DANAS JE 18. FLOREAL 225. GODINE: Izračunaj datum rođenja po francuskom revolucionarnom kalendaru (FOTO)

Godina je bila podeljena na 12 meseci, a svaki je mesec imao tačno 30 dana i naziv koji je potpuno drugačiji od onih na koje smo inače navikli. Mesec je bio podeljen na tri 10-dnevne "sedmice". Svaki dan je imao 10 časova, svaki čas 100 minuta, a svaki minut 100 sekundi. Bila je to ideja decimalnog sistema dovedena do svog vrhunca

Preporučujemo

Francuski republikanski kalendar, kojeg često krste i revolucionarnim imenom (kao što smo mi uradili u naslovu ovog teksta), bio je kalendar koji je osmišljen te korišćen tokom i nakon Francuske revolucije i to u periodu između 1793-1805. godine kao i tokom osamnaest dana od strane Pariske komune 1871. godine.

Francuska Republika je proglašena 22. septembra 1792. godine, a kalendar — koji je izradio agronom Šarl-Žilber Rom, sa pesnikom Fabrom d'Eglantenom koji je dao imena mesecima — je stupio na snagu 24. oktobra naredne. Tada ga je, nakon jednog dana debate, usvojio Nacionalni konvent, ustavotvorno i zakonodavno te izvršno telo republike, koji je u tom trenutku bio pod kontrolom jakobinaca, ekstremno demokratske frakcije kojom je rukovodio Maksimilijan Robespjer.

Retroaktivno je za 1. dan godine I (koje su pisane rimskim brojevima) uzet dan proglašenja republike, tako da je kalendar zapravo usvojen 3. dana godine II, odnosno 3. vandemijera godine II. O mesecima ćemo nešto više reći kasnije. Godina, međutim, nije striktno počinjala 22. septembra već na dan jesenje ravnodnevice koja može da padne i 24. tog meseca.

Godina po francuskom republikanskom kalendaru imala je 12 meseci, a svaki mesec je imao tačno 30 dana i bio je podeljen na tri 10-dnevne "sedmice" koje su nazivane dekade. Deseti dan je bio dan za odmor.

Pošto je ovakvo ustrojstvo kalendara dovelo do toga da je postojao višak od pet ili šest dana, oni su postavljeni na samom kraju godine i nazivani su "dopunski dani". Tada se nije radilo, a ti dani nisu brojani.

Elem, svaki dan je bio podeljen na 10 sati, svaki sat na 100 minuta, i svaki minut na 100 sekundi. Bila je to ideja decimalnog sistema dovedena do svog vrhunca (ujedno je uveden i merni decimalni sistem koji je opstao do dana današnjeg i pokorio veći deo sveta). U svakom slučaju, to je značilo da je jedan decimalni sat trajao naših 144 minuta, decimalni minut naših 86,4 sekunde a decimalna sekunda 0,864 naših sekundi. Odmah su počeli da se proizvode časovnici koji su tako računali vreme, mada su obično prikazivali i standardno.

Zamišljeno je da se period od četiri godine, slično grčkoj "olimpijadi", naziva "francijada", dok se prestupna godina na kraju tog perioda, ona koja je sadržala šesti dopunski dan, nazivala "sekstila".

Kao što smo gore pomenuli, svaki mesec je imao svoje ime koje je bilo potpuno drugačije od onih na koje smo inače navikli. Sva imena su bila kovanice iz francuskog, latinskog i grčkog, i opisivala su dominantnu prirodnu karakteristiku tog kalendarskog meseca. Takođe je za svako godišnje doba postojao različiti završetak u nazivu meseca.

Tako je prvi mesec nosio naziv vandemijer ("berba grožđa", što bi se na srpski u duhu kalendara i francuskog jezika šaljivo moglo prevesti kao "grožđer"), drugi mesec je bio brimer ("izmaglica", odnosno "magler"), a treći fremer ("mraz", odnosno "mrazer"). To su bili jesenji meseci.

Četvrti mesec zvao nivoz ("snežni", odnosno "snežoz"), peti mesec je bio plivioz ("kišoviti", odnosno "kišoz"), dok je šesti mesec bio vantoz ("vetroviti", odnosno "vetroz"). To su bili zimski meseci.

Sedmi mesec, prvi mesec proleća, nazivao se žerminal ("seme", odnosno "semenal"). Osmi mesec je bio floreal ("cvet", odnosno "cvećal"), dok se deveti zvao prerijal ("livada", odnosno "livadijal").

Letnji meseci su bili mesidor ("žetva", odnosno "žetvor"), termidor ("vrući", odnosno "vrućor") i friktidor ("plodovi", odnosno "plodor").

Dani u dekadi su nosili vrlo jednostavne nazive, bili su prosto numerisani, tako da su umesto ponedeljka, utorka i tako dalje, imali prvi dan, drugi dan, treći dan... Naravno, imali su polu-latinske nazive pa su se zvali primidi, duodi, tridi, i tako dalje.

Međutim, svaki dan u godini imao je poseban naziv koji je trebalo da zameni crkveni običaj povezivanja dana sa određenim svetiteljem. Velika većina dana nosila je nazive po biljkama, bilo je i minerala, kao i životinja (po pravilu, svaki dan koji se završavao brojem pet zvao se po nekoj životinji) te alatki (svaki dan koji se završavao nulom).

Tako je neko mogao, ilustracije radi, umesto na dan Rođenja Svetog Jovana Krstitelja da se rodi na dan Ruzmarina, a umesto na Božić — na dan Psa. Ovo je bilo posebno uvredljivo za hrišćane i svakako nije bilo slučajno, pa i ne čude brojni katolički ustanci, mahom na zapadu zemlje, u Vandeji i Bretanji.

Što se tiče onih pet ili šest dopunskih dana (koje su prvih godina nazivali "sankilotide", u čast sankilota, radikalizovanog pariskog radništva i sirotinje koja je bila udarna pesnica revolucije), i oni su imali nazive: Svetkovina Vrline, Svetkovina Talenta, Svetkovina Rada, Svetkovina Mišljenja, Svetkovina Nagrada i Svetkovina Revolucije (ovaj poslednji je bio svake prestupne).

Kritike na račun kalendara nisu imale prevelike veze sa religijom već sa praktičnom primenom. Problem je bio u tome što je za početak godine određen jedan pokretni astronomski datum koji je bio izvor konfuzije a koji uprkos predlogu da se fiksira to nije doživeo.

Sa tim u vezi bile su problem i zakonske odredbe o prestupnoj godini koje su bile međusobno kontradiktorne (određeno je da je prestupna svaka četvrta godina, međutim, jesenja ravnodnevica ne pada na isti dan uvek u tom regularnom ciklusu). Konačno, tu je bila i kritika zbog manjeg broja slobodnih dana (što ga je učinilo vrlo nepopularnim kod radničke klase u povoju jer je ona sada u 14 dana umesto dva dana odmora imala samo jedan), a i to što je kalendar bio u nesaglasju sa sekularnim ritmom sajmova i tržnica.

Na kraju je sve to prevagnulo, iako je opšta prednost decimalnog sistema pri preračunavanju očigledna, posebno kada govorimo o sekundama, minutima i satima (koliko vam vremena treba da 900 sekundi po tom sistemu prebacite u minute, a za koliko ćete to učiniti po ovom našem?).

Kalendar je prvo delimično izmenio Napoleon nakon potpisivanja konkordata sa Katoličkom crkvom 1802. godine (tada su napuštene dekadne "sedmice" i imena dana), a isti čovek ga je potpuno ukinuo četiri godine docnije. Međutim, neki francuski pravni akti iz tog perioda koji su i dalje na snazi i dalje kao svoje originalne datume imaju one iz republikanskog kalendara.

Takođe, i u istoriografiji imamo princip korišćenja datuma iz tog perioda za događaje koji su bili od važnosti. Tako se recimo za datiranje državnog udara koji je Napoleon izvršio 9. novembra 1799. godine koristi 18. brimer godine VIII. 9. termidora godine II je Nacionalni konvent srušio Robespjera nakon čega je ovaj giljotiniran u roku od 10 časova. Na ulazu u Višu normalnu školu osnovanu 9. brimera godine III, odnosno 30. oktobra 1794. godine, stoji istaknut republikanski datum. I tako dalje.

Interesantno je to što ovaj kalendar uopšte nije jedini sa ovakvom strukturom. Koptski kalendar ima istovetno ustrojstvo, dakle 12 meseci koji traju po 30 dana sa 5 ili 6 dopunskih. A koptski je kalendar direktni "potomak" staroegipatskog.

AKO ŽELITE DA USTANOVITE KOG STE DANA ROĐENI PO FRANCUSKOM REPUBLIKANSKOM KALENDARU, MOŽETE TO UČINITI NA OVOM LINKU.

ISTO MOŽETE UČINITI AKO ŽELITE DA USTANOVITE DATUM NEKOG VAŽNOG DOGAĐAJA U ISTORIJI SRBA.

RECIMO, PRVI SRPSKI USTANAK I SRPSKA REVOLUCIJA POČELI SU NA ZBORU U ORAŠCU 24. PLIVIOZA GODINE XII. U NAŠEM ŠALJIVOM PREVODU TO JE 24. KIŠOZ.

(O. Š.)