TVRDOGLAVA: Venecuelanska oluja neumorno besni od 16. veka!
Prvi put zabeležena 1597. godine u pesmi "La Dragontea" Lope de Vege, koja govori o tome kako je ser Frensisa Drejk pokušao da napadne grad Marakaibo, ali su munje otkrile njegovu poziciju i grad se zahvaljujući tome uspešno odbranio
"Relámpago del Catatumbo" - odnosno Oluja Katatumbo - je atmosferski fenomen koji se odigrava na mestu na kome se reka Katatumbo sastaje sa jezerom Marakaibo, u Venecueli - verovali ili ne, ona neprekidno traje najmanje od 16. veka, a možda i duže!
Kako je ovo moguće?
Vetrovi koji duvaju preko jezera Marakaibo i drugih močvarnih ritova oko ove oblasti sudaraju se sa grebenima Anda. Ovo kretanje vazduha nosi sa sobom dosta toplote i vlažnosti, što je savršeno za tvorbu električnog naboja. Rezultat je očit: munja i gromovi 280 puta na sat, deset sati dnevno i 160 noći godišnje!
Veruje se da ovaj fenomen postoji i opstaje najmanje od 16. veka (a vrlo verovatno i mnogo duže).
Prvi put je zabeležen u epskoj pesmi pod nazivom "La Dragontea", koju je napisao Lope de Vega 1597. godine, i koja govori o porazu ser Frensisa Drejka na ovom mestu. Drejk je pokušao da napadne grad Marakaibo, ali su munje otkrile njegovu poziciju i grad je mogao blagovremeno da reaguje i da se uspešno odbrani.
Sva ova električna aktivnost čini Oluju Katatumbo najvećim pojedinačnim generatorom ozona na planetu, a njene munje se vide i na daljini od 400 kilometara. Zbog ovoga, često se naziva i Svetionik Marakaibo.
(M. B.)