Kobna sudbina jedne ljubavi: Harambaša Janković Stojan oteo Turčinu verenicu, vratio je, a onda su ih oboje brutalno ubili!

Momak je bio dobro naoružan i pozdravio ih, a zatim upitao ko je glavni i onda se Stojanu obratio sa zahtevom da mu vrati devojku

Preporučujemo

Bosna i Hercegovina je prepuna legendi i narodnih priča koje su prenošene sa kolena na koleno i čuvane vekovima kroz istoriju. Jedna takva legenda govori o tragičnoj sudbini velike ljubavi jednog turskog para u vreme kada kada je Bihaćem dominirala grupa poznatog harambaše Janković Stojana.

Pljačkale su popove, same vezivale zarobljenike: Milja, Draga i Anka bile su opasne hajdučice, pred kojim su drhtali muškarci (FOTO)

Zabeležio ju je Kosta Kovačević, pravoslavni pop iz bihaćkog naselja Pritoka, koji je, uz učitelja Petra Mirkovića, skupljao priče iz naroda za Zemaljski muzej u Sarajevu pa ih objavljivao u Glasniku Zemaljskog muzeja.

Priču je nanovo otkrio Rešad Behić iz Bihaća, prelistavajući stara izdanja Glasnika Zemaljskog muzeja koja su dostupna na internetu. Behić je strastveni ljubitelj istorijskog nasleđa Bosne i Hercegovine i na tom putu troši mnogo vremena i sredstava kako bi otrgao od zaborava sve kulturno-istorijske vrednosti i sačuvao prirodnu baštinu ovog kraja.

"Vodi je, kad ti je suđena"

- Sasvim slučajno sam naišao na tu priču koja je zabeležena u Glasniku, a prethodno sam znao nešto o toj legendi i mestu gde se nekada nalazio nadgrobni spomenik kojeg je, prema rečima meštana, jedan čovek iščupao i bacio. Na tom mestu danas se nalazi samo deo nadgrobne ploče ili nišan koji se tu nalazio - kaže on.

Nekadašnji Muzej Pounja, a današnji Muzej Unsko-sanskog kantona, pre rata je na tom mestu vršio arheološka iskopavanja u cilju utvrđivanja postojanja ostataka skeleta. Tom prilikom su pronađeni posmrtni ostaci dve osobe, oklop i konjska potkovica.

- Negde 1988. godine došli su ljudi iz Muzeja i pronašli dva skeleta, jedan malo niže postavljen, a drugi malo više, i pronašli su jedno kopito konjsko. Onda su nas upitali da li da izmestimo te skelete ili da ih ostavimo, moj otac je rekao da ih ostave tu gde jesu. Bili su tu nekad pre i nadgrobne ploče, ali ih je neko uklonio - priča Senad Kozlica, u čijem dvorištu se nalaze tragovi nadgrobnih spomenika, piše balkans.aljazeera.net.

Pop Kovačević je pred kraj 18. veka u Glasniku zabeležio da u ribićkom polju, koje se nalazilo u današnjem bihaćkom naselju Ribić, leže dva groba, u kojima su muškarac i žena, a zatim naveo da grobovi datiraju iz vremena Stojana Jankovića, poznatog bihaćkog harambaše. U njegovoj predaji se navodi da je lokalno stanovništvo islamske vere pričalo kako je Stojanova družba, u jednom od svojih pohoda, zarobila lepu tursku devojku u naselju Prekounje i odveli je na Bijelo Brdo nadomak Bihaća. Njen momak se dao u poteru za njom, kako to pop Kovačević beleži, tursko momče se pomolilo, a Stojan je sedeo sa svojom četom.

Momak je bio dobro naoružan i pozdravio ih, a zatim upitao ko je glavni i onda se Stojanu obratio sa zahtevom da mu vrati devojku.

- "Moju ste dragu odveli" reče tursko momče, hvatajući se jatagana. "Tako mi moje vere turske i moga oružja, sada ćeš platiti glavom, Jankoviću, ako mi je ne dovedeš i ne povratiš". Janković vide da je momče srca junačkoga te ga pomilova rukom, izvede devojku, pa mu reče: "Kad si takav junak, evo ti devojka, pa je vodi, kad ti je suđena" - navodi pop Kovačević u Glasniku.

Mladić se zahvalio Stojanu, uzeo devojku sa sobom na konja i krenu u Bihać sav srećan. Stojanova družina se njemu požalila na to što ih je pustio, a on im je rekao da, ako žele da im presedne, neka idu za njima dodavši: "Za Turkinju i tuđu verenicu izgubiti glavu ili ubiti onakvog junaka ne priliči, niti bi bilo pravo", piše balkans.aljazeera.net.

Za ljubav život dao

Svi se složiše sa tim njegovim rečima, osim dvojice, koja su krenula u poteru za momkom i kada su ga sustigli rekli su mu da ostavi devojku, ali on se nije na to obazirao. Oni opališe na njega iz svojih pušaka i pogodiše njega i devojku. Ali, momak beše srca junačkoga, ostavi devojku pa se onako ranjen okrenu njima dvojici i obojicu ih poseče, zatim pade ranjen kod devojke i ubrzo oboje umreše od rana. Tu su ih našli i zakopali jedno pored drugog.

- Ne zna se sa sigurnošću ko su ovo dvoje zaljubljenih, niti kojem plemenu su pripadali. Nadgrobne ploče su do skora postojale iznad njihovih grobova, ali nažalost, uklonjene su nemarom pojedinaca. Da su kojim slučajem ostali na mestu, moglo bi se sa njih možda iščitati imena ovo dvoje mladi ljudi. Na mestu pogibije nekada su gorele sveće u spomen na njihovu besmrtnu ljubav. Neka u tu spomen, svetlo ljubavi gori u srcima mladih koji u ovo vreme krunišu svoju ljubav bračnom zajednicom - kaže Behić.

On ističe da ima još nadgrobnih spomenika i nišana iz perioda osmanske vlasti na području Krajine, ali se podaci o njima polako gube, što je tragično za jedan narod i državu, piše balkans.aljazeera.net.

- Svi ti spomenici kulture su dokaz postojanja i istorije jednog naroda. Zato ih treba sačuvati. Mi imamo nemaran odnos prema tim spomenicima, koji se često puta uništavaju i čupaju radi nekih drugih interesa. Upravo zato smo i osnovali udruženje kako bi pokušali, pre svega, očuvati istorijske podatke o tim kulturnim vrednostima, a zatim krenuti u samu zaštitu tih spomenika - ističe Behić.

(Telegraf.rs)