DVOGLAVA ČUDOVIŠTA PREPADAJU LJUDE: Podsećaju ih na najgori horor, a zbog ajkula sa dve glave ne mogu da spavaju (VIDEO)

Postoje brojne teorije kako je došlo do ove pojave i dok neki naučnici ređaju uzroke, drugi kažu da je toga oduvek bilo, ali da se o tome uopšte nije govorilo

Policefalija, dvoglavost ili poremećaj kad na jednom telu postoji više glava, izuzetno je redak događaj u stvarnom svetu. Postoje stručnjaci koji proučavaju ove pojave.

Preporučujemo

OTKRIVENA AJKULA SA DVE GLAVE: O ovoj krvoločnoj životinji svi pričaju (FOTO)

Dvoglava ajkula zvuči kao nešto što je moguće videti samo u horor filmu, ali ih naučnici sve češće sreću i to širom sveta. Neki smatraju da je do tih genetskih abnormalnosti došlo zbog preteranog pecanja. Zbunjujući trend počeo je 2008. godine, kada je ribar Kristijan Džonson pronašao embrion dvoglave plave ajkule u Australiji.

Ribari su 2013. godine na Floridi uhvatili veliku bika ajkulu, a iznenadili su se kad su videli da ona u svojoj materici nosi dvoglavi fetus. Do sada se rodilo najviše dvoglavih plavih ajkula i to iz razloga što ženka može, u jednom trenutku, da nosi do 50 mladunaca. Skoro su i španski istraživači i naučnici pronašli embrion dvoglavog soma. Ovaj embrion nije bio običan mutant. Ovo je prvi primer da se iz jaja izlegla dvoglava ajkula.

Istraživači su pažljivo otvorili jaje kako bi ispitali sumnjivi embrion, a i nisi sigurni da li bi mladunac preživeo da su ga pustili da izađe iz jajeta prirodnim putem. Nakon što se izlegu iz jajeta, ovakvi somovi ne žive dugo, a to može da objasni i to što do sada nije pronađen mladunac. Šta je izazvalo povećanje broja dvoglavih ajkula je i dalje misterija za nauku. Dok njihov broj raste, sve ređe ih neko ugleda i ulovi i to u dugom vremenskom razmaku i to otežava naučnicima da shvate šta tačno izaziva ovu mitsku mutaciju. 

Snimak dvoglave ajkule pogledajte ovde:

Njihovi embrioni se uzgajaju u laboratoriji sa skoro 800 drugih vrsta, što znači da su male šanse da su izloženi infekcijama koje izazivaju mutacije, hemikalijama i radijaciji. Mutacije koje se dešavaju kod divljih ajkula mogli su da izazovu brojni faktori, kao što su zarazne infekcije ili zagađenost. Pošto se smanjivala populacija ajkula, došlo je i do smanjenja genetskog materijala, a to sa sobom nosi strah od širenja genetskih abnormalnosti.

U Karipskom moru je nedavno pronađena dvoglava ajkula, a i ovde su naučnici tu pojavu objasnili prekomernim ribolovom. Sa druge strane, postoje naučnici koje veruju da je histerija u vezi sa pojavom dvoglavnih ajkula nepotrebna i jer se, kako kažu, njihov broj uopšte nije uvećao.

- Jedino što se jeste uvećalo je broj objavljenih članaka o njima - tvrde ti naučnici.

Pogledajte fotografije OVDE.

Pored ajkula postoje i druge životinje sa dve glave, a njih pogledajte na sledećoj strani.

Kada se govori o dvoglavim životinjama, često se setimo Heraklea i Lernejske hidre. 

Višeglava Lernejska hidra izmilila je iz svog gnezda i podigla svoje otrovne glave. Nasuprot joj bio je Herakle, grčki mitski junak sa lukavim planom. Znao je da svaka odsečena glava ponovo naraste i zato je tražio pomoć od nećaka Jolaja. Kako bi Herakle odsekao glavu, Jolaj bi spalio ranu i tako sprečio ponovno nastajanje te glave. Nakon epske borbe, Herakle i Jolaj su pobedili, a junak ove priče nastavio je sa izvršavanjem zadataka što mu ih je zadao kralj Euristej.

Hidra i Herakle predmet su brojnih grčkih mitova i legendi, ali postavlja se pitanje ima li hidra bilo kakve temelje u stvarnosti. Postoje li neke životinje koje se inspirisale mitove o hidri? Već decenijama naučnici beleže primerke životinja s barem dve glave. Razvojni biolog Arkhat Abzanov sa univerziteta u Londonu kaže da je video nekoliko primeraka dvoglavih životinja u laboratoriji. Moderno shvatanje genetike omogućilo je posmatranje specifičnih promena koje vode nastajanju organizama sa više glava i koje su mogle udariti temelje starih mitova.

- Potpuno sam uveren da su videli takve događaje u prirodi i pokušali da ih objasne na neki način ili da ih upletu u svoju kulturu - ispričao je Abzanov.

S vremena na vreme u prirodi su otkriveni dvoglavi ili čak troglavi organizmi, stručno nazvani policefalični organizmi. Zanimljivo je da ni jedna vrsta nije imuna od takvih poremećaja.

2013. godine u Meksičkom zalivu otkriven je dvoglavi morski pas. Iduće godine otkriven je dvoglavi delfin na obali Turske. Oba slučaja primer su sraslih ili sijamskih blizanaca, potomaka koji su nastali iz jednog oplođenog jajeta i nisu se razdvojili tokom perioda gestacije. Najčešće takvi potomci nemaju samo dve glave već i dvostruki broj unutrašnjih organa. Možda i najpoznatije eksperimente proveo je nemački biolog Hans Speman početkom dvadesetog veka. On je privezao 2 embriona daždevnjaka tankom niti kose deteta što je rezultiralo nastajanjem jednog daždevnjaka s dve glave. Za svoja istraživanja dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1935. godine.

Abzanov kaže da postoji i drugo objašnjenje za rane grčke mitove o hidri. Naime, zmije često tokom parenja se skupljaju u pravu gomilu.

- Možete zamisliti takvu gomilu da liči na jedno telo sa više glava. Imate takvu višeglavi zmiju koja izgleda stvarno opasno - kaže Abzhanov.

Hidra nije jedina mitološka životinja sa više glava. Štaviše, čak i u grčkoj mitologiji, Herakle se borio protiv višeglavog psa Kerbera, čuvara podzemnog sveta. Drevni japanski mitovi spominju Jamatu no Oroči, osmoglava zmiju.

Nešto bliže nama su staroslovenski mitovi o troglavom Zmaju Goroniču. On izlazi iz vode, bljuje vatru i najčešće živi na planini.

(Telegraf.rs / Izvor: dailymail.co.uk / express.hr)