Evo zašto će 2016. godina trajati jednu sekundu duže
Jeste li znali da se vreme koriguje kada postoji šansa da zaostane 0,9 sekundi za Suncem? Ili da je dinosaurusima dan trajao 23 sata? Ili da je Zemlja u doba nastanka imala dan od 2,5 sati?
Godina na izmaku bila je prestupna pa je zbog toga trajala 366 dana, ali to baš nije najtačnije. Kalendarska 2016. trajaće jednu godinu i jednu sekundu.
Preporučujemo
MOZGALICA GODINE: Samo jedan od 2.017 ljudi može da pronađe skriveni oblik na slici (FOTO)
ZA DOBRO JUTRO: Mala koala je toliko slatka da ne možete a da se ne rastopite kad je vidite (VIDEO)
Tu sekundu oni zapadno od Griniča dobiće na poklon pre odbrojavanja poslednjih sekundi 2016, dok će oni istočno, dakle i mi, tu sekundu dobiti iza ponoći, tek u 2017. godini.
Odakle uopšte ta jedna sekunda kašnjenja?
Planeta Zemlja se još od svog nastanka vrti sve sporije, prosečno jedan petstoti deo sekunde svake godine. Drugim rečima, svakih 500 godina Zemljin dan duži je prosečno za jednu sekundu. Pa je tako naša planeta u doba dinosaurusa imala dan od 23 sata, pre 620 miliona godina od 21 sata, a u prvom periodu posle nastanka Zemlje samo dva i po sata.
Razlog zašto Zemlja usporava leži u trenju. I to ne bilo kakvom, nego onom koji je posljedica plimnih sila u prvom redu, mada i tako žestok klimatski fenomen poput El Ninja može uticati na brzinu Zemljine rotacije, kao i promena ose i još neki prirodni događaji. Tako je zemljotres iz 2004. koji je preko Indijskog okeana poslao razorni cunami, ubrzao rotaciju za tri milisekunde.
Plimne sile na usporavanje Zemlje utiču, kao posledica gravitacijskog privlačenja između Sunca, naše planete, ali i Meseca. Kao što se more stalno podiže, tako se usled gravitacijskih delovanja podiže i Zemljina kora. Doduše, puno manje primetno, i to zbog odupiranja materijala iz kojega je sazdana kora. I upravo to odupiranje kore, unekoliko i okeana, sila je koja poput trenja usporava rotaciju Zemlje.
Što se tiče sekunde koju sad dobijamo "na poklon", samo vremenska zona duž nultog meridijana biće područje na kojem će satovi odbrojavati 23:59:59 i iza toga 23:59:60. Kod nas će biti reč o 00:59:59 i potom 00:59:60, da bismo tek potom došli do trenutka kad će biti jedan iza ponoći 1. januara 2017.
Uprkos tome što će naš red da dobijemo sekundu na poklon doći tek u 2017, to će se još uvek brojati kao nadoknađivanje kalendarske 2016, jer ipak je Grinič taj po kom se svet ravna u takvim prilikama, pa tako i u ovoj. Hoćemo li morati da nameštamo naše satove? U nekim prilikama da, u nekima ne. Svi mobilni telefoni i svi oni satovi koji se inače sami ažuriraju, to će uraditi i ovom prilikom.
Neko bi mogao pitati ko je zapravo taj koji suvereno odlučuje kad će se vreme korigovati kako ne bismo bili u neskladu s položajem sunca na nebu. Reč je o Međunarodnom centru za Zemljinu rotaciju i servis referentnih sistema, koji je odluku o ovom usklađivanju doneo 6. jula ove godine. Tu agenciju uspostavila je Svetska astronomska unija još 1987, a korigovanje vremena postoji još od 1972, pa će ovo što ćemo uskoro desiti, biti 27. po redu vremenska korekcija.
A zašto baš sad? E, pa dogovoreno pravilo kaže da do korekcije mora doći najkasnije onda kad zapreti da Zemlja dođe u nesklad sa solarnim vremenom više od 0,9 sekundi.
Ovakvo naštimavanje vremena nekima je zabavno, a neki ga baš i ne vole. Astronomi ga obožavaju, kao i sve što se tiče preciznog posmatranja svemira. Svi oni koji imaju veze sa softverskim sistemima, po pravilu su na iglama, jer kompjuteri taj trenutak broje kao dvaput za redom istu sekundu, npr. 00:59:59 i onda još jednom 00:59:59.
I naravno da se mašina onda može i zbuniti. Zanimljivo je i to što su se aktuelnoj korekciji vremena, svako iz svojih razloga, jako protivili Velika Britanija i Rusija. Ali, nije im ostalo ništa nego da se prilagode, kako ne bi rizikovali da budu u raskoraku sa celim čovečanstvom za tu jednu sekundu.
(Telegraf.rs)