POREKLO BODOVANJA U TENISU: Misterija koju apsolutno niko ne zna da objasni (FOTO)

Najveća misterija je bodovanje u ovom sportu koje seže do srednjeg veka budući da se pominje u pesmi o Bici kod Azenkura 1415. godine. Čini se da je prvobitno bodovanje išlo od 15 preko 30 do 45, ali su onda ljudi počeli da izbacuju peticu iza 40 jer ime je bilo lakše da kažu 40. Ali zbog čega je postojalo 60 poena za osvajanje i zašto se to delilo na četiri dela, to niko pouzdano ne zna

Poreklo tenisa je obavijeno velom misterije i mnoge različite verzije postoje. Jedna od najzanimljivijih kaže da se prvobitno igrao rukom i da je bio popularan u antici, u Rimu, Grčkoj i Egiptu, i da ime vuče od jednog grada na Nilu koji se na arapskom zove Tinis. U prilog mu ide i opšteprihvaćena teza da reč "reket" dolazi od arapske reči "rahat" što znači "dlan šake".

Preporučujemo

Prva igra koja je definitivno podsećala na ovo što danas zovemo tenisom igrala se u Francuskoj u srednjem veku, zbog čega većina stručnjaka smatra da je etimološko poreklo reči "tenis" u francuskoj reči "tenez" što znači "uzmi, igraj".

Legenda kaže da mu je ime dao lutajući pevač na franačkom dvoru u 10. veku, a dokazano je da se u 11. stoleću već igrao i na francuskom dvoru i po manastirima u kojima su kaluđeri razvlačili kanap; igrao se i dalje rukom, potom je kasnije uvedena rukavica, i konačno nešto što je ličilo na reket.

Luj IV i Katolička crkva su pokušali da suzbiju tenis, ali im to nije pošlo za rukom i u XIII stoleću već je bilo skoro dve hiljade terena u celom kraljevstvu. U narednom veku tenis je stigao u Englesku gde su ga posebno zavoleli Henri VII i Henri VIII; navodno je ovaj potonji izmislio servis tako što su mu sluge (eng. servant) bacale lopticu u vazduh ispred njega pošto je bio predebeo da bi sam to uradio. Otud i ime za servis.

Najveća misterija je bodovanje u ovom sportu koje seže baš do srednjeg veka budući da se pominje u pesmi o Bici kod Azenkura 1415. godine. Čini se da je prvobitno bodovanje išlo od 15 preko 30 do 45, ali su onda ljudi počeli da izbacuju peticu iza 40 jer ime je bilo lakše da kažu 40.

Ali zašto uopšte 15? Niko ne zna pouzdano. Neki kažu da je to zbog praćenja minuta na časovniku, i premda je to moguće za to ne postoje konkretni dokazi.

Mnogo je verovatnija hipoteza o francuskom poreklu u ranom srednjem veku pošto je broj šezdeset bio jako važan za ondašnju Francusku na sličan način na koji je nama danas važna okrugla brojka sto. Zbog toga su čak i danas Francuzima reči za brojeve sedamdeset, osamdeset i devedeset bazirani na broju šezdeset pa tako sedamdeset kažu "soixante-dix" odnosno "šezdeset i deset". Zato ima smisla da su tenis igrali do šezdeset.

Ali, zašto su delili na četiri dela? Najverovatnije zbog klađenja jer se i tada većina igara igrala u novac. U susednoj Nemačkoj postojao je zakon koji je zabranjivao klađenje u više od šezdeset dinara, a istovremeno sa tim u Francuskoj je postojala kovanica koja se zvala "veliki turnirski dinar" koji je vredeo 15 dinara. Možda su se francuski "teniseri" i posmatrači kladili u jedan "veliki turnirski dinar" po poenu sve do maksimalnih šezdeset dinara po gemu.

Što se tiče reči "đus", ona dolazi od francuskog izraza "a deux du jeu" koji znači "dva poena od gema" a koji su Englezi skratili na "deus".

Kada neko nema nijedan poen mi kažemo "ništa", ali se na engleskom govornom području kaže "love" ("lav" kao ljubav). Opet, niko ne zna pouzdano otkud ta reč; neki misle da dolazi od francuske reči za jaje, "l'oeuf", i da je povezano sa izrazom "nestalo mu pačijih jaja" u smislu da nema ništa, ali je to slaba hipoteza.

Verovatnije je da dolazi od holandsko-flamanske reči "lof" što znači čast; otprilike u to vreme kada se tenis probijao na Ostrvu, počele su da se probijaju i izbeglice iz Flandrije, pa je možda "love" došlo od njihovog izraza "omme lof spelen" - "igrao je za čast". Slično kao što mi danas kažemo "počasni gol".

(Telegraf.rs)