UŽAS KOREJSKOG RATA U 4 UZNEMIRUJUĆE SLIKE: Bilo, ne ponovilo se! Svetski moćnici, ne igrajte se tuđim životima! (FOTO)

Korejski rat je počeo juna 1950. godine silovitim napadom Severne Koreje na Južnu, i prvo je hladnoratovsko odmeravanje snaga između Sovjetskog Saveza i Amerike. Bio je to posebno svirepi sukob koji je odneo više miliona života, a koji tehnički nikada nije završen

Preporučujemo

Pozadina Korejskog rata (koji tehnički i dalje traje, budući da je na snazi samo primirje potpisano 1953. godine) možda najbolje pokazuje šta se desi kada se velike sile i velike ideologije igraju malim narodima i ljudskim sudbinama.

Uroš je sa drugovima stopirao 3 meseca i prešao čitavu Afriku: Otkrio nam je pravu istinu o "divljacima" na crnom kontinentu (FOTO) (VIDEO)

Naš ratni vojni invalid Borko je poslao SMS "već drugi dan nemam ni za hleb": Tada mu se sudbina promenila

Japan je vladao Korejom od 1910. pa do kraja Drugog svetskog rata. Avgusta 1945. godine Sovjetski Savez je napokon objavio rat Japanu, koji to nije želeo sam da uradi iako ga je Hitler sve vreme na to pritiskao. SSSR i SAD su se potom dogovorili, pa su Rusi oslobodili Koreju severno od 38. paralele, a Amerikanci južno od nje.

Tri godine kasnije počeo je da bukti Hladni rat i nastale su dve različite vlade, jedna na severu a druga na jugu, jedna komunistička a druga kapitalistička. Obe su polagale pravo na celokupno Korejsko poluostvo, i nijedna nije prihvatala podelu kao trajno rešenje.

Korejski rat je počeo 25. juna 1950. godine iznenadnim i silovitim napadom Severne Koreje na Južnu, uz obilatu pomoć Sovjetskog Saveza i Kine u kojoj su manje od godinu dana ranije komunisti pod palicom Mao Cedunga pobedili u građanskom ratu.

Toliko je bio silovit taj napad da se Južna Koreja za svega dva meseca svela na jedan usamljeni džep otpora na samom jugoistoku zemlje, tzv. Pusanski perimetar, i da nije bilo intervencije Ujedinjenih nacija predvođenih Amerikom danas bi celo Korejsko poluostrvo bilo pod gvozdenom čizmom dinastije Kim te stoga u najdubljoj bedi i jadu.

Linija fronta se nakon američke intervencije brzo pomerila ka severu i komunisti su bili pred slomom. Šta više, da nije bilo direktne kineske vojne intervencije danas bi celo ovo poluostrvo bilo kapitalistička Republika Koreja, a Kimovci bi završili kao fusnota istorije.

Ovako, rat se otegao još tri godine i granica se primirjem 1953. godine vratila manje-više na 38. paralelu. Severna Koreja je osvojila staru prestonicu Kaesong, ali izgubila 3.900 kvadratnih kilometara drugog tla. Toliko mrtvih skoro ni zbog čega. A mrtvih je bilo jako puno: procena je da je ubijeno ili ranjeno oko 2,5 miliona civila, a da je poginulo preko 1,2 miliona vojnika.

U ovom su ratu, kao i u svakom drugom, svi činili zločine. Severnjaci su vršili masovna pogubljenja pristalica kapitalizma, Južnjaci su isto činili pristalicama komunizma. Kinezi u taboru Severa i Amerikanci u taboru Juga, okretali su glave od tih zločina, a ponekad su streljanja vršena i pod njihovim nadzorom. Bilo, ne ponovilo se.

(O. Š.)