ZASTAJE DAH: Pogled na Filipinsko more iz Međunarodne svemirske stanice (FOTO)

Filipinsko more osobeno je po dubokim podvodnim rovovima. U Marijanskom rovu nalazi se Čelendžer Dip, mala dolina na 10.993 metra, najdublja poznata tačka na planeti Zemlji. Kažu, kada bi Mont Everest tu naopačke bacili, njegovom vrhu bi svejedno nedostajao oko kilometar i po da dodirne dno

Preporučujemo

Filipinsko more je ivično more na zapadnoj strani Tihog okeana, istočno i severnoistočno od države po kojoj je dobilo ime te južno od Japana. Golemo je to more koje pokriva površinu od oko pet miliona kvadratnih kilometara.

Poseduje složeni i raznovrsni podvodni reljef, a njegovo je tlo izbrazdano ostrvskim vencima koji su zapravo podvodni grebeni koji izbijaju na površinu mora i okeana: klasični primeri su Filipinski arhipelag, japanska ostrva Rjukju i Marijanska ostrva.

Pored toga, Filipinsko more je osobeno i po prisustvu dubokovodnih rovova. Među njima se ističu Filipinski rov i Marijanski rov. Ovaj prvi je dugačak 1.320 kilometara, širok oko 30, sa maksimalnom dubinom od 10.540 metara.

Ovaj drugi ima polumesečki oblik, dužinu od 2.550 kilometara, širinu od 69, a u svojoj najekstremnijoj tački — maloj dolini u obliku proreza koja se zove Čelendžer Dip — dubok je 10.993 metra. To je ujedno najdublja poznata tačka na planeti Zemlji. Kažu, kada bi Mont Everest naopačke bacili u Čelendžer Dip, njegovom vrhu bi svejedno nedostajao oko kilometar i po da dodirne dno.

Naučnici su našli dokaze da čak i na tom nemogućem mestu, u večnom mraku, cvetaju mikroorganizmi. Neverovatno.

Interesantno je i to što ova tačka u Marijanskom rovu nije morsko dno koje je najbliže središtu Zemlje. Posledica je to toga što naša matična planeta nije savršena sfera pa je njen poluprečnik oko 25 kilometara manji na polovima nego na ekvatoru zbog čega su delovi dna Artičkog okeana barem 13 kilometara bliži središtu Zemlje od Čelendžer Dipa.

(Telegraf.rs)