Prošla je 21 godina od kako je IRA srušila centar Mančestera samo jednom bombom, najvećom u istoriji Engleske (VIDEO)

Centar Mančestera bio je tog 15. juna 1996. godine, samo dan pre odigravanja utakmice Evropskog prvenstva između Rusije i Nemačke, pravo bojno polje. Tog jutra detonirana je eksplozivna naprava teška 1.500 kilograma, postavljena od strane Privremene Irske republikanske armije

15. juna 1996. godine u 11 časova i 17 minuta, Privremena IRA (koju su svi prosto zvali IRA jer je bila direktni naslednik originalne IRA-e, sa epitetom "privremena" koji se odnosio na ograničeni period do ostvarenja željenog ujedinjenja sa Irskom) izvršila je bombaški napad na centar Mančestera.

Preporučujemo

Tom prilikom detonirana je eksplozivna naprava teška 1.500 kilograma koja se nalazila u postavljenom kamionu u Ulici Korporejšn u strogom centru ovog grada.

Bila je to najveća bomba koja je na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske eksplodirala još od Drugog svetskog rata i nacističkih bombardovanja.

Irski republikanci su se, u različitim frakcijama koje su često bile i međusobno sukobljene, decenijama unazad borili protiv britanskog prisustva u Severnoj Irskoj a za ujedinjenje sa Republikom Irskom, pa je u sklopu prelivanja te borbe grad Mančester već bio meta bombaških napada, ali nikada u tom obimu.

Samo nekoliko meseci ranije, u februaru iste godine, IRA je prekinula sedamnaestomesečno primirje bombaškim napadom na jedan od dva londonska poslovna distrikta, Kanari Vorf. Pri ovom napadu korišćen je takođe kamion-bomba, a dva lica su izgubila život dok je više od sto ljudi ranjeno.

Do tog prekida vatre 1994. došlo je nakon što je britanska vlada obećala IRA-i da će Šin Fejn učestvovati u mirovnim pregovorima, a prekinut je kada je britanska vlada tražila kao novi preduslov potpuno IRA-ino razoružavanje.

Međutim, ta londonska bomba je bila tri puta slabija od ove u Mančesteru o kojoj je danas reč.

Vratimo se na 15. jun. Bilo je to dan pre nego što će se u sklopu Evropskog prvenstva u fudbalu koje se tog leta igralo u Engleskoj, u Mančesteru sastati reprezentacije Rusije i Nemačke. 90 minuta pre detonacije, IRA je pozvala policiju i dojavila da je postavljena bomba. 75.000 ljudi je uspešno evakuisano, ali specijalizovana antibombaška jedinica nije uspela da je na vreme onesposobi.

Bomba je ranila i povredila preko 200 ljudi, ali srećom niko nije izgubio život. IRA je u saopštenju pet dana docnije izrazila žaljenje čak i zbog ovih civilnih povreda, a sve zato što je zapravo targetirala gradsku infrastrukturu i ekonomiju.

Napadom, međutim, jeste uspešno nanela golemu štetu Mančesteru koja je tada iznosila 700 miliona funti, po današnjem kursu 1,2 milijarde. Više građevina je bilo nemoguće obnoviti pa su morale da budu srušene, a većina je mesecima bila zatvorena zbog opravki koje su mahom bile gotove do 1999. godine, premda je opšta rekonstrukcija potrajala do 2005.

Na kraći rok, IRA je uspela u svom naumu, ali se danas ovom bombaškom napadu pripisuje nešto što njegovi počinioci nisu nikako želeli: tvrdi se da je baš ovaj događaj pokrenuo regeneraciju Mančestera i njegovo pretvaranje u moderni grad.

Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim bombaškim napadom je to što nikada niko zbog njega nije uhapšen, a kamoli osuđen. Policija Šireg Mančestera je odavno priznala da sumnja da će ikada iko biti priveden pravdi.

Takođe, u svetlu islamskog terorizma koji dominira naslovnim stranama XXI veka, i u svetlu čuvene i potpuno nebulozne izreke kako tobož "nisu svi muslimani teroristi, ali su svi teroristi muslimani", lepo je podsetiti se ne tako davne prošlosti kada su, što se terorizma tiče, suvereno vladale IRA & ETA. Doduše, oni su se barem trudili da ne stradaju civili. Islamistima je upravo to cilj, pa poređenje možda i nije na mestu.

Inače, Privremena IRA je bila najveća paravojna formacija u Severnoj Irskoj nastala nakon podele u separatističkom irskom republikanskom pokretu. Desilo se to 1969. godine, neposredno nakon što je počeo najnoviji talas sukoba u Alsteru, kada su na katolički nenasilni građanski pokret nasiljem odgovorili i alsterski lojalisti i Kraljevska alsterska policija.

Glavni cilj IRA-e je bio povlačenje britanske vojske iz Alstera. On nije ostvaren. Već 20 godina je na snazi prekid vatre (do koga je došlo nakon što je britanska vlada napokon bila odlučila da održi reč i uključi Šin Fejn u pregovore bez uslovnog razoružanja) koji je poduprt Sporazumom na Veliki petak od 10. aprila 1998. godine i razoružavanjem Privremene IRA-e na koju je ova pristala 2005.

Međutim, već posle primirja 1994. godine došlo je do cepanja Privremene IRA-e i formiranja IRA-e Kontinuiteta, a nakon konačnog primirja 1997. godine nastala je i Prava IRA. Obe grupe i dalje postoje i ne priznaju prekid vatre, kao ni poraz. Prava IRA je 15. avgusta 1998. godine izvršila najveći bombaški napad u Severnoj Irskoj ikada, kada je u Omagu stradalo 29 ljudi.

(O. Š.)