Rusija i Japan su tehnički i dalje u ratu sedam decenija nakon poslednjeg ispaljenog metka (FOTO)

Premda su Sovjetski Savez i Carski Japan ušli u rat samo nedelju dana pre nego što je Tokio 15. avgusta 1945. objavio bezuslovnu kapitulaciju, mirovni sporazum između dve zemlje nikada nije potpisan. Razlog leži u onome što su Rusi okupirali u tom kratkom vremenskom periodu

Nakon japanske invazije na kinesku pokrajinu Mandžuriju i njihovog osnivanja marionetske države Mančukuo 1932. godine, Zemlja izlazećeg sunca je počela da baca oko na teritoriju Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. Posebno su se odnosi dve zemlje zategli kada su Japan i nacistička Nemačka potpisali Antikominternski pakt krajem 1936. sa ciljem odbrane od mogućeg vojnog širenja internacionalnog komunizma.

Preporučujemo

Prvi pogranični incident se, međutim, odigrao nedaleko od Vladivostoka tek na leto 1938. godine kada se vodila Bitka kod jezera Hasan zbog različitog tumačenja sporazuma o razgraničenju iz 1860. godine; do nje je došlo nakon spektakularnog prebega Genriha Ljuškova, šefa NKVD-a za ruski Daleki istok, koji je Japancima odao da je Crvena armija nakon Staljinovih čistki na tom području u kompletnom rasulu.

Ipak, Crvena armija je nakon dvonedeljnih borbi pobedila, a Japan je ponudio primirje. Nikakve formalne objave rata ni sa jedne ni sa druge strane nije bilo.

Puškaranja na granici su se ipak nastavila da bi eskalirala naredne godine u Bici na Halkin-Golu (reci koja je bila prirodna granica između Mančukuoa i Mongolije) događaju poznatom i kao Incident kod Nomonhana. Združene sovjetske i mongolske snage su ponovo odnele pobedu, ovog puta do nogu potukavši Japance.

13. aprila 1941. godine Japan i SSSR potpisuju pakt o međusobnom nenapadanju; Tokio je leta te godine, nakon pokretanja nemačke Operacija Barbarosa, razmatrao mogućnost objave rata Rusima ali je iskustvo Bitke na Halkin-Golu prevagnulo, kao i činjenica da su im snage već bile rastegnute širom Azije. Jednostavno, nisu želeli da zbog savezništva sa Hitlerom u okviru Trojnog pakta rizikuju totalni kolaps i poraz, posebno ne od ruku komunista. Sovjetski Savez je sa svoje strane bio miran i koncentrisan na Treći rajh, i odgovaralo mu je da ne bude u ratu sa Japanom.

Februara 1945. godine na Jalti, Staljin je obećao Ruzveltu da će SSSR napasti Japan 90 dana nakon nemačke kapitulacije, što se desilo maja meseca. Prebacivši velike delove vojske na Daleki istok, već u aprilu Moskva je poništila pakt o nenapadanju, da bi 8. avgusta otpočela invaziju na Mandžuriju (dva dana nakon što su Amerikanci bacili atomsku bombu na Hirošimu) a potom i na ostrvo Sahalin i južna Kurilska ostrva praktično nadohvat Hokaida, drugog po veličini japanskog ostrva.

Suprotno uvreženom mišljenju da su nuklearne bombe naterale Japan da potpiše bezuslovnu kapitulaciju i predaju Amerikancima, mnogi savremeni istoričari smatraju da je napad SSSR-a bio presudan. Japanci su se bojali da će Sovjeti srušiti drevnu monarhiju, ubiti cara i uvesti socijalizam. Uostalom, pola zemlje im je već bilo u ruševinama, šta im je značilo da li je neprijatelj grad srušio uz pomoć jedne ili hiljadu bombi?

Ameri su džabe bacali atomske bombe. Evo zašto su se Japanci stvarno predali! (FOTO)

Sovjeti su 1946. anektirali Sahalin (sa koga su proterali oko 400.000 Japanaca) i južna Kurilska ostrva, što Japan nije želeo da prizna jer su bila deo japanske matice. 1951. godine Japan je sa saveznicima potpisao mirovni sporazum kojim se odrekao Sahalina, ali ne i južnih Kurilskih ostrva zbog čega Sovjetski Savez ovaj mirovni sporazum nije hteo da potpiše.

Odnosi su bili zategnuti sve do 19. oktobra 1956. godine kada je potpisana zajednička deklaracija kojom je okončano ratno stanje, obnovljeni diplomatski odnosi i izražena želja obe strane da se pregovori nastave sa ciljem postizanja trajnog mirovnog sporazuma koji bi rešio teritorijalni spor.

Pazite, mirovni sporazum između Japana i Sovjetskog Saveza, odnosno Ruske Federacija koja je njegov naslednik, nikada nije potpisan. Ratno stanje je tehnički okončano, ali bez trajnog mirovnog sporazuma to nije mir već više primirje.

Krajem 2016. godine stvari su se pokrenule sa mrtve tačke. Uskoro bi mir konačno mogao da bude potpisan.

(O. Š.)