BIZARAN HOBI BRAČNOG PARA: "Čudno je kad te u oči gleda čovek koji će za nekoliko sekundi biti mrtav" (FOTO)

- Jedne večeri, sedela sam u automobilu, čekala na semaforu da se upali zeleno, pogledala sam u stranu i, kunem se, videla sam lice čoveka koji je tog dana skončao svoj život - izjavila je Tereza Klark

Bračni par koji vodi biznis čišćenja dimnjaka u Vejnesboru u Virdžiniji, voli da volontira pri gledanju egzekucija.

Preporučujemo

OKO ZA OKO, ZUB ZA ZUB: Ova metoda smrtne kazne smatrana je najpravednijom, a primenjivana je i u Srbiji

Prvo je smaknuća počeo da gleda njen suprug Lari Klark (63), koji je na prvo smaknuće išao sam, ali kada je došao kući kratko je rekao: "Ovo moraš da vidiš!", rekla je za BBC Tereza, Larijeva supruga.

Ubrzo nakon toga odlučila je kako će i sama svedočiti smaknućima. Prvi zajednički volonterski projekat svedočenja smaknuću par je odradio 1998. godine. Bilo je to smaknuće Daglasa Bakanana Juniora koji je na smrtnu kaznu bio osuđen zbog ubistva oca, majke i dvojice polubraće.

Svedoci poput Tereze i Larija Karka zakonska su norma u državama u kojima je dozvoljena smrtna kazna. Prema zakonu Amerike, smaknuću osuđenika na smrt potrebni su svedoci koji nisu povezani sa slučajem.

Volonteri su neka vrsta "svedoka koji prisustvuju egzekucijama u ime javnosti", rekao je Robert Danham, voditelj odeljenja za smaknuća Centra za smrtnu kaznu u Virdžiniji.

Procedura izgleda ovako: U noći izvršenja, Terezu, Larija i ostale volontere pokupio bi zatvorski autobus te ih potom odveo u Grinsvil zatvorsku ustanovu u Jaratu u Virginiji. Nakon što bi neko vreme proveli u druženju sa novinarima u kantini, bili bi dovedeni u malu sobu. Teresa za BBC priča kako je izgledalo smknuće Daglasa Bakanana.

- Soba je jako osvetljena i ima veliki prozor za gledanje u susednu prostoriju. Kad se zavese koje prekrivaju prozor otvore, vidi se prazna prostorija u kojoj se nalaze kolica. Zatim je ušao Bakanan. Na pitanje koje su mu poslednje reči rekao je: "Započnite sa vožnjom. Spreman sam za polazak" - priča Tereza.

Tokom samog smaknuća svi očevici sede mirno i gledaju prema prozoru. U sobi vlada potpuna tišina, ispričala je Tereza.

- Jako je čudan osećaj kad te u oči gleda čovek koji će za nekoliko sekundi biti mrtav - rekla je.

Nakon smaknuća u prostoriju ulazi doktor koji objavljuje vreme smrti, a zastor se zatvara. Volonteri primaju zahvalnicu što su učestvovali, nakon čega ih odvoze kući.

Ovaj par nije jedini koji dobrovoljno gleda izvršenja smrtne kazne. To takođe radi i Frenk Viland (77) koji je gledao smaknuće Brendona Hedrika, koji je izabrao električnu stolicu jer se bojao igli.

- Ovaj tip je živeo nedaleko od mene i znam neke ljude koji su ga poznavali. Rekli su mi da se bojao igli. Tokom smaknuća tresao se kao prut na stolici dok mu je u isto vreme upravitelj stavljao sunđer na glavu kako bi struja brže putovala - rekao je ovaj starac kroz smeh.

Ono što ovi ljudi rade ostavlja neizbrisiv trag na njima samima.

- Jedne večeri, sedela sam u automobilu, čekala na semaforu da se upali zeleno, pogledala sam u stranu i, kunem se, videla sam lice čoveka koji je tog dana skončao svoj život. Razmišljala sam o svemu mnogo puta i shvatila da su oni koji su smaknuti na neki način privilegovani. Oni znaju da će umreti dok njihove žrtve to nisu mogle znati - rekla je Tereza.

Postupak dobrovoljnog učestvovanja u smaknućima nedavno se našao u središtu interesa medija kada je Vendi Kelej, direktorka Centra za smaknuća u Arkanzasu uputila apel stanovništvu da se priključi volonterskom programu. Tada je trebalo biti smaknuto sedam osoba u 11 dana, ali nikako se nije mogao skupiti dovoljan broj volontera koji bi svedočili smaknućima.

Zakon propisuje kako je prilikom smaknuća potrebno najmanje šest svedoka koji kasnije moraju potvrditi da je smaknuće obavljeno u skladu sa zakonom.

(Telegraf.rs)