Dva zakasnela oružja nacističke Nemačke koja su mogla da promene ČITAV TOK RATA (FOTO)

Šturmgever 44 bila je prva jurišna puška na svetu, superiornija od svega na bojištu i kasnije konceptualni uzor za AK-47. Meseršmit 262 je bio prvi operativni borbeni avion na mlazni pogon, superiorniji od svega što su Saveznici imali na raspolaganju. Oba ova oružja su mogla da preokrenu tog rata u Hitlerovu korist da nisu stigla na bojište tek 1944. godine kada je već bilo kasno

Treći rajh je već 1944. godine bio poražena strana u Drugom svetskom ratu, samo im to još niko nije bio rekao. Nastavili su da se bore do narednog proleća, ali je u suštini već sve bilo okončano.

Preporučujemo

Mnogo je faktora igralo ulogu u tome, i ta je tema beskrajno mnogo puta obrađena. Te da je Hitler uradio ovo, te da je Hitler uradio ono, te da se nije pomerio ovde nego onde, te da je krenuo ovamo a ne onamo. Jedan faktor se, međutim, retko obrađuje zato što nije preterano dramatičan sa istorijske tačke gledišta, nije momentalan i fatalističan u svojoj prirodi, a tiče se oružja.

Dva neverovatno napredna tehnološka dostignuća postala su deo opreme Vermahta 1944. godine, i toliko su bila ispred svog vremena da je posebno ironično što su stigla tako kasno na bojište. Iz nacističke perspektive velika šteta, iz naše perspektive luda sreća.

Ta dva oružja su StG 44 i Meseršmit Me 262. Automatska puška i avion. Ali ne bilo kakva automatska puška, i ne bilo kakav avion.

STURMGEWERH 44 - StG 44 - ŠTURMGEVER 44

Ovo je bila jurišna puška u istoriji, preteča svih savremenih automatskih pušaka. Prvobitno je bila poznata pod dezignacijom MP 43 i MP 44, pre nego što joj je Hitler dao naziv po kome je poznata a koji doslovno znači "jurišna puška". Taj naziv je postao naziv za čitavu klasu oružja.

Bio je to prvi uspešni dizajn puške koji je koristio novi kraći metak (čaura je smanjena sa 57 mm na 33 mm korišćenjem lakšeg zrna čime je dobijen kalibar 7.92 mm) i koji je omogućio kontrolisanu i korisnu automatsku vatru iz oružja koje je bilo kompaktnije od bojne puške.

Njena superiornost je bila nenormalna, ali je došla prekasno da bi bilo šta mogla da promeni (nije to bila atomska bomba pa da potencijalno preokrene tok rata kada je ishod već bio odlučen; a nije bila ni balistička raketa V-2 koja je imala potencijala ali je bila strašno neprecizna i samim tim sa taktičke strane neefikasna budući da je 1.000 lansiranih projektila odnelo oko 9.000 mahom civilnih života; zbog toga rakete V-2 i nema u ovoj grupi oružja: ona nije u potpunosti bila razvijena da bismo je tu smestili).

Zanimljivo je što su Nemci mogli barem godinu dana ranije da imaju StG 44, bio je čak i na uspešnim probama tokom 1943., ali je do proboja došlo tek na sastanku u Vučjoj jazbini jula 1944. godine (verovatno nedugo pre pokušaja atentata na Hitlera koji je ovaj zamalo preživeo).

Tada je Hitler pitao okupljene komandante armija sa Istočnog fronta šta im je potrebno, na šta je jedan general uzviknuo "više one nove puške!", nakon čega je Hitler zbunjeno uzvratio kontrapitanjem "koje nove puške?". Odmah mu je demonstrirano o kojoj se pušci radi i on ju je krstio tako kako ju je krstio: Šturmgever. Posle je dodata numeracija "44" da bi se nemačkom vojniku stavilo do znanja da je u pitanju novi tip oružja.

Elem, na jugoslovenskom ratištu prvi put se pojavila tokom Desanta na Drvar kada su Nemci pokušali da izvrše atentat na Josipa Broza Tita, a nakon rata naše vojne snage su nastavile da je koriste. Neverovatno, ali StG 44 je ostala oružje jugoslovenskih padobranaca sve do sedamdesetih godina kada je zamenjena Zastavom M70. U drugim jedinicama JNA bila je sve do osamdesetih.

Ako pažljivo pogledate ne samo njen dizajn već i opšte karakteristike, primetićete sličnost sa sovjetskom jurišnom puškom AK-47, popularnim kalašnjikovim, ali i sa američkom puškom M16 konstruktora Judžina Stounera. Mihail Kalašnjikov je celog života poricao konceptualni uticaj StG 44 na AK-47, ali se nama čini kao malo verovatno da je bio u potpunosti iskren.

MESERŠMIT ME 262

U svojoj lovačkoj varijanti nosio je nadimak Lastavica, a u lovačko-bombarderskoj Nemci su ga zvali Burnica (ptica iz porodice zovoja). Bio je to prvi operativni borbeni avion na mlazni pogon koji je počeo da se razvija još pre Drugog svetskog rata ali je zbog problema sa motorima, metalurgijskim radovima i mešanjem državnog vrha Velikonemačkog rajha u ceo projekat, ova letelica dosegnula operativni status i postala oružje Luftvafea tek sredinom 1944. godine.

Me 262 je bio brži, naoružaniji, snažniji i generalno moćniji od bilo kog borbenog aviona koji su Saveznici imali na raspolaganju od početka pa do kraja rata, uključujući tu i sami britanski mlazni lovac Gloster Meteor koji se takođe pojavio 1944. godine ali nije bio ni blizu meseršmitske sofisticiranosti. Nakon Drugog svetskog rata Me 262 je ostvario presudni uticaj na razvoj nove generacije lovaca i sa jedne i sa druge strane Gvozdene zavese.

U trenucima kada je saveznička nadmoć u vazduhu postala ne samo očigledna nego kristalno jasna, dakle, tokom poslednjih godinu dana sukoba, u tom periodu je Me 262 srušio preko pet stotina savezničkih letelica, mada ih ima koji tvrde da je brojka zapravo veća. Šta više, Me 262 je imao i manje od godinu za taj podvig, tek negde oko devet meseci. Zamislite šta bi se desilo da su nacisti ovu letelicu imali tokom Bitke za Britaniju. Danas bismo svi pričali nemačkim umesto engleskim!

Uglavnom, Saveznici su se protiv Me 262 borili napadima na nemačke vazduhoplovne baze na zemlji, a na efikasnost Me 262 uticaja je imalo i uništavanje nemačkih linija snabdevanja naftom jer Nemci nisu imali čime da pokreću avione (između ostalog).

Jednostavno, kao i Šturmgever 44, Me 262 je stigao prekasno za Nemce da bi mogao tek tako da preokrene tok rata u njihovu korist. Međutim, isto kao i Šturmgever 44, da je došao samo godinu dana ranije, da ne govorimo o tome da je došao dve ili tri godine ranije, sve je moglo biti drugačije.

Srećom po nas - nije. Srećom po svet - stigao je prekasno.

(O. Š.)