RAZOTKRIVENA TAJNA O VAMPIRIMA: Mitovi o surovim i krvavim bićima govore samo jedno!

Bolesti zbog kojih ljudi nisu smeli da se izlažu suncu i dnevnom svetlu verovatno su doprineli kreiranju mitova o vampiru

Vampiri su među najopasnijim bićima koje je ljudski um stvorio, bolesti od kojih su obolevali naši preci su imale značajnu ulogu u njihovom stvaranju. 

Preporučujemo

SPAVAM U MRTVAČKOM KOVČEGU, UMESTO VODE PIJEM KRV: Neverovatna ispovest momka koji je postao vampir

Pre nego što se medicina razvila, bolesti su bile zastrašujuća stvar. Zaraze i epedemije su mogle da se pojave bez upozorenja i da izazovu brojne smrti i patnje. Nije u pitanju samo kuga kao poznata zaraza, već i druge bolesti koje su možda prenosile životinje mogle su da izazovu bolesti, a nije bilo objašnjenja.

Ljudi su se okrenuli natprirodnom, a neke od bolesti pomogle su da se stvori mit o jednom od najvećih i najpoznatijih čudovišta u civilizaciji, vampiru.

Vampir je biće koje nije mrtvo, a svake noći ustaje iz svog groba kako bi pio krv živih bića, a pojavio se još u vreme starih Grka. Brojnim delima nekih njihovih filozofa se i dalje divimo, a tadašnji životni vek iznosio je oko 28 godina, a to je bilo vekovima pre bolnica i antibiotika i bilo je mnogo verovatnije da će ljudi da umru u ranijem dobu.

Bez mikroskopa kojim bi mogli da vide male napadače viruse i bakterije, društva iz prošlosti su mislili da je nešto natprirodno krivo za mnoge bolesti.

Uzmimo kao primer porfiriju, koja utiče na proizvodnju hema, koji dalje pomaže u proizvodnji hemoglobina koji se nalazi u krvi. Kod obolelih se dešava da svaki put kad se izlože suncu dobiju osip, plihove i svrab, a retko se dešava da se desni povlače. Koža deluje ljubičasto, kao nesvarena krv, a osetljivost na dnevnu svetlost može da izazove i da nos i uši otpadnu, čineći da oboleli izgledaju kao Nosferatu.

Retko koji oboleli će imati neki od opisanih simptoma. Lekari tvrde da verovatno nema više od nekoliko stotina ekstremnih slučajeva, a najviše slučajeva je bilo, što je zanimljivo, u Transilvaniji.

Pisac Rodžer Lakhurst se bavio ovom temom i kaže da je vampir dobio na popularnosti početkom 18. veka i da je prvi put pomenut u engleskim novinama 1730. godine nakon što su pronađeni leševi sa krvavim ustima.

Kada je nesreća u vidu kuge ili masovne smrti goveda, mnogi su upirali prstom u duhove koji su vrebali među živima.

Često bi prvo iskopali osobu koja je poslednja umrla u selu, a to nas dovodi do sledećeg problema. Medicina je bila toliko nerazvijena da nisu mogli da sigurnošću da budu sigurni da li je neka osoba stvarno mrtva.  Zbog bolesti katalepsija koja ukruti nečije telo i smanji mu puls da je gotovo neosetan, mnogi su sahranjivani živi. Kad bi se probudili, neki bi poludeli i jeli su svoje telo i time se može objasniti što su nalaženi leševi sa svežom krvi.

Mnogi ljudi su držali životinje, a pre pojave vakcine, mnogi su obolevali od besnila, a kad bi se simptomi kao osetljivost na svetlost i vodu, griženje i delirijum pojavili, smrt je bila neizbežna.

- Besnilo verovatno ima i veze sa stvaranjem vukodlaka - kaže Lakhurst.

Ovde pogledajte kako izgleda grob prvog vampira na svetu:

Izolovanost mnogih društava od civilizacije je sigurno doprinela razvijanju bolesti.

Zanimljivo je, međutim, da postoje mnoge kulture širom sveta na različitim kontinentima i u različitim vremenskim zonama koje dele mit o zombijima krvopijama, kao na primer Filipini, Čile i plemena starosedelaca iz Australije.

Lakhurst kaže da mit o vampirima ne potiče samo iz bolesti već i iz nekih udaljenih krajeva. Tako su na primer u staroj Grčkoj mislili za varvare, koji su ih napali, da su kanibali i da piju krv, a slične stvari su mislili pripadnici brojnih plemena.

Izgleda da vampiri nisi bili objašnjenje samo za bolesti, već i za sva ona čudna, daleka mesta, kao i ljude koji tamo žive.

(Telegraf.rs / Izvor: bbc.com)