Osnovna laž ruske istorije: Odakle potiču Moskva i Moskovija (FOTO)

Poimati stvarnost da su današnji Rusi naslednici Kijevske Rusije je velika sovjetska i caristička laž koja je pisana dok je Ukrajina bila ruska, a potom sovjetska kolonija pod vlašću komunista

Preporučujemo

Rusija se u istorijskim dokumentima do 18. veka vodila kao Moskovija ili Tatarija. Kada je ruski car Petar Veliki okupirao Kijevsku Rusiju (Ukrajinu), sve zemlje pod svojom kontrolom je neosnovano nazvao Ruskom imperijom. Današnju Rusiju je nazvao Velikom Rusijom, a Ukrajinu Malom Rusijom.

UJEDINIO JE SLOVENSKA PLEMENA I DONEO IM HRIŠĆANSTVO: 1001 godina od smrti kneza Vladimira (FOTO)

Ukrajinski istoričar Vladimir Bilinski činjenično zaključuje da je originalna Rusija bila prva ukrajinska država od 10. veka, a da su na severoistoku od Rusi odavno živela Ugro-finska plemena, koji su stvarni preci današnjih takozvanih Velikorusa. Finski ljudi  - Moskoviti postali su sredinom 13. veka deo Zlatne horde i plaćali su danak Mongolima, kasnije i Tatarima, sve do početka 18. veka. Potom su preuzeli vlast na svim teritorijima koje je prethodno kontrolisao Kijev i ukrajinski narod.

Bilinski navodi da slovenski rod nije nastao u Zalesju, u udaljenom šumskom regionu na severu, kao što tvrde ruski istoričari. Kao i da se ne može zamenjivati istorija razvoja slovenskih plemena istorijom širenja dinastije Rjurikoviča. Iz te dinastije je i Jurij Dolgoruki, koji se pogrešno smatra osnivačem Moskve.

(Ukrajinski istoričar Vladimir Bilinski za "Istorijsku istinu")

Uvek je bilo u magli i pokriveno večitom tamom carske laži pitanje - kako je nastala Rostovsko-suzdaljska zemlja ili, kako su je odavno nazivali, Zalesje. Kao što ćemo da vidimo, u delovanjima imperije krije se veoma pragmatičan razlog. Velikorusi nisu hteli svoju priču o istoriji da počinju od nekakvih "sumnjivih" kneževina, već uvek od pojave Moskve i od velikih moskovskih kneževa. Kod njih to ide ovako: Kijev je počeo da gubi svoju veličinu i uticaj, a Moskva je, kao što to inače i ide kod naslednica, preuzela u svoje ruke slovensko nasledstvo i bogatstvo.

Na taj način su se trudili da opravdaju "zakonska" prava Moskovije, a ubrzo i Rusije, na nasledstvo Velike kijevke kneževine i prava "ujedinjavanja ruske zemlje". Ali, sama Moskva i Moskovija kao kneževina nastala je u vreme Tatarsko-mongolske vladavine nad suzdaljskom zemljom, za vreme vladavine kana Mongke-Timura, jer samo je kan imao pravo da pokloni zemlju i omogući stvaranje naseobina.

Evo o čemu svedoči istorija:

Za buduća slovenska i finska plemena presudan je bio XII vek. U to vreme rod kijevskih kneževa Rjurikoviča izrodio se neverovatno. Samo je knez Vladimir Monomah, koji je umro 1125. godine, imao osam sinova, ne uključujući njegove ujake, braću i unuke. Ali, postojali si još i Jaroslaviči, Izjaslaviči, Vsevolodiči, Svjatoslaviči, Mstislaviči i mnogi drugi. Naravno da je ovoj kneževskoj braći nedostajalo "prestola". Jurij Dolgoruki bio je jedan od najmlađih sinova Monomaha, koji je, igrom sudbine, ostao bez kneževskog prestola. U skladu sa tadašnjim zakonima bio je primoran da ode na službu kod starije braće i stričeva, ili da, otkupivši vojsku za sredstva koja je nasledio, krene u potragu i osvajanje sopstvenog "prestola".

A pošto su Rjurikoviči već zauzeli sve zemlje Rusi, Jurij Dolgoruki je morao da krene na sever, u takozvano Zalesje.

U to vreme ova zemlja nije ulazila u sastav niti Černjigovske, niti Perejaslavske kneževine. Tada su zemlje Finaca bile odvojene. U suprotnom bi, kao i sve druge, bile podeljene među naslednicima Monomaha. Znamo da su pojedini kijevski kneževi povremeno odlazili u osvajačke pohode na severoistok. Neki od njih, poput Svjatoslava, osvojili su čak i Povolšku Bugarsku. Ali to ne daje pravo da se tvrdi kako je Rostovsko- suzdaljska zemlja bila u vlasništvu Rjurikoviča i deo Velike kijevske kneževine, kako to čini ruski istoričar V. Ključevski. Pošto je došao na Zalesje i pronašao "presto", Jurij se na određeno vreme nastanio u tim zemljama, našao je sebi ženu u lokalnom plemenu, dobio je i decu.

Treba biti izuzetan sanjar pa pomisliti kako će u tu, hiljadu kilometara udaljenu pustinju, uz nesrećnog kneza i njegove vojske, doći čitav slovenski rod. Čak je i vojska kneza bila mala. U udaljenim, močvarnim tajgama, gde su u to vreme živela finska plemena ‒ Mokši, Mari, Mordvini... Čak i prošlost kneževskog roda Rjurikoviča negira činjenice "prelaznog" toka događaja. Podsetimo se da, ako narod nekada protera kneza, seljaci nisu prelazili sa jednog mesta na drugo zajedno sa knezom. Kneževe su slovenske zajednice samo pozivale da upravljaju i štite ih, a same zajednice su živele u svojoj istorijskoj domovini.

Kneževi su bili stranci koji su predstavljali interese plemena i gradova, ali sam narod nikada nije trčao za njima. Dakle, ovde imamo lažne postulate ruske istorije. Ne može se zamenjivati istorija razvoja slovenskih plemena istorijom širenja i "prelivanja" dinastije Rjurikoviča. Tu se na severu rodio Juriju Dolgorukom sin Andrej koga su Velikorusi nazvali "Bogoljubski". On je bio pravi severni knez, prema svojim navikama, razumu, vaspitanju bio je pravi pripadnik tog mentaliteta. Otac mu je dao da upravlja gradom Volodimirom, malim suzdaljskim predgrađem na reci Kljazmi. Tamo je proveo veći deo svog života, ne videvši ni Rusi, ni Kijeva.

Profesor Ključevski suviše voli da veliča vladavinu kneževa Jurija i Andreja. Međutim, za veličanje nije bilo osnova, jer su kneževski dvorci bile drvene kuće koje su se grejale bez kamina, tako da veličina severnog kneza sastojala se samo u mogućnosti da nekažnjivo pljačka lokalna finska plemena. Boljari, odnosno ratnici koji su došli sa ocem Andreja i pokorili finska plemena, tj. tu pokrajinu, imali su drugačiju psihologiju. To su bili u to vreme obrazovani ljudi, i to obrazovani na principima demokratije kijevske zemlje.

Oni su se trudili da i u Suzdalju, i u Rostovu nametnu svoje poglede i metode delovanja. Ali Andrej Bogoljubski, koga su zvali "knez divljak", rođen je i odrastao u finskom okruženju. On je zakonski raskinuo sa starim kijevskim tradicijama, sa starim očevim ratnicima, tj. sa staroukrajinskom aristokratijom. Drugačije nije moglo biti. Okruženje mu je dalo osobine. On je našao oslonac u "mlađoj družini" regrutovanoj iz finskih plemena, u mladim lokalnim slugama, u onima koji su mu bili rod po majčinoj liniji. Upravo je ovo vreme postalo početak Velikorusa i pojavila se takozvana "suzdaljska zemlja". Kasnije su od nje nastale i volodimirska, tverska, moskovska, rjazanska i druge.

Kneževi su se brzo razmnožili i za kratko vreme (50-80 godina) je na svaku finsku naseobinu bio postavljen po jedan knez Rjurikoviča, rođen od majke poreklom od finskih plemena, jer u osvajačke pohode kijevski kneževi nikada nisu vodili sa sobom slovenske žene. Upravo tako se pojavila finska suzdaljska zemlja, a ubrzo i finska Moskovija. Podsetimo se da su se u to vreme slični integracioni procesi odvijali i u granicama kijevskih i slovenskih zemalja. Ali, ako se Velikorusi u potpunosti slažu sa takvim tokom razvoja događaja na zemljama slovenskog Kijeva, onda su se po pitanju Suzdalja i Moskovije dali izmišljanju svakakvih mitova o selidbi slovenskih plemena sa juga na sever. Laži se vide golim okom i potrebne su da bi se objasnile navodne sličnosti finske Moskovije sa Kijevom. Ta sličnost morala je da potvrdi pravo Moskve da "objedinjuje ruske zemlje".

Još jedan primer koji potvrđuje izmišljotine:

Godine 1169. knez Andrej Bogoljubski je posle žestoke bitke zauzeo Kijev. Na kijevki presto dolazili su mnogi kneževi koji nisu ni imali prava na to, bili su i slučajevi vojnog zarobljavanja. Ali kneževi kijevske zemlje nikada nisu nasrtali na slovenske svetinje, na hramove. Među tim, Andrej je osvojivši Kijev, razorio i grad, i hramove. Obratite pažnju na to da je Moskva stotine godina pokušavala da nas ubedi da je došao navodno slovenski knez, hrišćanin i srušio pravoslavne svetinje. Najveća laž! Sasvim je jasno da je došao Varvarin koji nema ni najmanje veze sa ovom zemljom i kijevskim svetinjama. One nisu bile svetinje za kneza sa Zalesja, za kneza odraslog među finskim plemenima na tuđoj zemlji.

Profesor Ključevski je izjavio: "Knez Andrej je bio prvi koji je istupio na istorijsku scenu kao Velikorus". Takav je on, prvi Velikorus!

Ovakve su porodične veze Kijeva i Suzdalja (Moskovije). Naravno, nisu svi Velikorusi kao ovaj Varvarin sa Zalesja. Ali pojava prvog takvog kneza Velikorusa veoma je simptomatična. Svi sledeći vladari Moskovije, a zatim i države Rusije bili su zaraženi nepoštovanjem prema zakonima i ljudskom moralu drugih naroda... Teško je reći u čemu se sastoji razum Andreja, da li u razbojništvu, da li u zločinstvu. Čini se da se svaka osoba ocenjuje prema svojim postupcima. A hrišćanski moral kneza Andreja nije potvrđen njegovim postupcima. Međutim, mi se ovde suočavamo sa najvećim paradoksom u razmišljanju Velikorusa, a to je da se hvale za sve što se činilo za "veličanje" Moskovije - bilo gadosti, bilo zloba po pitanju slovenskih suseda i protivnika. Sve što je učinjeno na štetu Moskovije predaje se anatemi.

I još svi autori istorije Ruske imperije, a ubrzo i sovjetske i opet ruske, bez trunke savesti, kao nešto što je samo po sebi jasno, prenose na suzdaljsku, a dalje na moskovsku zemlju pojam "Rus" i "Ruska zemlja" od prvog dana njihovog pojavljivanja. Ali mi vidimo iz istih ruskih izvora da to apsolutno nije tako! U suzdaljsku zemlju pobegao je nesrećni knez iz roda Rjurikoviča kojem je nedostajalo presto u Rusi. Rusi su slovenska plemena. I ubrzo, kako vele istoričari Kremlja, takozvana suzdaljska zemlja naseljena finskim plemenima na čelu sa knezom Rjurikovičem, postaje deo ruske (slovenske) zemlje, jednostavnije rečeno ‒ deo Rusi.

Najveći paradoks istorije! Najveća prevara koju su napravili Velikorusi za potrebe sopstvene istorije koja nema ništa zajedničko sa istinom. Laž širokih razmera.

Rezimirajmo! Dakle, nisu sa dolaskom normanskih kneževa starodavni Kijevljani, tj. Poljani, Derevljani, Siveriči, Uliči, Duljibi postali Normani. Ne! Isto tako, sva indijska plemena Centralne i Severne Amerike nisu postala španska nakon što ih je Španija osvojila. Ostali su Indijanci. Što se tiče velikih i gordih finskih plemena ‒ Mokši, Meri, Muromi, Vesi, Pečori, Marijski, Velikorusi su počinili strašan zločin, pokravši sve ‒ imena, zemlju, običaje, nametnuvši im apsolutno daleko ime Rus, umesto njihovog večnog Moskovija. To vam je osnovna laž ruske istorije.

© Ukrajinska pravda:  http://www.istpravda.com.ua/articles/2011/08/3/48534/view_print/

(Telegraf.rs/ PR)