NIKADA, ALI NIKADA nećete pogoditi koja je najveća država u Evropskoj uniji. NIKADA! (FOTO)
Dansko Kraljevstvo je država jedinstvenog ustrojstva u kojoj se pored uže, kontinentalne Danske nalaze i Grenland te Farska Ostrva. Kada se posmatra u celini to je najveća država u Evropskoj uniji, druga najveća evropska država posle Rusije i dvanaesta po redu na svetu
Preporučujemo
RUSIJA ILI EU? Evo s kim bi Srbija trebalo da uđe u zajednicu! (REZULTATI)
RUSKI DRON SNIMIO ALEPO IZ VAZDUHA: Evo zašto je ovaj grad najveća klanica na svetu (VIDEO)
Kad kažemo "Danska" poslednje stvari na koje ćemo pomisliti jesu prostranstvo i veličina. Možda ćemo eventualno pomisliti na to da su 1992. umesto nas otišli na Evropsko prvenstvo u fudbalu koje su onda i osvojili, pomislićemo na vikinge i Skandinaviju i visoki standard življenja, pomislićemo možda i na malenost te države koja je dvostruko manja od Srbije koja ni sama ne može da kaže za sebe da je velika.
Kad kažemo "Danska" svakako nećemo pomisliti na to da je u pitanju najveća država u Evropskoj uniji, i najveća evropska država posle Rusije.
Kako je to moguće? Zato što je ono što mi zovemo i shvatamo kao Danska samo mali deo jedne mnogo veće države koja se tako zove. Zapravo, koja se zvanično zove "Det Danske Rige" odnosno Dansko Kraljevstvo ili alternativno Kraljevina Danska.
U pitanju je jedinstveni konstitucionalni okvir u kome se nalaze uža, kontinentalna Danska (ono na šta mislimo kada kažemo "Danska"), kao i Farska Ostrva (u prevodu na srpski Ovčija ostrva) i Grenland. Upravo je ova potonja teritorija ono što Danskom Kraljevstvom daje njegovu golemost: 2.210.579 kvadratnih kilometara površine.
PUCAJTE NA ČAMCE SA MIGRANTIMA: Danski poslanik šokirao svet svojom izjavom
Poređenja radi, Rusija ima 17,1 milion kvadratnih kilometara, a najveća država koja se nalazi isključivo na evropskom tlu, Ukrajina, ima 603.628 kvadratnih kilometara (576.500 bez Krima).
Sada sigurno postavljate pitanje zbog čega se to ne nalazi u udžbenicima, zašto se to ne računa kada se govori o veličini Danske.
Odgovor leži u ustrojstvu Danskog Kraljevstva. Svaki od tri entiteta (koji su jednaki) se računa kao posebna (konstitutivna) zemlja, mada je sve to i dalje ista država: isti je monarh, isti je ustav, ista je valuta (doduše, Farani imaju svoju krunu koja je drugačijeg dizajna ali nije posebna valuta), Kopenhagen rukovodi odbranom i spoljnom politikom, međunarodni ugovori nemaju validnost što se tiče stepena samouprave Farskih Ostrva i Grenlanda, suverenitet je nepodeljen, stanovnici ovih teritorija imaju svoje predstavnike u danskoj skupštini. Nešto slično kao Ujedinjeno Kraljevstvo.
Međutim, Farani i Grenlanđani takođe imaju vrlo široku samoupravu (ovi prvi od 1948, a ovi potonji od 1979. godine) i uživaju duboku devoluciju vlasti; Kopenhagen se ne meša u njihove poslove u onim oblastima u kojima im je dao nadležnosti (recimo: ekonomija, poreska politika, javne službe, policija, urbanističko planiranje, socijalna zaštita, obrazovanje, kultura, itd) i oni mogu da rade šta žele dok god ne izlaze iz okvira danskog suvereniteta i ustava.
Pored toga, samo je kontinentalna Danska deo Evropske unije; Grenland je bio pa je izašao 1982. godine, a Farska Ostrva nikada nisu bila.
Tako je moguće da Danska kao članica EU uvede sankcije Rusiji, a da Farska Ostrva (koja nisu u EU iako su deo Danskog Kraljevstva) to iskoriste da bi povećali izvoz svežeg lososa u Rusku Federaciju. Tako je moguće da EU uvede jula 2013. godine sankcije Farskim Ostrvima, koja su deo Danskog Kraljevstva kao i Danska koja je članica EU, a sve zbog ribarskih kvota za skuše i haringe (sankcijama je faranskom brodovlju koje je u tovaru imalo ove dve vrste ribe bio zabranjen pristup svih EU-lukama, uključujući i one u Danskoj).
Hrlimo u Nemačku i Švajcarsku i pravimo veliku grešku, jer se u OVE 3 DRŽAVE NAJBOLJE ZARAĐUJE
Da se vratimo sad unazad, da ne biste ponovo pomislili da su to tri odvojene države: po ustavu, Dansko Kraljevstvo je i dalje jedinstvena suverena država, a na delu ovde nisu ni federalizam ni konfederalizam već čista devolucija po kojoj ove dve teritorije imaju subdržavna ovlašćenja koja su regulisana posebnim zakonima donetim u skupštini i koja mogu biti ukinuta i vraćena centralnoj vladi.
Ni Farani ni Grenlanđani ne mogu zasebno da se bave ustavnim pitanjima, spoljnom politikom, odbranom, ne mogu da imaju Vrhovni sud, ne mogu da vode sopstvenu monetarnu politiku, nemaju sopstveno državljanstvo (mada su od 21. juna 2009. godine po novom sporazumu Grenlanđani što se međunarodnog prava tiče poseban narod).
Tako Zakon o samoupravi Farskih Ostrva donet u danskoj skupštini 1948. godine kaže da će se "Faranin" razumeti kao osoba koja je "državljanin Danske i stanovnik Farskih Ostrva" (mada Farani kao danski državljani nisu po ugovorima ujedno i državljani EU), dok danska vlada izdaje žiteljima ovih teritorija posebne pasoše, mada oni mogu da izaberu i regularni danski pasoš.
Zato je Dansko Kraljevstvo kao celina član Ujedinjenih nacija, NATO alijanse, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj te Svetske trgovinske organizacije, ali je samo uža Danska kao entitet Kraljevstva deo Evropske unije.
Dakle, da rezimiramo: Dansko Kraljevstvo je u celini najveća država u Evropskoj uniji (premda nije cela u EU, već samo jedan njen glavni deo), druga najveća evropska država posle Rusije i dvanaesta po veličini država na svetu. Dakle: državetina. Dansko Kraljevstvo bez Farskih Ostrva i pre svega Grenlanda koji je njen ubedljivo najveći deo - je državica, 130. na svetu što se veličine tiče.
Što se tiče broja stanovnika, situacija je potpuno obrnuta. Danska ima 5,6 miliona žitelja, Farska Ostrva 48 hiljada, a Grenland 56 hiljada; drugim rečima, ove dve teritorije imaju stanovnika koliko i prosečni provincijski gradić u kontinentalnoj Danskoj.
KURIOZITET ZA KRAJ
Island je bio pod kontrolom danske krune još od 1380. godine, mada je formalno bio norveški posed do 1814, ali pošto su Danska i Norveška bile u personalnoj uniji, dakle imale istog vladara, danskog, računa da je bio pod kontrolom Danaca.
U DANSKOJ NEMA NEZAPOSLENIH: Ali baš zbog toga je ova zemlja u ogromnom problemu
1874. Dansko Kraljevstvo je Islandu dalo široku samoupravu, a 1918. i nezavisnost, s tim što je novonastala Kraljevina Island bila u personalnoj uniji sa Danskim Kraljevstvom i što je Island tražio od Danske da preuzme na sebe nadležnosti odbrane i spoljne politike; 1944. godine sve pravne veze između Islanda i danske monarhije su prekinute, a Island je proglasio republiku.
Tako je istorijski i pravno gledano u periodu između 1814-1918. godine Dansko Kraljevstvo bilo za 102.775 kvadratnih kilometara veće nego danas. Poređenja radi, Srbija ima 88.361 kvadratni kilometar ukupne površine.
(O. Š.)