slušati zvukove - rekao je Darvil.

(Telegraf.rs)