JEZIK, KULTURA I ZAJEDNICA: Šta spaja Srbe i Ukrajince? (FOTO)

Srpski i ukrajinski savremeni jezik naizgled deluju toliko polarizovano i nimalo slično, ali oni dele toliko toga, i oba jezika su prošla kroz dosta toga u svojim fazama razvoja

Ako Ukrajinac dolazi u Srbiju, on vrlo brzo počinje da priča srpski. Nije zbog toga što je talentovan već zato što su ova dva jezika veoma slična.

Preporučujemo

Osnovna laž ruske istorije: Odakle potiču Moskva i Moskovija (FOTO)

Ta hipoteza se potvrđuje i studentima odeljenja za ukrajinski jezik Beogradskog univerziteta.

Autor ovog članka je student treće godine Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, koji je odlučio da studira ukrajinski jezik i tokom svojih studija nijednom se nije pokajao. Bio je na programu razmene studentata u Ukrajini, učesnik je gotovo svakog takmičenja i prisustvuje svakom kulturnom dešavanju o Ukrajini u Srbiji. Milovan možda najbolje zna i razume koliko su bliski jezici, a i kulture ova dva naroda.

"Kada se govori o dvema nacijama, obično se u razgovoru ističu argumenti o različitosti istih. Međutim, šta je to što dve nacije, naročito bliske, može da spoji još više kako bismo bolje videli da su jako slične?

Tokom poređenja dva naroda obično se polazi od jezika. Jezik je jedinstveni vid utvrđenog govornog "koda" koji pomaže da se jedna (ili više nacija) sporazume i komunicira. Međutim, razni istorijski, kulturni i socijalni aspekti kroz vekove i milenijume pomagali su (a u određenoj meri i odmagali) daljoj kategorizaciji i raslojavanju jezika, kreirajući nove načine leksičkog izražavanja, a samim tim i nove dijalekte, koji kasnije postaju osnova nekog jezika. Jezik je, takođe, u ne tako retkim slučajevima, odraz posebnih kulturnih i socijalnih pokreta koji pomažu u stvaranju jedne nacije. Stoga ne čudi što većina jezika u svojim određenim klasama ima sličnosti koji su proizvod ovakvih delanja.

Srpski i ukrajinski savremeni jezik naizgled deluju toliko polarizovano i nimalo slično, ali oni dele toliko toga, i oba jezika su prošla kroz dosta toga u svojim fazama razvoja.

Pre svega, i srpski i ukrajinski jezik su u biti slovenski jezici. Ovo može biti preširoko definisana činjenica, naročito ako znamo da su srpski i ukrajinski jezik teritorijalno podkategorizovani (srpski jezik spada u grupu južnoslovenskih jezika, a ukrajinski u grupu istočnoslovenskih jezika), ali oba jezika su prošla iste početke. Da bi svi slovenski jezici danas postojali zasebno, morali su da se rode iz praslovenske jezičke zajednice, odnosno iz praslovenskog jezika, koji je funkcionisao sve do kraja prvog milenijuma nove ere. Sve do nastanka staroslovenskog jezika u 6. veku, praslovenski jezik već trpi određene glasovne promene – između ostalih palatalizacije, koju usvajaju i srpski i ukrajinski jezik, svaki na različite načine – da bi u periodu staroslovenskog jezika i posle njega došlo do potpune dijalektizacije i stvaranja posebnih slovenskih jezika kakve i danas poznajemo: češki, poljski, slovački, ruski, i između ostalih ukrajinski i srpski jezik.

Međutim, da bi jezici mogli da postoje u svom konačnom, savremenom obliku, i kada su već morali da proisteknu iz velike prajezičke zajednice, to znači da su svojevremeno morali da dele i značajnu količinu leksičkih izraza, odnosno, najprostije rečeno – reči.

Naravno, daljom teritorizacijom i zahvaljujući drugim aspektima koji su uticali na razvoj jezika, neki oblici reči su promenjeni ili su neki termini potpuno zamenjeni pod snažnim pritiskom jezika naroda. Bez obzira na to, dosta tog rečnika iz praslovenskog perioda slovenski jezici su usvojili i čuvaju u većoj ili manjoj meri. Stoga, većinu reči će Srbin razumeti u društvu Ukrajinca i obrnuto. Određene glasovne promene su imale maha u procesu nastanka svakog jezika ponaosob, ali ukrajinsko голова je i dalje glava; oba naroda jedu isti hleb, odnosno хліб; svaka mlada u Srbiji postaje nevesta, a u Ukrajini невістка; medved, zmija, konj i pas su sveprisutne životinje, kao što su i ведмідь, змія, кінь, пес; svako more zatrese bura ili буря; svaka domaćica za spremanje ukusnih jela (a možda neka srpska domaćica ume sjajno da spremi neko ukrajinsko jelo?) koristi brašno, odnosno борошно; a na kraju krajeva, svi u Beogradu volimo jedno hladno pivo, ili u (ne mnogo) dalekom Kijevu, jedno dobro пиво.

Primera je beskonačno. Kao što je na početku teksta i pomenuto, kultura, društvo i zasebne tradicije ukrajinskog i srpskog naroda uticale su na modifikacije u leksičkom fondu oba jezika, ali sličnosti koje sežu još od vremena zajedničkog, praslovenskog jezičkog jedinstva, i dalje postoje. Određene i značajne sličnosti postoje i u samoj gramatici, morfologiji, pa čak i fonetici. Oba jezika znaju za palatalizacije i jotovanje. Oba jezika znaju za iste gramatičke konstrukcije (pomoću instrumentala hleb se seče nožem, a u ukrajinskom хліб ріжуть ножем; prisvojni pridevi se grade na isti način, pa u Srbiji imamo sestrinu sobu, a u Ukrajini сестрину кімнату; razne predloško-padežne konstrukcije, od kojih je najupečatljivije ukazivanje pravca i ukazivanje lokacije sa gde?, odnosno де?, i kuda? ili куди?: Idem u biblioteku./Я іду в бібліотеку. - Bio sam u biblioteci./Я був у біблiотеці, i sl.)

Na kraju filolozi kažu da ukrajinski i srpski jezik imaju čak 68% zajedničkih korena reči. Kad smo već kod tradicije, oba naroda, i Ukrajinci i Srbi, imaju jaku i raznoliku kulturnu istoriju, koja doseže sve do perioda paganstva, odnosno obuhvata i period pokrštavanja tj. primanje hrišćanstva u periodu između 9. i 10. veka nove ere. Ovaj masivni kulturološki aspekt je takođe imao značajan uticaj na razvoj svih slovenskih jezika, pa i ukrajinskog i srpskog. Stari Sloveni su bili pagani, i imali su čvrsta verovanja u svoje kultove i vršili su različite magijske obrede čiji su detalji u kulturama ovih dvaju nacija ostali i do današnjeg dana. Hrišćanstvo na početku nije bilo oberučke prihvaćeno u slovenskim plemenima, bilo je samo formalizovano, dok su se neki stari paganski običaji čuvali i preplitali sa novim ispoljavanjima religioznosti.

Slovenska mitologija broji mnoga božanstva – od Velesa preko Peruna do Dažboga – a kultovi su bili poštovani. Unutar slovenske mitologije razvila se oblasna raspodela religija koja je doprinela, između ostalog, stvaranju i razvoju jezika na tim teritorijama. Verovanja su imala jak uticaj na narodno usmeno stvaralaštvo, počevši sa molitvama, a kasnije sa epskim stvaralaštvom. Ukrajinski i srpski folklor su u korenima obeju književnosti, a većina srpskih epskih i junačkih pesama je prevođena na ukrajinski i obrnuto.

Svaka slovenska nacija gradila je svoju istoriju i svoju kulturu na sebi svojstven način. Ipak, upravo ta slovenska nit je to što nas spaja i zbližava, bilo da je to kroz kulturne ili socijalne pojedinosti, ili kroz najjednostavnije prijateljstvo."

(Milovan Milojević / PR)