Srpska crkva u srcu tame Islamske države u Evropi: Taksista me je ostavio ispred, dao gas i pobegao (FOTO)

Kada sam taksisti rekao adresu na koju da me odveze, njegov pogled me je gotovo ošinuo. Brzo je vozio nekim sporednim ulicama. Čim me je ostavio na traženoj adresi, ispred jedine srpske pravoslavne crkve u Belgiji, dao je gas i gotovo pobegao iz Molenbeka. Uskoro mi je postalo jasno zašto...

Svet je čuo za Molenbek, nakon što su krvavi tragovi terora u Parizu, odveli istragu u ovaj kvart Brisela. Molenbek, nije zapravo kvart kako mnogi greše, već briselska opština, siromašni deo grada koji se nalazi na svega pet kilometara od sedišta Evropske unije. U ovom mestu muslimani nisu većinsko stanoviništvo, ali ipak je veliki broj radikalnih iskamista u njoj. I što je nama važnije, u srcu ovog mesta se nalazi Crkva Svetog Save, jedina srpska pravoslavna crkva u Belgiji.

Preporučujemo

OVA SRPSKA CRKVA se nalazi u najvećem leglu terorista u Briselu (VIDEO)

OVO JE TERORISTIČKA PRESTONICA EVROPE: Prošetajmo po "Mlinskom potoku", zloglasnom predgrađu Brisela (VIDEO)

Boravio sam u Briselu povodom ministrake konferencije NATO, koju je portal Telegraf.rs ekskluzivno pratio. Odlučio sam da posetim Crkvu Svetog Save i prisustvujem večernjoj službi, koja se u pravoslavnim hramovima obično služi oko 17 sati.

Hotelsko osoblje mi je ljubazno pozvalo taksi, ali poslovično ljubazan osmeh taksiste ubrzo se pretvorio u natmuren i zabrinut izraz lica.

Kada sam taksisti rekao adresu na koju da me odveze, njegov pogled me je gotovo ošinuo. Brzo je vozio nekim sporednim ulicama. Čim me je ostavio na traženoj adresi, ispred jedine srpske pravoslavne crkve u Belgiji, dao je gas i gotovo pobegao iz Molenbeka. Uskoro mi je postalo jasno zašto...

Naime, Sent Jans Molenbek ili na francuskom Molenbek Sen Žan je siromašni deo grada koji se nalazi na samo pet kilometara od takozvanog “evropskog kvarta”. Čim zakoračite preko mosta u Bulevar Leopolda Drugog i uđete u Molenbek shvatate da ste za sobom ostavili prestonicu Evropske unije i da ste sada u drugačijem okruženju.

Sačekala su me masivna drvena vrata ovog hrama, koji je postao pravoslavni na Vidovdan 2004. godine. Ova crkva je sazidana 1925. godine kao rimokatolička crkva. Na moje veliko iznenađenje, crkva je bila zaključana. Nisam mogao da se pomolim pod svodovim ovog hrama i upalim sveće.

Osmotrio sam okolinu. Bila je gotovo zaglušujuća tišina. Neobičan mir je povremeno remetio zvuk sirena policijskih vozila.

Fotografisao sam spoljašnost hrama i ulicu. Tokom tih 20-ak minuta koliko sam bio ispred crkve skoro da nisam video nijednog prolaznika. Stajao sam sam na ulici Molenbeka, centra Islamske države u Evropi.

Saleh Abdesalam je u svoj krvavi pir u Parizu krenuo upravo iz Molenbeka. Da je ostao da se krije u svom rodnom kraju, belgijska policija, koja retko zalazi u ovaj deo grada, verovatno ga nikad ne bi ni pronašla. Spuštene roletne, zamračeni prozori, zaključana vrata zgrada i kuća druge i treće generacije imigranata najčešće sa severa Afrike, bile bi mu sigurno utočište.

Popularni francuski novinar Erik Zemour dospeo je u novinske naslove zbog kontroverzne izjave da ne treba bombardovati islamiste u Siriji, nego da treba bombama gađati Molenbek. On je izneo slobodnu procenu da u Molenbeku slobodno živi oko 10.000 potencijalnih terorista, što bi značilo da je svaki deseti stanovnik ove četvrti pritajeni džihadista.

Nazvao sam taksi, kako bih se vratio u hotel. I pored mog neveštog izgovora francuskog naziva ulice, žena iz kol-centra je mogla da razume da zovem iz Molenbeka. Samo mi je spustila slušalicu.

Tada me je, narodski rečeno, prošla jeza. Mrak se spuštao na Molenbek, sam na pustoj ulici, bez prevoza i ideje kako da dođem do hotela.

Krenuo sam niz ulicu, gotovo trčeći. Pokušavao sam usput da zaustavim taksi. Vozači su samo odmahivali rukom i dodavali gas.

Tek jedan slučajni prolaznik mi je rukom pokazao gde se nalazi najbliža taksi stanica. Požurio sam u tom pravcu i ubrzo se razočarao. Naravno, bila je prazna.

Ugledao sam tablu Grand Place (centralni briselski trg). Koje olakšanje, pomislio sam. Još jednom sam ubrzo korak. Uskoro sam ugledao svetla novogodišnje rasvete.

Odahnuo sam. Osmeh mi se vratio na lice. Ne zbog pretpraznične atmosfere i gotovo karnevalskog raspoloženja na centralnim briselskim trgovima. Osećaj sigurnosti je povratio taj osmeh.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)