OVOGA SE STIDE ENGLEZI: Engleski kralj bio Hitlerova pudlica!? Da li je Edvard VIII izdao zemlju Trećem rajhu?! (FOTO)

Edvard je bio najstariji sin Džordža V i u tom svojstvu je početkom 1936. godine postao kralj kao Edvard VIII. Krajem iste te godine abdicirao je da bi mogao da oženi Volis Simpson, ali se najkontroverznija epizoda u njegovom životu ipak odigrala početkom 1940. godine, par meseci pre Bitke za Francusku

Preporučujemo

Edvard VIII, kao najstariji sin Džordža V, bio je kralj Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske te imperator Indije od 20. januara 1936. godine pa sve do svoje abdikacije 11. decembra iste godine.

Nakon abdikacije je dobio titulu vojvode od Vindzora a na tronu ga je nasledio brat, Džordž VI, otac sadašnje kraljice Elizabete II. Zašto je Edvard abdicirao? Zbog ljubavi. Parlament nije želeo da mu dopusti da oženi američku skorojevićku Volis Simpson, koja se već udavala u dva navrata.

Možda ste za to već čuli, u pitanju je najslavnija ljubavna priča prošlog stoleća. Priča o Edvardu koja nije toliko slavna tiče se njegovog odnosa sa Hitlerom i Trećim rajhom.

Nakon što su se uzeli juna 1937. godine u jednom zamku u Francuskoj, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora su oktobra meseca posetili Nemačku i sreli se sa Adolfom Hitlerom u Obersalcbergu. Edvard je tom prilikom "firera" pozdravljao nacističkim dizanjem ruke, a ovaj je mislio da su se  preko njega "mogli uspostaviti trajni prijateljski odnosi" te da je "njegova abdikacija bio veliki gubitak za nas", kako je kasnije Hitlera citirao Albert Šper.

Drugi su takođe smatrali da je Edvard podržavao nacizam i fašizam kao ideološku barijeru naspram komunizma i da je čak podržavao savez za Nemačkom jer je smatrao da rat po svaku cenu treba izbeći. Tako je mislio austrijski diplomata, grof Albert fon Mensdorf-Puli-Ditrihštajn, ali i mnogi zabrinuti članovi britanskog establišmenta.

Elem, nakon što su se vojvoda i vojvotkinja smestili u Francuskoj, on je maja 1939. godine za američku mrežu "NBC" održao radio-govor tokom posete bojištu kod Verdena, ali je u toj meri bio pomiriteljski prema Nemačkoj da je "BBC" odbio da ga prenese svojim slušaocima.

Nakon izbijanja Drugog svetskog rata početkom septembra 1939. godine nemačkom najezdom na Poljsku, britanska vojska je evakuisala vojvodu i vojvotkinju od Vindzoru prebacivši ih nazad na Ostrvo, ali je on nakon toga u svojstvu general-majora bio pridodat Britanskoj vojnoj misiji u Francuskoj, tako da se vratio na kontinent.

Tada se odigrala možda i najkontroverznija epizoda u njegovom životu, kontroverznija čak i od same abdikacije do koje je došlo zato što je on "našao za nemoguće da nosi teški teret odgovornosti i da obavlja dužnost kao kralj na način na koji želi bez pomoći i podrške žene koju voli" (to su bile njegove reči kojima je objasnio rasprestoljenje).

Naime, februara 1940. godine, nekoliko meseci pre Hitlerovog napada na Francusku, nemački ambasador u Hagu, grof Julijus fon Ceh-Burkersroda, izneo je tvrdnju da je vojvoda dostavio Hitleru planove savezničke odbrane Belgije, što je ovaj kasnije negirao.

Na tome se završilo, ali brzina kojom je sve izvedeno od strane Vermahta koji se tog proleća neočekivano probio kroz Ardene i razbio Saveznike u Bici za Francusku baca senku sumnje.

Neki istoričari danas smatraju da je Hitler imao plan da vrati Edvarda na presto u nadi da će uspostaviti fašističku Britaniju, a vojvodine izjave zbilja su bile čudnovate.

Recimo, iste te 1940. godine rastronjeni Edvard je dopustio sebi da izjavi sledeće: "Tokom poslednjih 10 godina Nemačka je totalno reorganizovala svoj društveni poredak... Zemlje koje su bile nevoljne da prihvate tu reorganizaciju društva i prateće žrtve bi trebalo da preusmere svoju politiku u skladu sa tim".

Potom je za jedan američki časopis kazao da je "Hitler pravi i logični lider nemačkog naroda" i dodao da je Ruzveltov zadatak da isposreduje mir; kada je to izašlo u javnost, tvrdio je da je pogrešno citiran (što nije nemoguće).

Nakon početka nemačke invazije na Francusku sa ženom se prvo sklonio u mondenski Bijaric, a potom preko Španije u Portugaliju. Kada su Nemci satrli otpor francuske države i vojske, kada su se Francuzi predali Hitleru u ruke, vojvoda od Vindzora je zatražio od Nemaca da postave straže kako bi čuvali njegove kuće u Parizu i na Rivijeri, što su Nemci i uradili.

U Portugaliji je postao objekat intriga nacističkih agenata koji su pokušavali da ga ubede da se vrati u Španiju, planirajući čak i da ga otmu ako bude potrebno. Lord Kaldkot je o ovome obavestio Čerčila, koji je bivšem kralju zapretio da će ga izvesti pred vojni sud ne bude li se vratio u domovinu.

Nađeno je srednje rešenje: Edvard je imenovan za guvernera Bahama i sklonjen daleko od ratišta, ali se ni put do tamo nije odvio bez skandala, budući da se vojvodski par nije obazirao na zahtev predstavnika Forin ofisa da se ne ukrca na jahtu švedskog magnata Aksela Vener-Grena koga su Britanci pogrešno tretirali kao čoveka od poverenja Hermana Geringa.

Tokom svog boravka na Bahamima pokušavao je da iskoreni tamošnje siromaštvo, ili barem da ljudima olakša život, ali je takođe iznosio i antisemitske tvrdnje poput one po kojoj je za probleme krivio "nevaljalce komuniste" i "ljude centralnoevropskog jevrejskog porekla koji su sebi osigurali poslove kao način da izbegnu regrutaciju".

Za svog guvernerovanja bio je pod stalnim nadzorom savezničkih tajnih službi jer su London i Vašington bili ubeđeni da Nemci nešto mute i kuvaju sa Edvardom u vezi.

Bojazni su porasle još više nakon što je Karl Aleksander, vojvoda od Virtemberga koji se nakon Prvog svetskog rata zakaluđerio a tokom Drugog bio benediktinski monah u Americi, rekao FBI-ju da je vojvotkinja 1936. godine spavala sa nemačkim šefom diplomatije Joahimom fon Ribentropom, da je ostala u kontaktu sa njim, i da mu neprekidno dotura državne tajne.

Pored nepotvrđenih tvrdnji da je na samom kraju rata britanska Tajna služba poslala agenta u zamak Fridrihshof kako bi pronašao pisma koja su razmenjivali Edvard i Hitler i tako sprečio da dospeju u javnost, tu je takođe i ispovest urednika "Sandej Tajmsa" Frenka Džajlsa.

On je navodno, dok je još bio novinar pedesetih godina, čuo vojvodu od Vindzora kako baca krivicu na britanskog šefa diplomatije Entonija Idna zato što je "ubrzao rat svojim tretmanom Musolinija".

— To je ono što je Idn uradio, pomogao je da dođe do rata... i naravno Ruzvelt i Jevreji — rekao je, navodno, bivši kralj a tadašnji vojvoda od Vindzora.

(O. Š.)