Fizički je moguće živeti u Južnoj Americi, a istovremeno živeti u Evropskoj uniji (FOTO)
Ma koliko izjava iz naslova zvučala nebulozno, ona zapravo odgovara realnosti i to na krajnje (ne)očekivani način
Kada neko kaže da živi na teritoriji Evropske unije, prva pomisao je da živi na teritoriji Evropske unije. Šalimo se, prva pomisao je da živi na teritoriji evropskog kontinenta, u okviru onih država koje su članice ove zajednice naroda.
Preporučujemo
NIKADA, ALI NIKADA nećete pogoditi koja je najveća država u Evropskoj uniji. NIKADA! (FOTO)
HAG, JEDAN OD NAJLEPŠIH GRADOVA EVROPE: Svi ga znate po zlu, ni krivog ni dužnog (FOTO)
Međutim, budući da je istorija Evrope tokom poslednjih pola milenijuma neodvojiva od kolonizacije drugih delova sveta, i pošto dekolonizacija nije bila totalna i potpuna, suprotno uvreženom mišljenju, postoje evropske države koje i dalje imaju teritorijalne posede van našeg kontinenta.
Uglavnom su to mala i nenaseljena ili slabo naseljena područja koja i ne žele da budu nezavisna jer im je dobro da budu pod upravom moćnih i bogatih evropskih država, ali i u tom smislu nisu sve te teritorije jednake.
ČUDO U SRBIJI: Uzgojio krompir koji je unutra potpuno ljubičast! (FOTO)
Postoje dve osnovne grupe tih teritorija. Prva grupa su tzv. "najudaljenije regije" (skraćenica koja se koristi i koju ćemo mi koristiti je OMR, što dolazi od engleske fraze "outermost regions") koje su sastavni i integralni delovi evropskih država, ali van našeg kontinenta.
Tako je prekomorski departman Francuska Gvajana na severu Južne Amerike jednaki deo Francuske kao što je to departman Loara u kome se nalazi Sent Etjen ili departman Ušće Rone u kome se nalazi Marsej. Pored Gvajane, postoje još četiri prekomorska departmana koja su integralni deo Francuske Republike, i to su Gvadelup, Martinik, Majot i Reinion; Majot je najnoviji departman, koji je svoj status (iz druge grupe teritorija o kojoj će uskoro biti reči) promenio 1. januara 2014. godine čime je postao deo Evropske unije.
DA SE NAJEŽIŠ: 67 amazonskih plemena pojma nemaju da ljudi postoje van njihove džungle (VIDEO)
Uz Francusku, Portugalija ima u Atlantskom okeanu Azorska ostrva i Madeiru koja potpadaju pod OMR, a Španija ima Kanarska ostrva, ekonomski najsnažniju "najudaljeniju regiju" u Evropskoj uniji.
U svim navedenim "najudaljenijim regijama" se koristi evro kao valuta, ljudi tamo imaju pasoše EU, mogu slobodno da putuju, imaju svoje predstavnike u nacionalnim parlamentima i u Evropskom parlamentu, i tako dalje. Imaju u tom smislu sve pravne i formalne pogodnosti koje imaju i žitelji Pariza, recimo, plus neke od njih imaju čak i neke pogodnosti kao što je oslobođenost određenih poreza.
Oni i u teoriji i u praksi žive u Evropskoj uniji, iako ne žive na evropskom kontinentu.
Druga grupa teritorija su takozvane "prekomorske države i teritorije" (skraćenicu koju ćemo koristiti je OCT, koja dolazi od engleske fraze "overseas countries and territories").
CRNCI UOPŠTE NISU VEĆINA U BRAZILU: E, ovo je čak i nas iznenadilo! (FOTO)
To su zavisne teritorije koje imaju specijalni odnos s nekom zemljom članicom Evropske unije, ali nisu sastavni i integralni delovi tih država. Lakmus test može da vam bude pitanje: da li imaju svog predstavnika u parlamentu te države članice EU? Ako nemaju, nisu njen sastavni deo.
Trenutno postoji 25 OCT-a: 12 u vezi sa Velikom Britanijom, šest u vezi sa Francuskom, šest u vezi sa Holandijom (sve u Karipskom moru) i jedna u vezi sa Danskom (Grenland).
Najveća tajna glavnog grada Brazila može da se otkrije samo pogledom iz vazduha (FOTO)
One imaju znatno niža prava, mada ipak uživaju i neke privilegije. Neke koriste evro, a Evropski sud pravde je čak presudio i da je isključivanje žitelja karipskih ostrva (koja su pod zavisnošću Kraljevine Holandije) iz posedovanja holandskog državljanstva i samim tim pasoša Evropske unije - suprotno zakonima Evropske unije.
Treba reći da to nisu nikakvi izrabljivački kolonijalni odnosi; praktično sve naseljene "prekomorske države i teritorije" koje su u zavisnom odnosu prema evropskim silama imaju zavidnu unutrašnju samoupravu a njihove vlade u Evropi im nude da postanu "najudaljenije regije" i time deo Evropske unije. Na tim regijama je da odluče da li je to pametno. Neke holandske, na primer, već su ušle u taj proces.
(O. Š.)