MOŽDA BI NAM ŽIVOT SADA BIO BOLJI: Zaboravili smo na ovih 12 činjenica, a to nikako nismo smeli

Reč koja najbolje opisuje trenutno stanje u svetu je "trka". Stalno nešto jurimo, pokušavamo da uklopimo posao i slobodno vreme, i u svoj toj trci, zaboravili smo da mislimo o nama i pravim vrednostima našeg života

Živimo u izazovnim vremenima, u kojima svetom vlada haos na svim stranama, a najveće prokletstvo i smetnja modernog čoveka je zaborav.

Preporučujemo

Zaboravnost je prodrlo u sva ljudska bića pojedinačno, kolekitvno, posesivno i kulturno, i mi smo "začarani" zaboravom.

Ne samo da smo zaboravili svoju prošlost, već i naše mesto u sadašnjosti i našu odgovornost prema budućnosti. Slična stvar je i sa našim egom. Ipak, svetlija strana svega je što imamo priliku da ponovo spojimo prave vrednosti života, te zbog toga bi bilo lepo da se podsetimo svega onoga što smo zaboravili.

ZABORAVILI SMO SVOJE MESTO U PRIRODI

U poslednjih nekoliko stotina godina, odvojili smo se od prirode, udaljili od prirodnog kruga života. Zaboravili smo kako da čujemo i razumemo ritam prirode i njene cikluse, njen značaj i jezik prirode. Zaboravili smo da sledimo prirodni put i da živimo u ravnoteži s njim.

ZABORAVILI SMO NA SVOJE VEZE SA SVEMIROM

Ne samo da smo se odvojili od prirode, već smo se odvojili od svemira i njegove energije koja utiče i na nas. Neka premena, koja su na rubu civilizacije, još uvek slede načine života svojih predaka, sačuvali su ove veze i koriste ih jer shvataju da smo svi povezani.

ZABORAVILI SMO DREVNU MUDROST

Zaboravili smo mudrost naših predaka. U potrazi za sticanjem naučnih spoznaja kroz racionalizaciju našeg uma, zaboravili smo mudrost kroz otvaranje naših srca. Zaboravili smo drevne priče i narodnu mudrost iz onih vremena kada smo još živeli u harmoniji sa svemirom.

ZABORAVILI SMO SVOJ PUT I SVOJE SNOVE

Zbog sve većeg bega od našeg unutrašnjeg puta, zaboravili smo da sanjamo san o životu. Što je još važnije, ne znamo da trebamo da se trgnemo i da vidimo našu pravu prirodu kao kreatora života, velikih sanjara. zaboravili smo da imamo snage da sanjamo snove i koristimo našu moć namere za manifestaciju snova.

ZABORAVILI SMO SVOJ CILJ

S previše priče, buke i ometanja u ovoj gustoj stvarnosti, zaboravili smo zbog čega smo došli i šta treba da učinimo na ovom svetu. Zaboravili smo na naš cilj. Uhvaćeni smo u masovni trans izopačene stvarnosti. Izgubili smo iz vida našu autentičnost, tu unutrašnju iskru koja nas tera prema našoj istinskoj sreći i samoostvarenju.

ZABORAVILI SMO NA LJUBAV

To je možda i najdublja misterija svega, a danas vrlo retki razumeju ovu sveobuhvatnu istinu. Ljubav je skrivena negde duboko u nama, a to smo znali u nekom trenutku, ali smo ipak izgubili dodir s njom. Zaboravili smo da je sve u energiji i svesti i kako je ljubav temeljna tkanina postojanja koja prožima tu energiju i svest.

ZABORAVILI SMO DA OPRAŠTAMO

Time što mislimo da smo odvojeni i isključeni od drugih i od svega ostalog, zaboravili smo da praštamo. U svom najdubljem smislu, čin praštanja podseća da smo jedna sa svima, te da ne postoji žrtva ili počinitelj. Sve je samo smislena igra kojom se svi zajedno krećemo u dinamičnoj mreži svoj život.

ZABORAVILI SMO NA SLOBODU

Rođeni smo i odrasli u stvarnosti, gde je sloboda samo koncept. Zarobljeni smo u okovima straha, zabluda, lažnih ideologija, materijalnih nagrada, pravilima i zakonima koji su utvređni kako bi zaštitili interese nekolicine. Trebalo da bude slobodni i da budemo ono što jesmo, bez straha i krivice.

ZABORAVILI SMO NA NAŠU STVARNU MOĆ

Život u strahu je učinio da zaboravimo koliku moć imamo. Zaboravili smo masivnu snagu naše volje i namere da promenimo stvarnost. Zaboravili smo da imamo moć stvaranja stvarnosti, a ne da budemo list na vetru koji nas baca gde on hoće.

ZABORAVILI SMO NA LEKCIJE IZ ISTORIJE

Istorija je tu da nas nauči lekcijama kako ih ne bi stalno ponavljali, ali mi stalno zaboravljamo na te lekcije i stalno ponavljamo iste greške iz generacije u generaciju uokvireni istim uzorcima pohlepe i samouništenja.

ZABORAVILI SMO NA JEDNOSTAVNOST

Ljudski život je postao složen i komplikovan. Zaboravili smo da budemo jednostavni baš kao što je to i život. Jednostavnost znači odbacivanje svih nebitnih stvari i ideja koje nemaju ništa sa životnim istinama i ciljevima našeg samoostvarenja.

ZABORAVILI SMO NA POVERENJE, VERU I ČUDO

Naš skepticizam i ciničan pogled na svet učinio je da izgubimo poverenje u seb,e druge i na čari svemira. Zaboravili smo kako je to kada verujemo u život, u to da čuda postoje i da ih možemo stvoriti. To je možda i najveća tragedija od svih, što je oslabilo naš duh i osiromašio našu dušu, stvorilo haos u kojem živimo.

(Telegraf.rs / Lifex.hr)