SVE KONTROVERZE O NULI: Evo kako je nastao broj 0 i kako je bio povezan sa predviđanjem budućnosti

Nula se nalazi u srcu nauke, tehnike, matematike i mistike

Ova interesantna brojka izaziva mnogo kontroverzi, između ostalog da bez nje nije moguće predvideti budućnost. Ali da bi se to razumelo, potrebno je prvo razumeti moć cifre "nula" kao i njeno poreklo i razvojni put.

Preporučujemo

OVO JE NAJOPASNIJE VREME ZA NAŠU PLANETU: Hoking upozorava šta sve razara svet, a da nismo ni svesni toga

Kako piše BBC, nula se pominjala još iz vremena Vavilona i Maja, gde se koristila u proračunavanju smene godišnjih doba. Drevni naučnici smatrali su da ona predstavlja simbol odsustva brojeva, slično kao što se i u današnja vremena nula piše na primer u brojevima "102", "209" da označi upravo isto.

U Vavilonu je simbol koji je označavao nulu izgledao ovako:

Bilo kako bilo, za nulu su bila potrebna dva milenijuma da bude prihvaćena kao broj, i to se desilo u Indiji. Matematičar Aleks Belos objasnio je da je to bilo očekivano.

- Ideja da ništa postane nešto već odavno je bila ukorenjena duboko u njihovu kulturu. Ako o "nirvani" mislite kao o stanju ništavnosti (u kome ne postoji ništa osim apsolutnog mira), zašto prosto ne bi postojao i simbol za to - rekao je on.

Taj simbol je nazvan "šunja" - reč koja se i danas koristi da označi "ništa" kao koncept, kao i nulu kao broj.

Iako su se ostali brojevi tokom istorije dosta menjali, nula je uvek imala oblik kruga i to ne u smislu rupe, već prema indijskom misticizmu taj oblik predstavlja krug života ili "zmaiju večnosti".

U Indiji je nulu "proslavio" astronom Bramagupta u 7. veku. U matematici je počela da se koristi ne samo kao simbol ničega na određenom mestu, već i tokom računanja baš kao i svaki drugi broj.

Kada je uhvatila korene u Aziji, nula se proširila na Bliski Istok, gde je postala deo arapskog numeričkog sistema koji koristimo danas. Ali tada je naišla i na veliku prepreku jer su po Evropi besneli krstaški ratovi, i bilo šta što bi došlo iz arapskog sveta bilo bi odbačeno.

U Evropi su nulu smatrali za brojku pogodnu za varanje i krašu, ali takođe i kao brojku koja je predstavljala kapiju za negativne brojeve, koji su pak simbolizovali gubitak.

Tek u 15. veku nula je prihvaćena zajedno sa ostalim brojevima, što je bilo otprilike u vreme kada je osmišljena štamparska presa. U 17. veku već je bila glavni deo Dekartovog koordinatnog sistema, koji se i danas koristi u raznorazne svrhe.

Tokom Renesanse moć nule je dostigla svoj maksimum. Tada je počelo da se istražuje kako nula može da se desli, i to istraživanje i njegovi rezultati imaju velikog uticaja na proučavanje širenja zaraznih bolesti pa sve do berzanskih proračuna i nauke.

Danas je ona postala legitiman i moćan broj, koji služi kao neiscrpna inspiracija naučnicima i ima široku primenu u svakodnevnom životu.

(Telegraf.rs)