ŠERLOK JE TREBALO DA SE ZOVE ŠERINFORD: 9 stvari koje sigurno niste znali o Holmsu (FOTO)

Da li ste znali da je prvi roman ser Artura Konana Dojla o njemu bio propast? Da je Dojl na drugi roman nagovoren na istoj večeri na kojoj je Vajld nagovoren da napiše "Sliku Dorijana Greja"? Da nikada nije nosio onaj svoj čuveni kačket? Da je najviše puta ekranizovani fiktivni lik?

Šerlok Holms je ime koje praktično zna svaki čovek na planeti Zemlji, a dobar deo njih je ubeđen da je stvarno i postojao. Toliko smo sa njim upoznati da verujemo da ne postoji ništa što već ne znamo.

Preporučujemo

E, tu svi grešimo. Evo 9 stvari koje su malo poznate.

1. ŠERLOK SE PRVOBITNO ZVAO ŠERINFORD

Ser Artur Konan Dojl je već dobrano zagazio u pisanje prvog od četiri romana i mnogo većeg broja pripovetki o našem najomiljenijem detektivu svih vremena, kada je iznenada shvatio da Šerinford ne radi posao. Zato mu je promenio ime u Šerlok, što je zapravo, kao i ime njegovog brata Majkrofta, prezime u nekim delovima Engleske. Bilo je to prezime jednog kriketaša kojeg je Dojl cenio a koji je igrao za klub Merilebon, smešten u istom kvartu u kojem se nalazi i ulica Bejker.

Šerlok verovatno dolazi od staroengleskih reči koje skupa znače "svetlokosi", dok je Majkroft složenica istog porekla i znači "navodnjavanje polja" ili nešto u tom smislu.

2. PRVI ROMAN JE BIO PROPAST

Debi slavnog detektiva u romanu "Studija u grimizu" izašao je iz pera tada 27-godišnjeg Dojla koji je ovo delo napisao za samo tri sedmice. Bio je inspirisan profesorom Univerziteta u Edinburgu, dr Džozefom Belom, koji je bio u stanju da postavi dijagnozu gledajući pacijenta. Drugi bitni uticaj je detektiv Ogist Dupen, kojeg je stvorio Edgar Alan Po.

"Studija u grimizu" je roman napisan dok se Dojl borio da spase od propasti svoju malu kliniku u Portsmutu; odbijen je od svih izdavača dok konačno nije našao jednog koji je hteo da ga objavi. Nije se prodavao, potonuo je.

3. DRUGI ROMAN JE U VEZI S OSKAROM VAJLDOM

Jedna od retkih osoba kojoj se dopao prvi roman bio je Džozef Stodart, londonski urednik. On je ubedio Dojla na jednoj večeri 1899. godine da napiše drugi roman sa Šerlokom u glavnoj roli, kako bi bio objavljivan u nastavcima u njegovom časopisu. Na istoj večeri, Oskar Vajld je pristao da učini istu stvar. Iz toga je proizašla "Slika Dorijana Greja".

4. ŠERLOK NIJE NOSIO SVOJ ČUVENI DIRSTOKERSKI KAČKET

Slika koja je svima urezana u glavu i koju evociramo svaki put kada neko spomene g. Holmsa jeste čovek sa dirstokerskim kačketom na glavi. Toga nema u Dojlovim delima već se radi o ilustraciji Sidnija Pedžeta iz 1891. godine; naime, ovaj umetnik je zamislio našeg junaka kako nosi taj kačket tokom jednog svog putovanja na selo, i to se zadržalo u svesti ljudi.

5. HOLMS JE NAJEKRANIZOVANIJI LIK IKADA

Šerlok se pojavljuje u 226 filmova i serija, i glumljen je od strane više desetina različitih glumaca. Nijedan fiktivni lik nije uspešniji na tom polju. Osim Drakule, koji je ipak polu-vampir i ne u potpunosti čovek, i koji je pritom izrađen pod Vladu Cepešu koji nije fiktivni lik. Međutim, uprkos popularnosti ovog poslednjeg Šerloka koji je smešten u sadašnjost, za definišućeg se smatra onaj kojeg je oživeo čuveni Džeremi Bret osamdesetih i početkom devedesetih godina. Takođe, tu je i slavna ruska verzija sa Vasilijem Livanovim u naslovnoj roli.

6. ŠERLOK NE VRŠI DEDUKCIJE

Ako ćemo pravo, ono što g. Holms radi je logički proces koji se zove abdukcija. Razlika između dedukcije i abdukcije je u tome što se ovo potonje temelji više na obzervaciji, a zaključci koji se donose ne moraju da budu logički obavezno istiniti. Dedukcija, sa druge strane, obavezno je istinita. Sa druge strane, pošto je g. Holms uvek u pravu, možda i vrši dedukciju.

7. NIKADA NIJE IZGOVORIO "OSNOVNO, MOJ DRAGI VOTSONE"

Ne postoji ni u jednom Dojlovom romanu ili pripoveci situacija u kojoj Šerlok izgovara ovu rečenicu. Dešava se da kaže "osnovno!" i da kaže "moj dragi Votsone", ali nikada spojeno. U pitanju je obožavateljska konstrukcija.

8. MUZEJ ŠERLOKA HOLMSA I JESTE I NIJE U ULICI BEJKER BR. 221B

Iako na zgradi ovog muzeja stoji zvanična adresa na broju 221B, ona se zapravo nalazi između brojeva 237 i 241, pa je tako fizički na broju 239. Međutim, brojevi u ulici Bejker nisu za vreme Holmsa išli toliko daleko, tako da je u to vreme čak i sam broj bio izmišljen, pored njegovog žitelja.

9. SER ARTUR KONAN DOJL

Suprotno uvreženom mišljenju, tvorac Šerloka Holmsa nije pisao samo o njemu, bavio se mnogim drugim stvarima. Vitešku titulu "ser" dobio je zbog izveštavanja tokom Drugog burskog rata, ne zbog Šerloka. Pisao je i istorijske romane koje je Čerčil obožavao. Njegov čuveni roman "Izgubljeni svet" inspirisao je Spilbergov "Park iz doba jure". Bavio se i advokaturom.

(O. Š.)