Lenka Dunđerski je umrla samo dva mececa posle ženidbe Laze Kostića. Pesnik je do smrti pažljivo čuvao ono što mu je ona darovala (FOTO)

Ona je prema tekstovima mnogih pisaca bila dobra, lepa i plemenita devojka koju su voleli svi

Lenka Dunđerski, ćerka Lazara Dunđerskog, bila je velika ljubav Laze Kostića. Njoj je posvetio jednu od najlepših srpskih ljubavnih pesama Santa Marija dela Salute. Pošto ju je on gledao kroz oči zaljubljenog čoveka, mogli bismo da pomislimo da ju je na neki način veličio. Međutim, to nije bio slučaj. Ona je prema tekstovima mnogih pisaca bila dobra, lepa i plemenita devojka koju su voleli svi.

Preporučujemo

Da li je ljubav Lenke i Laze mogla da uspe? Njene poslednje reči u dnevniku slute na tragičan kraj

Svi znaju za ogromnu ljubav Laze Kostića prema Lenki Dunđerski, a šta je zapravo ona osećala prema velikom srpskom pesniku

Mladen Leskovac je u knjizi Laza Kostić, ogledi i članci, kao i u drugim knjigama, govorio samo najlepše o Lenki.

"Da je kojim slučajem danas još živa - što ne bi bilo sasvim nemoguće - Jelena Lenka Dunđerska, koja je nadahnula Lazu Kostića da napiše dve divne pesme, znamenite u srpskoj književnosti, bila bi danas starica u devedesetoj godini. Nje, međutim, već davno nema, pošto je umrla u svojoj dvadeset petoj godini, iznenada, posle kratkog bolovanja, 8. novembra 1895. godine, od tifusne groznice, u Beču.

Danas, bezmalo šezdeset pet godina posle njene smrti, teško je o toj čudnoj i lepoj devojci - ipak, ne lepotici - dati bilo kakvih presudno novih podataka: od onih koji su je znali intimno a ne samo na rastojanju, jedva da ima ikoga živog. U porodici Dunđerski pamti se o njoj danas još ovoliko. Njena nagla i tragična smrt duboko i zadugo potresla je sve u kući u kojoj je ona bila mezimica i ljubimica.

Dobila je vrlo lepo obrazovanje, svršivši prvo ženski licej tzv. Engleskih gospođica u Budimpešti, a potom je bila u jednom višem vaspitnom zavodu u Beču. Znala je dobro nemački, francuski i mađarski; mnogo je čitala; svirala u klavir (muzicirala je sa svojom prijateljicom pok. Vidom Vulko - Varađanin) i lepo pevala; odlazila rado na koncerte, u pozorište i na zabave (srpske); mnogo putovala (Pariz, Beč, Pešta, Karlsbad); sportovala (odlična jahačica, kučiranje).

Svi koji su je znali ili slušali o njoj jednodušno govore kako je bila plavih očiju, visoka i elegantna, lepa i dobra srca, umiljata i prema svima predusretljiva. Stara sobarica u porodici Dunđerski, 94-godišnja Veronika Molnar, Mađarica, koja je Lenku znala onako kako sobarica može znati svoju gospodaricu (reč je o davnoprošlim vremenima) i živo je se seća još i danas, kazuje o njoj da je sva posluga u kući Lenku izuzetno i neobično volela, jer nije bila ni najmanje gorda, no uvek prirodna, uviđavna i darežljiva, i da nikada nije propuštala da siromašne i potrebite pomogne široko i nagradi bogato.

Mlada Lenka Dunđerski je umrla na svoj rođendan: Postoje tri verzije njene misteriozne smrti. Za Lazu Kostića, to nije bila istina!

Pisci koji su, pišući o Lazi Kostiću, spominjali i Lenku Dunđersku govore takođe o njenoj lepoti. Isidora Sekulić mi je jednom pričala kako je, kao učenica, videla Lenku Dunđersku u Novom Sadu, i kako je ova zamalo nije pregazila. Isidora je baš prolazila pored kuće Dunđerskih kada kroz širom otvorenu kapiju protutnjaše iznenada kočije sa dva besna ždrepca: ostrag, sam i u paradnoj uniformi, prekrštenih ruku, sedeo je kočijaš, a na boku, po sportskoj reguli, visoko dignutih i zategnutih dizgina, po ženski, uspravna i tvrda, Lenka Dunđerska.

Posmrtna lista Lenke Dunđerske ima svoju intimnu i potresnu istoriju: ona je nađena među posmrtnim hartijama Laze Kostića, a ja sam je dobio od pesnikova prijatelja iz njegovih somborskih dana, pok. dr Radivoja Simonovića. Posmrtna lista Lenkina Lazi Kostiću nije bila upućena poštom, i nesavijena je (takođe, neadresovana); on ju je očevidno čuvao kako se čuvaju samo najprisnije stvari, i kazivala mu je više no što mi danas možemo iz nje iščitati. Taj dokumenat tako treba i gledati, piše u jednom njegovom eseju, prenose Novosti.rs.

U svom najtemeljnijem tekstu o Lazaru Kostiću, Svedočanstva o Lazi Kostiću, Milan Kašanin, pod naslovom Porodica Dunđerskih, o Lenki piše sledeće.

"Kći Lazara Dunđerskog Lenka (1870-1895) bila je poslednja i, valjda i stoga, najveća ljubav Laze Kostića. Ni Jelena Kirković, glumica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koju je zavoleo kad mu je bilo dvadeset godina, a koja je ubrzo umrla, ni Pavla Stanković, ni Ljubica Medaković, koje su se udale za drugog, nisu utisnule takav žig u poeziju i u život Laze Kostića kao Lenka Dunđerski; iz te ljubavi su nastali njegova Santa Maria della Salute i njegov dnevnik snova.

NAJTUŽNIJA SRPSKA LJUBAVNA PRIČA: Lenki Dunđerski nudili Teslu, ali je ona želela samo njega! (FOTO)

Lenku Dunđersku je Kostić upoznao leti 1891, kad se vratio s Cetinja; u pismu iz Beča, 25. aprila 1891, on saopštava prijatelju Jovanu Boškoviću da se misli nastaniti u Beogradu ili Parizu, a dotle, preko leta, da se skloni kod Dunđerskih u Čeb. Da je on toga leta poznao Lenku, potvrđuje i njegova pesma U spomenicu gospođici L. D., koja je datirana 1892. godine. U svome dnevniku, u zabelešci od 11. oktobra 1903, on izričito navodi da je mesece jul i avgust proveo u Čebu.

Iz pesme Kostićeve Santa Maria della Salute i njegovog dnevnika izlazi da mu je Lenka ne samo uzvraćala ljubav, nego i da je od njega zavisilo da li će se ona udati za njega. O njenim osećanjima se ne zna ništa. Pouzdano je da se njih dvoje nisu mogli često viđati, ni biti duže zajedno: od njihovog poznanstva do njene smrti, on je, s kraćim intervalima, proveo sve vreme u manastiru Krušedolu, baveći se prevođenjem i nešto pisanjem. Po napuštanju manastira, oženio se Somborkinjom Julom Palanačkom, najviše zahvaljujući posredovanju Lenkinog oca, koji ga je i venčao.

Verovatno Dunđerski ne bi dali svoju ćerku za Lazu Kostića, ne samo stoga što je bio bez položaja i prihoda, nego i trideset godina stariji od nje. Oni su pomišljali, govori se, da Lenku udadu za crnogorskog kneza Mirka, koji se u međuvremenu oženio Natalijom Konstantinović, a uziman je u obzir i brat kneginje Milene, Milutin Vuković; Lenka je, misli se, želela da pođe za Stevu Adamovića, novosadskog advokata i potonjeg velikog župana, protiv čega su bili njeni, jer je bio dve godine mlađi od nje; oni nisu bili ni za to da ona pođe za barona Aleksandra Rajačića, koga im je hvalio novosadski protojerej Milan Ćirić.

Kakve bile da bile, sve kombinacije je presekla smrt Lenkina 1895. u njenoj dvadeset petoj godini. Bilo je sudbinske koincidencije u faktu da se Kostić venčao sa Julom 22. septembra, a posle nepuna dva meseca, 9. novembra, da umre Lenka, piše u njegovom tekstu.

(Telegraf.rs)