Kako se pravi MADŽUN: Sulejman Veličanstveni je prvi naručio ovaj lekoviti slatkiš kojim se i dan-danas leče Balkanci (FOTO) (VIDEO)

Žitelji sela Tikveškog regiona u okolini Negotina i Kavadaraca u svojim špajzama i podrumima čuvaju madžun star i po nekoliko decenija, nasleđen od majki i očeva, deda i baba, jer, kažu, što ja medžun stariji, on je bolji i lekovitiji

Reč madžun može da se čuje i u Makedoniji, i u Turskoj, a potpuno drugačije izgleda. U Makedoniji madžun je lek, a u Turskoj lek i bombona. U Makedoniji ga je koristila sirotinja, a u Turskoj sultan Sulejman Veličanstveni da bi oporavio svoju majku Ajše Hafsa, poznatiju po svojoj tituli Valide Sultan.

Preporučujemo

Hrana koju morate da probate u Pragu, a nije skupa i nigde drugo je nećete jesti! (FOTO)

Na jugu Makedonije, u Tikvešu, poznatom vinogradarskom regionu, proizvodi se madžun. To je grožđani slad gust kao sirup ili med, prirodni zaslađivač originalnog ukusa i specifične arome, lekoviti napitak za jačanje imuniteta, koji se vekovima pravi u ovom delu Makedonije.

Žitelji sela Tikveškog regiona u okolini Negotina i Kavadaraca u svojim špajzevima i podrumima čuvaju madžun star i po nekoliko decenija, nasleđen od majki i očeva, deda i baba, jer, kažu, što ja medžun stariji, on je bolji i lekovitiji.

U prošlosti, njihovi preci nisu imali toliko šećera kao danas, pa su ga krili od dece ili zaključavali u kredence. Davali su im samo po malo i to samo za praznik, pa im je želja za slatkišima tako bila zadovoljena. Tek mnogo decenija kasnije utvrđena su i njegova lekovita svojstva.

U narodu se prepričava legenda kako je madžun nastao. Mozgajući kako da obogati testo i iznenadi ukućane, nekoj ženi iz ovog kraja je palo na pamet da to proba sa širom (sok od grožđa, bez alkoholnog vrenja). Jednu flašu je napunila širom, sa pepelom je pročistila od nečistoća i sa njom zamesila testo. Kada su ukućani probali kolač bili su zadovoljni ukusom, ali on nije bio dovoljno sladak.

U potrazi za nečim što bi im moglo zasladiti gorak život, žena je ponovo uzela širu i počela da je kuva sve dok nije dobila gustu, lepljivu i slatku tečnost. Tako je nastao madžun, a na isti način se i danas proizvodi.

- Madžun je teže napraviti nego vino, ali je isplatljivije jer ga ljudi traže i kao lek i kao hranu. Pravim ga odkad znam za sebe. Kao mala pomagala sam majci, a kada sam se udala pravila sam ga zajedno sa svekrvom. Sada pomažem snaji - kaže vremešna Kavadarčanka Marija Boškova, i objašnjava način pravljenja madžuna.

- Kada se ubere i samelje grožđe, ono kratko vreme stoji u komini dok se ne dobije šira. Potom se ona cedi kroz gazu u veću šerpu i kuva na umerenoj vatri, pazeći da ne zagori, sve dok se ne dobije gusta tečnost kao med. Za vreme kuvanja stalno se uz pomoć cediljke za čaj sa površine skida pena. Kada se madžun ohladi, stavlja se u sterilisane tegle ili flaše i tako može stajati godinama i decenijama, kaže baka Marija.

Od 200 kilograma grožđa, recimo sorte vranac, dobija se 70 litara šire, a od toga svega 15-tak kilograma madžuna. Tikvešani kažu da ga deca vole više nego med. Sa njim se prelivaju krofne, filuju palačinke, stavlja u ravaniju i druge kolače ili pravi čuvena torta arvenija, a lekari preporučuju po jednu kašičicu rastvorenu u vodi kao sok - za zdravlje.

- Madžun ima lekovita svojstva. Taj proizvod od grožđa ima puno železa, pa je kao antioksidant dobar za jačanje krvi. Uz redovnu terapiju, preporučujemo ga pacijentima koji imaju problema sa žuticom, jetrom, cirozom, a upotrebljava se i kao prevencija za jačanje imuniteta jer ima i druga brojna lekovita svojstva - objašnjava Dr. Snežana Jovanova, lekar iz Kavadaraca.

Madžun, ali u potpuno drugom obliku, kao „gumena“ bombona, može se naći i u Turskoj. U Istanbulu, recimo, na putu ka čuvenoj palati Top Kapi, na malim uličnim tezgama se prodaje nešto što liči na lizalicu u spiralnoj formi. Prodavači ispred sebe imaju posude napunjene sa gustom tečnošću u raznim bojama. To je tečna bombona koja se posle nekoliko minuta stvrdnjava u veštim rukama majstora.

Ipak, to nije obična bombona. Zove se madžun, a priča govori da je prvi put napravljen 1527. godine po naredbi lično Sultana Sulejmana Veličanstvenog kao lek kojim bi se oporavila njegova majka Ajše Hafsa, poznatija kao Valide Sultan.

Sulejman Veličanstveni je bio prezadovoljan njegovim lekovitim svojstvima, pa je zato odredio da se praznuje jedan dan u proleće, kada je prolećna ravnodnevnica i da se na taj dan madžun podeli svima u prestonici. Madžun ima jak ukus i miris i razlikuje se od svih bombona.

Legenda kaže da u ovoj magičnoj smesi ima 41 sastojak koji može da izleči isto toliko bolesti. Katolici su ga nekada nazivali Balsam Sultana, a naglašavali su njegova afrodizijačka svojstva, jer on opušta mišiće i ima blag sedativni efekat.

Na turskom reč madžun znači pasta. U starim knjigama o farmakologiji i Kuvaru iz Sultanove palate spominje se jedan recept sa ogromnim brojem sastojaka: amber, mošus, crvena detelina, kurkuma, đumbir, detelina, cimet, morski orašćić, vanila, kokos...

Osim kod uličnih prodavača, madžun se u Turskoj može kupiti spakovan i u velikim poslastičarnicama, a tečni madžun u Makedoniji se može nabaviti direktno od proizvođača, ili u prodavnicama zdrave hrane.

Pogledajte video:

(D.J.)