ADOLF HITLER, VISOKI ZAŠTITNIK SVETE GORE: Najčudnija epizoda u 1.000 godina dugoj istoriji Atosa (FOTO) (VIDEO)
Sveštena epistasija poslala je 26. aprila 1941. godine pismo Adolfu Hitleru u kojem od njega formalno traži da monašku državu stavi pod svoju ličnu zaštitu. Hitler je drage volje pristao, a Atos je ostao praktično netaknut paklom Drugog svetskog rata tokom kojega su mnogi svetogorski kaluđeri nemačkog firera zvali "Visoki zaštitnik Svete Gore"
Politička nestabilnost potresala je Grčku tokom celog XX veka, uostalom, potresa je i danas, ali se čini da nikada nije bilo teže nego sredinom prethodnog stoleća. Prvo je došla nemačka okupacija 1941. godine, a onda je sa slomom Trećeg rajha izbio građanski rat u toj zemlji koji se vodio između komunista i antikomunista. Antikomunisti su pobedili, međutim, to za ovu priču nije važno.
Preporučujemo
Beograd bombardovan zbog sujete Adolfa Hitlera: To je bila njegova lična osveta! (FOTO)
Aleksandar (95) je svojim očima gledao bombardovanje Beograda: Od sigurne smrti Jevrejina je spasla lažna propusnica
Amerikanac koji obožava Hitlera: Uzeo njegovo prezime, a decu nazvao Adolf i Eva (VIDEO)
Za ovu priču jeste važno šta se dešavalo na Svetoj Gori tokom nacističke okupacije Grčke. Sve je počelo neposredno nakon sloma u aprilu i maju 1941. godine, sloma koji se odigrao paralelno sa onim u Kraljevini Jugoslaviji.
Svetom Gorom zakonodavno vlada Svešteni sabor, telo sastavljeno od igumana ili proigumana svih 20 manastira; ova institucija se sastaje dva puta godišnje u Kareji. Zatim je tu Sveštena opština, veće u kojem sedi po jedan jedan predstavnik svakog manastira, sa jednogodišnjim mandatom, koji se sastaje dva puta nedeljno. Sveštena opština bira Sveštenu epistasiju, manje četvoročlano telo koji funkcioniše kao izvršno veće na čijem se čelu nalazi protos kao glavešina.
Može se reći da je ovo najstarija demokratija na svetu, barem je to ocena koju ćete pročitati na sajtu manastira Hilandara.
Uglavnom, ova Sveštena epistasija poslala je 26. aprila 1941. godine pismo Adolfu Hitleru u kojem od njega formalno traži da monašku državu stavi pod svoju ličnu zaštitu.
Hitler je drage volje pristao, a Atos je ostao praktično netaknut paklom Drugog svetskog rata tokom kojega su mnogi svetogorski kaluđeri nemačkog firera zvali "Visoki zaštitnik Svete Gore" (nem. Hoher Protektor des heiligen Berges). Jedan broj manastira, teško je utvrditi koji, znamo za ruski Pantelejmon i grčki Konstamonit, čuvao je slike Adolfa Hitlera na istaknutim mestima u svojim odajama. Pantelejmon, čak, direktno ispod centralnog portreta imperatora Aleksandra II.
Logika atoskih monaha bila je više nego jasna: mora se učiniti sve što je neophodno, mora se preduzeti svaka taktička mera, kako bi se sačuvali od bugarske okupacije i dehelenizacije poluostrva. A bugarska okupacija je bila više nego izvesna, budući da je sve ostalo u tom delu Grčke bilo pripojeno njima. Sve osim Atosa. Dakle, bojazan je bila opravdana.
Stvari, ipak, nisu baš tako jasne i čiste. Istoričari ukazuju da je na Svetoj Gori tokom tridesetih godina vladalo veliko uzbuđenje zbog nekakvog proročanstva iz 1053. ili 1503. godine, zavisi od izvora, u kojem se govorilo o oslobađanju Carigrada i o popravoslavljenju Nemačke.
Ovo proročanstvo se pojavilo tek 1914. godine, i bilo je veoma precizno, možda i previše precizno za tekst koji je navodno napisan pre pet stotina ili hiljadu godina (navodno se u njemu govori i o oslobođenju Indije od Engleske). Uglavnom, kaže se da su Svetogorci u velikom broju u njega verovali, a onda se pojavio Hitler i činilo se da se proročanstvo ispunjava.
Elem, svega nekoliko meseci kasnije, leta te 1941. godine, na Atos je u svojstvu zvaničnog istraživača došao profesor Franc Delger, ugledni vizantolog na Univerzitetu u Minhenu, koji je na toj stolici sedeo još od 1931. godine, i koji će sedeti dugo nakon rata, sve do 1958.
On je bio na čelu nacističke ekspedicije koja je imala za cilj da se pozabavi istorijskim i teološkim odlikama Svete Gore a koju je sponzorisao lično Alfred Rozenberg, ministar za okupirane istočne teritorije, uz velikodušnu pripomoć Vermahta.
Izgleda da su Delger i njegovi saputnici susreli monahe koji su bili vrlo raspoloženi prema Nemcima, pre svega zbog onoga što se u tom trenutku odigravalo na istoku Evrope. Bile su to, naime, uvodne faze Operacije Barbarosa, nemačkog napada na Sovjetski Savez.
20 SVETOGORSKIH FABRIKA MOLITVI: Pažljivo birane fotke svih manastira na Atosu (FOTO)
Evo šta je profesor Delger napisao o toj poseti u knjizi koja je iz štampe izašla 1942. godine:
"U manastiru Konstamonit, na počasnom mestu u prijemnoj sobi, nabasali smo na sliku našeg firera. Monah je našao sliku u ilustrovanom časopisu i na osnovu nje je načinio crtež. I drugde smo mogli da vidimo kako se snažno ličnost firera i Velikonemačkog rajha utisnula u maštu stanovnika Atosa, barem onih koji nisu u potpunosti okrenuli leđa svetu.
Kada smo dolazili, od strane nekoliko manastira, i kada smo odlazili, od strane jednog (Dionisijat), otisnuvši se na more u našem malom brodu, bivali smo pozdravljani zastavom sa svastikom. Firera mnogi monasi smatraju za 'Visokog zaštitnika Svete Gore' koji će takođe svoju zaštitničku ruku držati iznad Svete Gore i kada bude reorganizovao svet.
Imali smo predivno iskustvo dok smo fotografisali čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Iz ugla gledanja Atosa, bio je ogroman ustupak to što su nam dali dozvolu da fotografišemo svetu ikonu, a neki monasi su nam čak pripomogli u pripremi. Jedan stariji monah koji je posmatrao te pripreme je vrteo glavom. Okrenuvši se ka nama, rekao je: 'Ako želite da fotografišete Panagiju, trebaće vam sreća; jer Panagija još uvek nije dozvolila da bude fotografisana'. Onda je dodao: 'Ali može biti da će Panagija učiniti izuzetak za vas Nemce i dozvoliti da se fotografiše, jer vi Nemci, napon, vodite sveti rat protiv boljševizma, neprijatelja Boga'."
Svetogorci, kao i svi ostali hrišćani, smatrali su SSSR neprijateljem ljudskog roda, držali su ga za boljševičku napast koja želi da uništi religiju, i gledali su kako se Lenjin pa Staljin bave konfiskacijom imovine Ruske pravoslavne crkve, njenim uništavanjem, rušenjem hramova, deportovanjem sveštenika u gulage. Njihovo pozdravljanje Hitlerovog pohoda na "bezbožne komuniste" stoga se može savršeno dobro razumeti.
Sveta gora je zabranjena ženama, uz dva izuzetka: Ovo su jedina ženska bića kojima je to dozvoljeno!
Ako je verovati izveštaju američkog časopisa "Tajm" od 28. aprila te godine (otprilike iz perioda kada su đenerala Dragoljuba Mihailovića stavljali na naslovnice i pisali hvalospeve o četnicima) neki kaluđeri na Svetoj Gori su bili "tolike neznalice ili odsečeni od ovozemaljštine da su tek maglovito ponešto čuli o Adolfu Hitleru — 'veliki nemački kralj koji ubija boljševike i Jevreje' — kao ispunjenju proročanstva".
Ako ovo uzmemo kao verodostojni citat koji je autor čuo na Svetoj Gori, onda se oni nisu mnogo razlikovali od mase rimokatolika i protestanata u ostatku Evrope.
Sa druge strane, "Tajm" je sa ovim u vezi pisao sve i svašta. Recimo, tvrdili su da su atoski kaluđeri otimali dečake za silovanje i da je o tome pisala i grčka štampa, da su motorni čamci dovozili muške prostitutke na poluostrvo, te da će Hitler možda ispuniti želju mnogih Grka i da će "zatvoriti" Svetu Goru.
Kao što rekosmo, to se nije desilo, Hitler je zaista bio zaštitnik Atosa koji nikakva nevolja u tom periodu nije pogodila (ako izuzmemo činjenicu da su u nekolici manastira pronađene radio-stanice koje su oduzete bez ikakvih posledica po one kod kojih su nađene).
Dve godine kasnije, "Tajm" je pisao o tobožnjim monasima koji su u malom čamcu pobegli sa Svete Gore i stigli sve do Palestine gde su ispričali kako Nemci kradu sve sa Atosa i kako uništavaju i ubijaju i šta sve ne. To, opet, nije imalo nikakve veze sa istinom. Možda bi nacisti zaista sve blago sa Svete Gore pokrali da su pobedili, ali tvrditi da ih je omeo kolaps na Istočnom frontu zaista je puko nagađanje.
Elem, tokom trajanja rata na Svetoj Gori bilo je trajno stacionirano desetak vojnika, radi zaštite poluostrva, ali nisu bili ozbiljnije naoružani, samo pištoljima. Mašinke su dobili tek nakon što su partizani napali Hilandar i ukrali hranu i mazge. Mnogi od njih su se i nakon rata vraćali na Atos da bi ponovo videli prijatelje koje su stekli među kaluđerima.
To koliko su Nemci ozbiljno shvatili činjenicu da je Hitler stavio Atos pod ličnu zaštitu najbolje govori jedan događaj u kojem je učestvovao oštećeni avion "Junker 57" koji je morao da se spusti na plažu u blizini manastira Svetog Pavla.
Nedaća je bila što se u avionu zadesila i jedna žena koja je po zahtevu monaha morala da bude prenesana u malu ribarsku kolibu-sojenicu na plaži (dakle, nije takla zemlju) koju su kaluđeri pre toga proglasili da ne pripada Svetoj Gori, pa je vratili u okrilje monaške države kada je avion odleteo. Tako da su čuvenu zabranu žena na Atosu (tzv. avaton) ispoštavali čak i nemački nacisti.
(O. Š.)