Država koja nestaje pred našim očima: Uznemirujući izveštaj iz najniže i jedne od najlepših zemlja na svetu (FOTO) (VIDEO)

Velike plime i rastući novoi mora brišu obalu arhipelaga. Stanovnici ostrva uskoro neće imati gde

Domovina Erietera Arama, Republika Kiribati, najniža je zemlja na svetu. Sastoji se od 33 malena koralna ostrva koji se prostiru na 3,5 miliona kvadratnih kilometara morske površine iznad koje se izdižu svega dva metra u proseku.

Preporučujemo

Postoji ta jedna država na svetu za koju se TAČNO ZNA da će nestati za 50 godina (FOTO)

- Klimatske promene nisu stvar daleke budućnosti, one nisu problem s kojim ćemo se baviti kasnije. Mi ih živimo sada - rekao je Aram.

On prema svakom talasu koji udara o obalu njegove domovine gleda sa strepnjom.

- Ako u kantu stavite više vode nego što ona može da primi, voda će se preliti - objašnjava Aram za "Gardijan".

U njegovoj analogiji kanta vode je Tihi okean, a počne li se prelivati preko ivice, zemlja u kojoj živi mogla bi nestati s lica Zemlje. Upravo je zbog toga Aram stigao u Australiju. Ovaj građanin Kiribata želi da se njegova poruka o ozbiljnosti posledica klimatskih promena čuje na sav glas. U suprotnom, ostaće bez svega, piše "Jutranji list".

Većina žitelja Kiribata, njih 113.000, nagurano ja na Taravu, lanac ostrva u obliku potkovice između kojih se nalazi laguna.

- Moje je mesto jako maleno - opisuje Aram administrativno središte države. - Ako stanete u sredinu, s obe strane možete da vidite vodu. Ranjivi smo. Jedan cunami može nas u potpunosti uništiti.

A Kiribata je sve manje i manje. Velike plime i rastući novoi mora brišu obalu arhipelaga. Stanovnici ostrva uskoro neće imati gde. Smanjenje životnog prostora nadalje dovodi do povećanja gustoće naseljenosti na Taravi jer su stanovnici prisiljeni da migriraju prema sredini ostrva. Neki susedi ugroženih stanovnika imaju razumevanja, neki nemaju.

Građani Kiribata se nadaju da će se sledeći krug međunarodnih pregovora o klimi COP 23, koji će se održati ove godine u novembru i kojima će predsedati Fidži, usredsrediti na pretnje s kojima se nose ostrvske države Tihog okeana.

Frank Bainimarama, premijer Fidžija, rekao je da će se potruditi da usmeri razgovore u smeru najpotrebnijih.

- Naše su brige ujedno i brige celoga sveta - rekao je Bainimarama.

Aram i njegovi sunarodnici iz Kiribata i sapatnici iz ostrvskih država niske nadmorske visine kao što je Tuvalu, putuju s aktivističkom grupom Centar Edmund Rajs po Australiji s ciljem podizanja svesti o svojim problemima.

- Čuli su naše priče i shvataju koliko nam je teško - rekao je Aram.

Izveštaji organizacija poput Svetske banke, Istraživačkog centra Menzies i Instituta Lavi sugerišu da bi dopuštanje migracija s ostrva u Tihom okeanu u Australiju moglo biti delotvornije od drugih oblika pomoći. Tihi okean se po proceni bivše službenice ministarstva obrane iz SAD-a Šeri Gudman, nalazi na liniji borbe s klimatskim promenama.

Nisu isključene niti prisilne migracije sa ostrva. Iako se radi o rešenju o kojem mnogi ostrvljani ne žele da slušaju, postoji mogućnost da neće imati izbora, prenosi "Jutranji list".

- Ne želimo da napustimo svoju zemlju - rekao je Aram.

- Volimo svoju zemlju i život na nekom drugom mestu jednostavno ne bi imao isti smisao. Ne želimo biti migranti zbog klime, međutim ako se nešto ne promeni, naša će zemlja potonuti u okean.

Za žitelje Tuvalua poput Ase loapoa selidba je poslednja opcija.

- Naša istorija i kultura su nam jako važni i verujemo da je mesto gde živimo mesto gde bismo trebali biti. Ne želimo to izgubiti, ne želimo izgubiti ono što jesmo - rekao je Ioapo.

- Ali, moramo se suočiti s činjenicom da ćemo se morati preseliti negde drugde, a to je teško. Mi želimo da spasimo našu zemlju.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)