"Majka je dozvolila da je siluju da bi me spasila": Ovo je priča devojke koja je pobegla iz Severne Koreje (VIDEO)

- Rekli smo sebi: smrt ili dostojanstvo. Imali smo noževe i bili smo spremni da se ubijemo da nas ne bi vratili u Severnu Koreju. Dok sam prelazila pustinju Gobi plašeći se da ću umreti, mislila sam da nikoga na ovom svetu nije briga - priča Jeonmi Park

Jeonmi Park proživela je za svoje 24 godine toliko toga, da bi po njenom životu mogao da se snimi film. Mučan život u Severnoj Koreji, beg u Kinu, glad, silovanje njene majke, pogubljenje prijateljičine majke, sve je to nateralo nju i njenu porodicu da postraži sigurnost i normalan život negde drugde. Ona je sada globalni govornik u ime svojih zemljaka. Sada živi u Južnoj Koreji, koju ipak ne zove domom. Vlasti su upozorile ovu devojku da je na zvaničnoj listi državnih neprijatelja i da će je ubiti ako ikad ponovo "promoli nos" u Severnu Koreju. 

Preporučujemo

LJUDOŽDERI POSTOJE I HARAJU! Ima ih više nego što mislimo, a u ovim državama žive najjeziviji kanibali

- Rođena sam 1993. godine i oteta sam na rođenju. Kada sam imala devet godina, videla sam kako majku moje prijateljice javno pogubljuju jer je gledala film o Džejmsu Bondu i dala je DVD komšijama da gledaju - priča Jeonmi.

Prvo njeno sećanje je majčin savet, kada je imala samo četiri godine, da čak ni ne šapuće jer ptice i miševi mogu da je čuju.

- Tako je pokušala da me zaštiti od tog terora.

Otac joj je uhapšen jer je na crnom tržištu prodavao Kinezima dragocene metale.

I majka joj je ispitivana i bila u zatvoru jedno vreme.

- Moj otac je umro u Kini pošto smo pobegli iz Severne Koreje i morala sam da ga pokopam u 3 ujutru, u najvećoj tajnosti. Imala sam tada 14 godina. Uspeo je da nam se pridruži u Kini, ali je, od boravka u zatvoru, njegovo zdravlje bilo jako loše.

Njena sestra Eunmi je sama sa 13 godina pobegla preko granice u Kinu, a Jeonmi i njena majka su posle četiri dana krenule za njom. Život u Kini je bio još teži nego u Severnoj Koreji.

U Kini su nabasale na brokera koji je "bacio oko" na Jeonmi, ali da bi je spasila, njena majka se ponudila:

- Rekla mi je da okrenem leđa. I dalje vidim njegovo lice, nikada neću zaboraviti njegove oči - priča Jeonmi. Tada je porodica, po drugi put, krenula na neizvestan put. Preko pustinje Gobi u Južnu Koreju.

- Hodali smo preko pustinje Gobi. Pratili smo kompas, a kada se on pokvario, gledali smo u zvezde da stignemo do slobode. Dok smo bili u Mongoliji imali smo trenutak slobode. Rekli smo sebi: smrt ili dostojanstvo. Imali smo noževe i bili smo spremni da se ubijemo da nas ne bi vratili u Severnu Koreju. Dok sam prelazila pustinju Gobi plašeći se da ću umreti, mislila sam da nikoga na ovom svetu nije briga. Delovalo je da su sa mnom samo zvezde. Ali, hvala svim akoji su saslušali moju priču, vama je stalo - kaže Jeonmi.

(Telegraf.rs / Izvor: independent.ie)