MAJKA-CRKVA RUSKOG PRAVOSLAVLJA: U srcu je Kremlja i lako bi mogla da bude najlepši hram na svetu (FOTO)

Proslavljeni italijanski neimar Aristotele Fioravanti je za uzor uzeo Uspenjski sabor iz Vladimira, ali moskovsku crkvu 1479. godine nije izgradio kao puku kopiju već kao renesansni hram u duhu ruske tradicije. U narednih pola milenijuma u njoj će biti krunisani svi ruski carevi

Preporučujemo

Tačno na tom mestu tokom srednjeg veka, nedugo nakon osnivanja Moskve sredinom XII stoleća od strane kneza Jurija Dolgorukog, nalazilo se groblje i drvena crkva koja je 1327. godine zamenjena građevinom od krečnjaka oblikovanom da liči na sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u gradu Vladimiru.

Dvesta godina docnije, crkva je bila u lošem stanju pa su moskovske arhitekte Krivcov i Muškin dobili zadatak da sagrade novu.

Ona se, međutim, urušila tokom postavljanja glavne kupole, nakon čega je car Ivan III odlučio da se više ne igra sa domaćim stručnjacima i da angažuje nekoga sa strane. Taj neko je bio proslavljeni italijanski neimar iz Bolonje, Aristotele Fioravanti.

Fioravanti je takođe za uzor uzeo Uspenjski sabor iz Vladimira u koji je išao da bi dobro prostudirao ovo zdanje. Međutim, moskovsku crkvu izgradio je ne kao puku kopiju (premda nesumnjivo liči) već kao renesansni hram u duhu ruske tradicije.

Hram je 1479. godine posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, a njenih pet kupola koji simbolišu Isusa Hrista i četvoricu jevanđelista postali su šablon za mnoge druge bogomolje širom Rusije.

Prvo krunisanje u moskovskom Uspenjskom saboru odigralo 1547. godine sa carem Ivanom IV Groznim u glavnoj ulozi, i svi ruski carevi će nakon toga biti okrunjeni u njoj; naravno, od 1721. godine biće to ruski imperatori, u duhu nove titule koju je sebi uzeo Petar Veliki. Većina mitropolita i patrijaraha u njoj su sahranjeni.

Vremenom je tako Uspenjski sabor u Kremlju postao majka-crkva ruskog pravoslavlja, najvažniji hram od svih njihovih hramova.

To ne znači da nije stradala: preživela je dva požara u XVI i po jedan u XVII i XVIII veku, preživela je pljačku tokom poljske okupacije Kremlja 1612. godine u sklopu takozvanih Smutnih vremena, a tokom Napoleonovog boravka u "Trećem Rimu" služila je kao konjušnica.

Rusi su na našli način da se osvete zbog tih grehova prema svojoj "majčici" (uglavnom prekomerno), a krajem XIX i početkom XX stoleća temeljno su je obnovili.

Boljševici su je zatvorili, ali to nije sprečilo Staljina da se seti Boga decembra 1941. godine sa Nemcima na zapadnim kapijama Moskve, pa je u njoj održana liturgija za spas Rusije. Nakon rata je obnavljana od strane Sovjeta tri puta, a 1990. godine vraćena je RPC.

U stvari, mi ne možemo da se odlučimo koji je Uspenjski sabor lepši — ovaj u Moskvi o kome smo do sada pričali, ili onaj u Vladimiru koji je poslužio kao uzor za njegovu gradnju.

Gradnju tog vladimirskog sredinom XII stoleća naložio je veliki knez Andrej Bogoljubski koji je vladao ne iz Kijeva kao što je do tada bio običaj već upravo iz Vladimira; sagrađena je za samo dve godine, u periodu 1158-1160, a proširena je u periodu 1185-1189. godine. Sa površinom od 1.178 kvadratnih metara narednih tri-četiri veka bila je najveća ruska bogomolja.

Mnogi je veliki knez Vladimir-Suzdaljski sahranjen u njenoj kripti: tu, među ostalima, leže Andrej Bogoljubski i Svevlad III Veliko Gnezdo. Čak su i Mongoli 1239. godine bili toliko očarani njome da je nisu ni pipnuli, iako je veći deo Vladimira stradao tom prilikom.

Za kraj, pomenimo i to da je niko drugi do veliki Andrej Rubljov, najznačajniji ruski crkveni slikar, ponovo oslikao njenu unutrašnjost 1408. godine, zajedno sa Danilom Černijem.

I, koja vam je lepša? Majka-crkva u Moskvi, ili njen uzor u Vladimiru?

(O. Š.)