ŠOKANTNO OTKRIĆE: Deda Džordža Buša planirao fašistički državni udar u Americi?! (FOTO) (VIDEO)

Zaverenici, sve sami bogati industrijalci i bankari sa Vol strita, bili su podstaknuti pobedom Frenklina Ruzvelta na predsedničkim izborima 1932. godine. Njegov greh je bio što je hteo da pomogne američkom narodu

Početkom tridesetih godina prošlog stoleća, grupa najuticajnijih i najbogatijih američkih industrijalaca i bankara navodno je pokušala da izvrši državni udar, sruši novoizabranu Ruzveltovu administraciju i uspostavi fašističku diktaturu.

Ovo je poznato kao Poslovna zavera, a plan je navodno osmišljen od strane takvih istaknutih tajkuna i zverki sa Vol strita koji su kontrolisali Čejs banku, Maksvel Haus, Dženeral Motors, Gudjir, Standard Ojl, Dupon, Hajnc, ali i nekih drugih uglednih Amerikanaca poput Preskota Buša, oca jednog predsednika (Džordža Buša Starijeg) i dede drugog (Džordža Buša Mlađeg). On je tada bio bankar, ali će kasnije biti senator.

Zaverenici - među kojima je bilo i Hitlerovih obožavatelja, zbog njegovog antikomunizma - su bili podstaknuti pobedom Frenklina Ruzvelta na predsedničkim izborima 1932.godine, pošto se ovaj zavetovao da će sprovesti niz oštrih mera kako bi oporavio zemlju od Velike depresije; te mere će postati poznati kao Nju dil.

On se takođe zalagao i za napuštanje zlatnog standarda što je užasnulo bogatašku elitu, koja je počela da ga optužuje da zemlju gura ka otvorenom boljševizmu.

Ideja je bila da se iskoristi pola miliona veterana iz Prvog svetskog rata putem ispostava Američke legije, a bili su spremni da potroše milione da bi ih naoružali kako bi ovi mogli da osvoje prestoni Vašington. Naravno, izmanipulisali bi ih, jer su ovi bili nezadovoljni zato što im bonusi za vojevanje nikada nisu isplaćeni.

Kada bi dograbili poluge vlasti uspostavili bi fašistički režim prijateljski nastrojen bogataškoj klasi, sličan Musolinijevoj Italiji. Postojalo bi nešto što bi se zvalo "sekretar za opšte poslove" koji bi u suštini bio diktator, dok bi Ruzvelt bio lutka, ili bi bio jednostavno likvidiran.

Tu su funkciju namenili proslavljenom generalu Smedliju Batleru, 52-godišnjem veteranu koji je godinu dana pre toga izrazio podršku onim veteranima koji su kampovali u Vašingtonu tražeći bonuse. Delovao im je, zbog svog patriotizma, kao idealan kandidat.

Međutim, nisu znali da je Batler postao i kritičar bogataške pohlepe koja je, po njegovom mišljenju, Ameriku uvlačila u bespotrebne ratove. Zato je odmah uzbunio predsedničku administraciju, a Kongres je ustanovio posebnu komisiju da ispita stvari.

Komisija je ustanovila da postoje dokazi o postojanju nekakve zavere u koju su upleteni bankari, antikomunisti i fašistički simpatizeri, te da u nema sumnje da se o tome diskutovalo i da se planiralo. Niko nije, međutim, krivično gonjen.

Mediji su razapeli komisiju, posebno "Njujork Tajms" koji je priču nazvao "džinovskom prevarom". Ko li je tada bio vlasnik ovog lista?

(O. Š.)