Zemlja je šuplja, unutra postoji potpuno nov svet, a ulaz je upravo tu: Ovi ljudi su otkrili nešto što su jedni krili, a drugi zaboravili

Vekovima su sledbenici teorije zavere o šupljoj Zemlji pokušali da dokažu da postoji potpuno nov svet ispod našeg

Postoje brojne alternativne teorije koje impliciraju da je Zemlja šuplja. Mnoge od njih čak idu dotle da šupljom Zemljom objašnjavaju razne anomalije koje se oko nas dešavaju.

Preporučujemo

>>> JA SAM VANZEMALJKA, MOGU DA SE VRATIM NA MARS ODMAH: "On" je došao u moju sobu i rekao mi da sam ZVEZDANO SEME (FOTO)

Vekovima su sledbenici teorije zavere o šupljoj Zemlji pokušali da dokažu da postoji potpuno nov svet ispod našeg, ali prvo su morali da pronađu ulaz…

Prema legendi, u okeanskoj depresiji nad Arktičkim krugom nalazi se ulaz u unutrašnjost Zemlje, a ta depresija bi mogla da se detektuje žiroskopima na brodu.

U davna vremena, ideja o podzemnom svetu je bila tema za raspravu i postala isprepletena sa konceptima o „mestima“ poput grčkog Hada, nordijskog Svartalhajma, hrišćanskog Pakla i jevrejskog Šeola.

Ideja o podzemnom carstvu se takođe pominje i u vedskim tekstovima kao što je Puranas. Prema jednoj priči, u Puranasu postoji drevni grad po imenu Šambala koji se nalazi unutar Zemlje, a slično verovanje se pojavljuje i u tibetskom Budizmu. Koncept o podzemnom svetu unutar Zemlje je popularan u mitologiji, folkloru i legendama iz drevnih vremena.

Jedno veče, čudan gost se pojavio u američkoj radio emisiji, 4. oktobra 2002. godine.

Dalas Tompson je bivši lični trener koji je svoju mladost proveo na Havajima a posle toga u Bejkersfildu, Kalifornija. Njegov život se u potpunosti promenio nakon užasne nesreće od pre 5 godina. Vozio je autoputem tokom žestoke kiše kada je izgubio kontrolu nad automobilo, zavrteo se i pao sa velike visine.

Kada su ga pronašli, njegov auto je bio smrskan, a vatrogasac koji ga je spasao se čudio kako je Tompson uopšte živ. On tvrdi da je imao veoma realno iskustvo bliske smrti. Navodno je video „svetlo toliko sjajno da su mu se oči zapalile“, zbog čega je na neko vreme „gotovo oslepeo“, ali i došao do bizarnog saznanja.

Kada je došao k sebi, bio je ubeđen da je Zemlja šuplja i da ima otvor na Severnom polu. On je krenuo na misiju da locira i istraži taj otvor.

- Postoje sistemi pećina koji prolaze kroz ceo omotač - rekao je voditelju, čiji se skepticizam oslikavao u produženim trenucima ćutanja.

Zbog posebne atmosfere u rupi, objašnjava Tompson, živa bića su zaštićena od zagađivača i štetnih zraka. Tamo ima krda mamuta i drevnih plemena, čiji članovi žive i do 1.700 godina.

Na pitanje voditelja kako on zna za sve to, odgovorio je „Setio sam se svega što je zaboravljeno“.

Nakon samo par meseci, vesti o Tompsonovoj ekspediciji su se raširile. Počeo je da dobija mejlove od medijskih kompanija koje su želele da objave priču, ali i od kritičara i fanova. Ubrzo je napisao knjigu koja je uključivala njegove teorije i koja je postala bestseler, ali ju je ubrzo zatim povukao iz prodaje.

Tada se desio najmisteriozniji događaj, Tompson je najednom nestao…

Mnogo vekova je ljudska vrsta sanjala o unutrašnjim svetovima. Brojni pisci su bili inspirisani tom idejom, poput Edgara Rajs Burouza, Edgara Alana Poa, kao i najpoznatijeg, Žila Verna, čija je knjiga Putovanje u središte Zemlje adaptirana i na filmskom platnu.

Priča se da su satelitske slike na Google Earth-u izmenjene kako bi se sakrilo postojanje rupa, dok drugi kažu da se rupe vide.

Astronom iz 18. veka, Edmund Halej, verovao je da se neobična čitanja na kompasu mogu objasniti činjenicom da je planeta sastavljena od šuplje ljuske, dve unutrašnje koncentrične ljuske i najdubljeg jezgra koji su prečnika Venere, Marsa i Merkura.

Jedan od najpoznatijih teoretičara Šuplje Zemlje i pravi prethodnik Tompsona bio je veteran angloameričkog rata 1812. godine, Džon Sajms.

On je objavio pamflet u kojem je napisao „Proglašavam da je Zemlja šuplja i naseljiva iznutra; ona sadrži brojne čvrste koncentrične lopte, jednu u drugoj, i otvorena je na polovima na oko 12 ili 16 stepeni“. Posvetio je život promovisanju svog principa, rekavši „Spreman sam da istražim šupljinu“.

On je umro u maju 1829, verujući do samog kraja da mu je najveće otkriće u ljudskoj istoriji bilo nadohvat ruke.

Međutim, i danas ima onih koji zagovaraju ovu teoriju, poput Rodnija M Klafa. Klaf je bio toliko oduševljen nakon saznanja da je Zemlja šuplja, da je 1981. godine zajedno sa ženom i petoro dece odleteo iz Nju Meksika na Aljasku, ne bi li pronašao ulaz u šuplju Zemlju.

Njegova žena je mislila da je lud i htela da se vrati kući. Na Aljasci, Klaf je upoznao malu grupu ljudi sa istim ciljem, te su se zajedno uputili na misiju. U jednom momentu su naišli na znak na kome piše „Ovo je privatan put: Ne idite dalje“. Morali su da se vrate nazad.

Klaf je ideju dobio iz tvrdnji drugih da su već pronašli i posetili „unutrašnju Zemlju“ poput nemačkog moreplovca Karla Ungera za kojeg se priča da je učestvovao u ekspediciji na Južnom polu 1943. godine. Podmornica je, prema navodima, ušla kroz podvodni tunel gde je njena ekipa pozdravljena od strane napredne civilizacije na mestu koje se naziva „Dugino ostrvo“.

Hitler je navodno takođe bio vernik, a neki teoretičari zavera tvrde da je on upravo tamo pobegao nakon Drugog svetskog rata i da je još uvek tamo.

Tu je i visokonagrađivani admiral američke mornarice, Ričard Bajerd, čiji navodno „zataškani tajni dnevnik“ krije opise o zemlji bujnih jezera, zelenila i mamuta. Tu je i pukovnik američkog vazduhoplovstva u penziji, Bili Fej Vudvord, koji tvrdi da su on i njegova sestra bliznakinja (oboje hermafroditi) rođeni u Šupljini Zemlje.

Klaf je 2003. ponovo pokušao da ostvari svoje putovanje, ali nesreća za nesrećom su se nizale, pri čemu su članovi ekspedicije iznenadno umirali ili je došlo do obustave finansijskih fondova. Klaf se zapitao da li je moguće da su se misteriozne sile udružile protiv njega.

A šta se desilo sa Tompsonom? Njemu se od 11. januara 2003. godine gubi svaki trag. Spekuliše se da neko nije imao interes da Tompson pronađe put u Šuplju Zemlju.

Njegova knjiga se još uvek nalazi u prodaji na internetu.

Doživljaj admirala Ričard Berda

Desilo se čudo kada je američki admiral Ričard Berd 19. februara 1947. pošao da preleti Severni pol. Kada se približio već poznatoj magnetskoj granici u pravcu polarnog mora, počeli su da luduju svi instrumenti. Takođe je i veza sa bazom bila prekinuta.

Tada je admiral preleteo brdski masiv koji nikada do tada nije video. Zatim je izronila dolina po kojoj se – video je – kretala neka životinja. On je uzeo dvogled i video da je to – mamut!?

U čudnom svetu admiral Berd je leteo dalje sa čudnim osećanjem da ga nešto vuče da leti i prolazi kroz neki otvor u unutrašnjost Zemlje. Naravno, instrumenti u avionu nisu radili. Osećao je kao da ga neko prati i prizemljuje. Onda se uključio radio, sam od sebe, i začuo se glas koji je na ne baš dobrom engleskom jeziku rekao:

- Dobro došli u našu oblast. Vi ćete tačno za sedam minuta da aterirate. Opustite se, vi ste u dobrim rukama.

U svom dnevniku admiral Berd je sve ovo opisao rečima: "Avion je bio pod tuđom kontrolom i kretao se sam od sebe. Počeli smo sa spuštanjem. Avion je lagano zadrhtao i utonuo u tle kao da se nalazi u nekom nevidljivom vazduhu. Skoro lebdimo i kada smo tle stvarno dodirnuli, bio je to lagani udar.

U tom trenutku približava se nekoliko ljudi našem avionu. Oni su visoki i plavokosi. U daljini se vidi svetleći grad, koji pulsira u svim duginim bojama. Jedan glas zove me, po imenu i naređuje mi da otvorim vrata aviona. Ja sledim tu zapovest.

Od ovog momenta prestajem da vodim dnevnik direktno. Kasnije sve unosim iz svog sećanja. Sve liči na nešto čudnovato i neverovatno. Moj radio telegrafista i ja izlazimo iz aviona. Dočekuju nas vrlo prijateljski i prevoze nas malim transportnim uređajem – nekom vrstom platforme bez točkova. Velikom brzinom krećemo se prama gradu koji blešti. Kako se približavamo, grad nam izgleda kao da je načinjen od neke kristalne mase.

Uskoro stojimo pred zgradom čija mi je arhitektura potpuno nepoznata. Sve kao da je iz naučno fantastičnih filmova. U toj zgradi su nam dali toplo piće koje izvrsno prija. Zatim dolaze po mene i vode me. Penjemo se liftom, a potom idemo hodnicima osvetljenim roze svetlom. Svetlost dolazi iz samih zidova. Stiženo do jednih vrata koja se automatski otvaraju. Čujem glas koji mi govori: Ne bojte se, admirale, vi idete u audijenciju kod našeg Majstora…"

Admiralu Berdu je nakon razgovora objašnjeno kako da se vrati u svoj svet, gde je ubrzo i došao sa ovim neverovatnim doživljajem.

(Telegraf.rs/Izvor:webtribune.rs)