Danas su SAD i Rusija "zakleti neprijatelji" po pitanju Krima, a nekada su baš tamo bili saveznici

Dok danas Amerikanci imaju antagosnitički stav prema Rusiji, ove dve nacije su nekada bile i te kako bliske

Dok je Rusija bila u ratu protiv evropskih saveznika i borbe su kuljale na Krimu, SAD su im poslale svu potrebnu pomoć, od lekarske do potrepština. Dobro došli u 1850-e godine, kada su dve najveće današnje sile bile u prijateljskim odnosima.

Preporučujemo

Studenti na Krimu obeležili godišnjicu ujedinjenja sa Rusijom (VIDEO) 

- Devetnaesti vek je sigurno najbolje vreme u istoriji, što se tiče veza između Rusije i SAD - rekao je Ivan Kurila, profesor istorije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Dok danas Amerikanci imaju antagosnitički stav prema Rusiji, ove dve nacije su nekada bile i te kako bliske. Koncept je bio jednostavan. Neprijatelj mog neprijatleja je moj prijatelj. Velika Britanija je tokom rata iz 1812. godine izvršila invaziju na SAD i spalila Kapitol i Belu kuću, piše Ozy.

- Obe zemlje, i Rusija i SAD, su videle prednosti u međusobnom dobrom odnosu, kako bi neutralizovali britanske pomorske snage - rekao je Dejvid Foglesong, profesor istorije na Rutgers univerzitetu.

Dok Amerika nije imala toliko vojnih snaga, njihova trgovina je cvetala. Rusija i SAD su potpisale trgovački ugovor 1832. godine kako bi formalizovale svoj odnos. Uskoro, Amerika je tako pronašla odlično tržište za mašine za šivenje, a Rusija je uz pomoć američkog iskustva i znanja gradila prugu Sankt Peterburg-Moskva, kao i mrežu telegrafskih linija, tokom modernizacije pod carom Nikolajem I.

U oktobru 1853. godine, Krimski rat je počeo kada se Turska, kasnije pridružena Velikoj Britaniji, Francuskoj i italijanskoj kraljevini Pijemont, borila protiv ruskog upada na teritoriju duž reke Dunav.

Povod za rat je bio religijski spor koji je kulminirao i prerastao u otvoren oružani konflikt. Prema tada važećim ugovorima iz 18. veka Francuska je bila zaštitnik rimokatolika, a Rusija pravoslavnih vernika na teritoriji Osmanskog carstva. Međutim, duži period trajao je sukob između rimokatoličkih i pravoslavnih sveštenika u Osmanskom carstvu oko polaganja prava na Crkvu Rođenja Hristovog i Crkvu Vaskrsenja Hristovog u Palestini.

Početkom pedesetih godina 19. veka obe strane postavile su zahteve koje sultan nije mogao da ispuni istovremeno. Godine 1853. sultan je presudio u korist Francuza, uprkos žestokim protestima lokalnih pravoslavnih sveštenika.

Većina borbi u Krimskom ratu se vremenom premestila preko Crnog mora na Krim, kad su saveznici krenuli u ofanzivu i dugogodišnju opsadu Sevastopolja. Amerika je bila odlučna da bude isključena iz rata, međutim, na kraju je odlučila da pomogne Rusima, sa kojima je imala dobre odnose.

Lekari iz Amerike su došli na borbene linije i pomagali ruskim ranjenicima, a takođe su slali i pregršte potrebnih potrepština. Međutim najveća uloga Amerike nije bila materijalna već ta da je američka javnost bila na strani Rusije.

- Bez tadašnje američke podrške, Rusija bi se osećala totalno otuđeno od cele Evrope - naveo je profesor Kurila.

Rusija je na kraju rata prihvatila gubitak nekih teritorija mirovnim sporazumom iz 1856. godine. Tada je izgubila deo Besarbije, protektorat nad dunavskim kneževinama i pravo držanja flote u Crnom moru.

(Telegraf.rs)