Kristijan je dao otkaz i pošao na put oko sveta: Spavao sam u Etiopiji, skamenio se od divljačkog lupanja, a onda su se otvorila vrata (FOTO)

"U Kambodži su mi ponudili da bazukom raznesem kravu za 100 dolara. Naravno da to nisam učinio, ali ne znam gde vam drugde u svetu mogu ponuditi tako nešto"

Većina nas sanja da nema klasično radno vreme i da ne robuje navikama svakodnevnog života. Želimo da što više putujemo, da obilazimo svet koji nas okružuje i upoznajemo razne narode koji ga čine lepšim. Upravo je to uspeo da ostvari Kristijan Iličić iz Zagreba koji je odlučio da se posveti putovanjima, svojoj životnoj strasti.

Goran je pio svežu krv i gledao kako bičuju žene: Živeo je sa ovim plemenima, koje mi nikad nećemo videti, i otkrio nam sve (FOTO)

Nekada je bio poput većine sa klasičnim radnim vremenom, kao direktor za digitalni razvoj u jednoj izdavačkoj kući. On je osnivač sajta „croportal.net” koji je pre desetak godina za kratko vreme postao najposećeniji sajt u Hrvatskoj. Iza sebe je ostavio neke zvučnije medijske portale, a ubrzo je prodao 90 odsto udela u njemu. Shvatio je da ga posao više ne inspiriše kao nekada i da želi da svoj život promeni iz korena. Posvetio se onome što voli i što ga čini srećnim, pa sada ima novi cilj, a to je da što pre obiđe čitavu planetu.

Eksluzivno za Telegraf.rs Kristijan govori o svojim putovanjima, zanimljivim događajima na putu, opisuje zanimljive destinacije, daje savete kako da jeftino obiđete daleke krajeve i govori šta misli o Srbiji.

* Koje zemlje si do sada obišao, a šta ti je još uvek ostala neostvarena želja?

Obišao sam dobar deo Azije, gotovo celu Ameriku, celu Evropu, deo Afrike i sledeće godine napokon ću obići svaku državu Južne Amerike.

* Po kom kriterijumu biraš destinacije za putovanje i da li je novac često presudan za konačnu odluku?

Nema nekog posebnog faktora, oduvek sam voleo neistražene države i one koji turisti baš i ne posećuju. Takve države su mi bile na vrhu liste prioriteta. Nakon što obiđem Južnu Ameriku ideja je zapravo napraviti dobar plan za sve ostale države kako bi me što manje koštalo, tako da je i novac je presudan.

* Koje putovanje je do sada ostavilo najjači utisak na tebe i zbog čega?

Od svih država najviše bih izdvojio Etiopiju jer mi je to putovanje bilo najveći izazov do tada. Prizori siromaštva i bolesti slamaju srce, ali s druge strane Etiopija je zaista čudesna zemlja. Hrana, prekrasni ljudi i krajolik jednostavno imaju ono nešto posebno. Najviše me je oduševilo to što Etiopljani uz svu tu nemaštinu dele hranu sa strancima jer je to njihov običaj. Nasmejani su, pozitivni i zaista jedinstveni u svojim kulturološkim izrazima. Na putovanju smo koristili samo lokalni prevoz od tačke A do tačke B što je znalo da traje satima.

Kad kažem lokalni prevoz mislim na bus kakav smo mi imali pre otprilike sto godina, a u istom tom busu umesto 20 putnika vozi se 45 pa su svi stisnuti poput sardina. Pored vas sede raznoliki ljudi, od onih s kožnim bolestima do radnika na polju. Kada prebolite razlike i prestanete strahovati od određenih stvari sve postaje mnogo lakše. Postajete fokusirani isključivo na doživljaj, emocije i osećaje koji se javljaju u određenom trenutku.

Počnete da pričate sa ljudima i shvatite koliko se vaš način života razlikuje od njihovog. Kada se svet ne bi svodio na ekonomske računice i izrabljivanje resursa siromašnih zemalja od strane bogatih, uvek bi zagovarao činjenicu da ljudi u zemljama poput Etiopije i Afrike ostanu upravo onakvi kakvi jesu, jedinstveni u svojim kulturološkim razlikama, nasmejani i neopterećeni kapitalizmom.

* Opiši nam najzanimljviju osobu koju si imao prilike da upoznaš na ovim putovanjima?

Uh, teško pitanje, upoznao sam zaista gomilu interesantnih ljudi koji su na svakakve načine putovali, ali definitivno jedni od najinteresantnijih je bila ekipa iz Južnoafričke Republike koja je išla 6 meseci na rad u Englesku da bi zaradila novac za putovanje od 8 meseci. Krenuli su biciklima od najsevernije tačke Evrope pa su išli sve do najjužnije tačke u Africi. Ja sam ih sreo dok su bili u Etiopiji.

* Opiši nam najzanimljiviji doživljaj sa nekog od tvojih mnogobrojnih potovanja?

U Etiopiji, u gradu koji je blizu granice sa Somalijom, dok smo brat i ja spavali u pola noći počelo je divljačko lupanje po vratima. Mi smo se skamenili od straha i nismo hteli da otvorimo. Nakon glasnih uzvika više ljudi, u sobu je provalila ni manje ni vise nego hrpa naoružanih vojnika. Naime, tražili su neke švercere, a obzirom da u to vreme u Etiopiji nije bilo turista, bilo im je sumnjivo sto je soba iznajmljena strancima. Nakon što smo skoro dobili infarkt, oni su se samo nasmejali i izašli.

Takođe, u Kambodži su mi ponudili da bazukom raznesem kravu za 100 dolara. Naravno da to nisam učinio, ali ne znam gde vam drugde u svetu mogu ponuditi tako nešto. Još jedna od anegdota koje se trenutno mogu setiti odnosi se na prošlo leto i putovanje u SAD. Devojka i ja smo tokom roadtripa prekasno stigli do Grand Kanjona. Planirali smo da prespavamo u jednoj od brvnara, ali nigde nije bilo mesta. Nakon nekoliko odbijanja odlučili smo da prespavamo u autu. Spakovali smo se na parking i utonuli u san.

Nakon otprilike sat vremena dogodila se prava filmska scena. Probudila su nas jaka svetla pa smo bili opkoljeni policijskim automobilima. Čak su nas dva šerifa držala na nišanu. Naime, takav način "kampovanja" bio je strogo zabranjen, a obzirom da su stakla u automobilu bila potpuno zatamnjena policajci nisu znali sta se događa. Morali smo da izađemo dignutih ruku i nasloniti se uz auto. Nakon par minuta i razgovora sa policajcima, izgladili smo situaciju, ali morali smo da odemo sa parkinga.

* Da li najviše voliš da putuješ sam ili u društvo i zbog čega?

Najviše volim da putujem sa devojkom i smatram da su putovanja su pravi test za parove jer se nalazite u situacijama u kojima se svakodnevno ne bi nikada našli pa se tu vidi spremnost na kompromis i zajednička sposobnost donošenja odluka.

Svaki dan u novom okruženju predstavlja bolje upoznavanje, jer shvatate šta se drugoj osobi sviđa, šta je može nasmejati, rastužiti, emotivno dotaknuti nečim drugačijim. Takođe, često pokazujemo svoje slabosti i strahove kao i istinskog sebe.

* Koji bi bio tvoj savet za naše čitaoce da putuju što više za što manje novca?

Ako imate vremena uvek kada kupujute aviokarte gledajte +-4,5 dana jer cene letova mogu biti znantno jeftinije. Takođe gledajte više aerodroma. Nekada letovi za Bangkok znaju biti i duplo jeftiniji iz Beograda nego Zagreba ili čak iz Venecije ili Trsta. Tako sam ja iz Ljubljane leteo za Tokio – povratna karta 300 evra.

* Da li si bio u Beogradu i Srbji? Kakvi su tvoji utisci?

Često sam poslovno posećivao Beograd, ali to se nikada nije završilo bez dobre žurke. Oduševljen sam noćnim životom, dobrom atmosferom i hranom. Još više su me oduševili ljudi. Svi su izuzetno duhoviti, pozitivni i ostavljaju neki poseban utisak na nas Hrvate. Imam zaista mnogo prijatelja iz Srbije.

* Pošto si imao prilike da obiđeš toliko različitih mesta reci nam gde je prema tvom mišljenju najbolja hrana i zbog čega?

Najbolja hrana definitivno Etiopija, to je nešto što zaista morate probati. Dobijete jednu veliku „palačinku“ koja se zove injera i na njoj se nalazi nekoliko vrsta mesa, povrća sve pomešano sa njhovim začinima. Ne mogu vam opisati koliko je to dobro. Svuda u svetu gde putujem uvek tražim etiopijski restoran, tako sam u Njujorku jeo u etiopijskom restoranu, a i Tokoju takođe.

* Ona stara izreka kaže "svuda pođi ali svojoj kući dođi" i svi nekako kažu da im je kod kuće ipak najlepše. Ali često možemo da čujemo da se svako bar jednom tokom putovanja na nekom mestu osetio kao kod kuće. Da li je tako i sa tobom i koja destinacija je u pitanju?

Ja ću vam iskreno reći da kod mene nije takva situacija. Jednostavno volim biti na putu. Putovanja su ta koja me čini istinski srećnim. Volim da se probudim u državi u kojoj ne poznajem nikoga, volim da budem osuđen samo na sebe, da ne mogu nikoga nazvati da mi pomogne. Volim taj osećaj. Nepredvidive situacije na putovanjima izvlače najbolje iz tebe. Jednostavno više počneš da uvežbavaš prirodnu inteligenciju i da prilagođavaš snalaženje i reagovanja u raznoraznim situacijama.

* Danas često možemo da čujemo da nije baš bezbedno putovati zbog sve učestalijih terorističkih napada. Da li se ti možda plašiš i da li si nekada iskusio neku neprijatnost na putu?

Ne plašim se, a i verovatnost da se tako nešto desi je zaista mala, tako da ću ipak rizikovati. Do sada nisam imao nikakvih neprijatnih situacija.

* Kakvi su ti planovi za budućnost? Da li možda planiraš da jednog dana objaviš i knjigu gde ćeš sumirati sva zapažanja i utiske sa svojih putešestvija?

Do kraja godine u planu mi je otprilike pet država, nakon toga krećem na 90 dana u Južnu Ameriku. Iskreno nisam ljubitelj pisanja pa ne verujem da će izaći knjiga, ali jako volim da snimam i montiram snimke koje možete pogledati na mojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)