OVO JE PRVA FOTKA U ISTORIJI: Priča o slici koja je promenila svet (FOTO) (VIDEO)

U eri Instagrama i mobilnih telefona sa moćnim kamerama koje nam omogućavaju da slikamo svaki momenat naših života u deliću sekunde, vredi podsetiti se fotografije od koje je sve počelo. Njeno nastajanje trajalo je osam sati, i uskoro slavi 200 rođendan

Ne postoji osećaj koji može da se uporedi sa posmatranjem istorije sopstvenim očima. Posmatrati ono što je nekada davno postojalo, onako kako je tada bilo, privilegija je života u modernoj eri u kojoj je samo pitanje vremena kada ćemo razviti tehnologiju koja će nam omogućiti da uđemo u fotografiju, umesto dosadašnjeg pukog gledanja.

Preporučujemo

Ocem fotografije obično se smatra Luj Dager, koji ju je prvi učinio praktičnom pomoću svoje dagerotipije, ali prvi svetski fotograf i istinski pionir zapravo je bio njegov partner Žozef Nisefor Nijeps.

Ovaj potonji bio je "džentlmenski naučnik", kakvih je početkom 19. stoleća bilo mnogo u Evropi. Amaterski mislioci, finansijski nezavisni, sa dosta slobodnog vremena i razvijenom radoznalošću doneli su nam mnogo bitnih otkrića: Faradejev generator, Mendelovu genetiku, pa čak i Darvinovu evoluciju.

Nieps se, zajedno sa svojim starijim bratom Klodom, bavio pronalazaštvom, pa čak izumeo i prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem na svetu, ali je posebnu ljubav ipak gajio ka stvaranju slika pomoću kamere obskure.

Fotografija o kojoj danas pišemo nastala je 1826. godine i proces njene tvorbe trajao je osam sati, tokom kojih je sunce prelazilo put od istoka ka zapadu osvetljavajući tako obe strane nadvorja. Zove se "Pogled sa prozora u Le Grasu", a na njoj možete da vidite prizor krova i okoline sa Nijepsovog istoimenog imanja u Francuskoj.

U pitanju je prva uspešna trajna fotografija.

Za njen nastanak Nijeps je koristio kameru obskuru fokusiranu na kalajnu ploču dimenzije 20 x 25 santimetara, premazanu takozvanim sirijskim asfaltom. Asfaltna smesa se pri izloženosti svetlosti stvrdnjavala, dok je neeksponirane delove naknadno sprao sa ploče mešavinom lavandinog ulja i belog petroleja.

Nijeps nikada nije bio nagrađen za svoj doprinos napretku čovečanstva. 1829. se udružio sa Dagerom koji je posle njegove smrti četiri godine docnije nastavio da razvija tehnologiju i nazvao je dagerotipija. Nijepsov sin se borio za priznanje dela svoga oca, ali bezuspešno.

Priznanje je stiglo tek vek i po kasnije. Bolje ikad nego nikad, ako nas pitate. Iako to samom Niepsu ništa ne znači.

(V. V.)