"LUDI DŽEK" JE NEUSTRAŠIVI VOJNIK DRUGOG SVETSKOG RATA: Borio se protiv Nemaca mačem, lukom i strelama (FOTO)

Kada je rat već uveliko kucao na vrata Evrope 1939. godine, a iako je napustio vojsku 10 godina ranije, Ludi Džek, svetski šampion u streljaštvu, je odlučio da stane u odbranu domovine jer je prema njegovim rečima, "država zaglavila u njegovom odsustvu"

Džek Malkom Torpe Fleming Čerčil, poznatiji kao Ludi Džek bio je britanski vojnik koji se u Drugom svetskom ratu borio protiv Nemaca naoružanim puškama, mitraljezima i tenkovima sa mačem u ruci, lukom i pregrštom strela - često obučen u kilt, i često svirajući gajde ispred neprijateljske linije.

Preporučujemo

 A ŠTA DA HITLER NIJE NAPAO RUSIJU? Kako bi izgledao rat, tok istorije i na koga bi se Nemačka okomila? (FOTO)

Džek je diplomirao na Kraljevskoj vojnoj akademiji Sandhurst 1926. godine, a pre Drugog svetskog rata je radio kao urednik jednih novina, kao model, a takođe se pojavio i kao sporedna uloga u filmu Lopov iz Bagdada. Pored toga, on je 1939. godine postao i svetski šampion u streljaštvu.

Početak Drugog svetskog rata

Kada je rat već uveliko kucao na vrata Evrope 1939. godine, a iako je napustio vojsku 10 godina ranije, Ludi Džek, svetski šampion u streljaštvu, je odlučio da stane u odbranu domovine jer je prema njegovim rečima, "država zaglavila u njegovom odsustvu".

Na samom početku rata, Džek je poslat u Francusku zajedno sa ostatkom britanskih ekspedicijskih snaga koje su trebale pomoći Francuzima da se odbrane od Nemaca, ali nedugo nakon što je Džek stigao, Hitler je napao, a Britanci su se našli usred nezaustavljivog Blitzkriega.

Britanski vojnici nisu imali mnogo opcija, već da se povuku prema moru i vrate nazad u Englesku, ali zahvaljujući vojnicima poput Džeka, prilikom povlačenja su radili sve što su mogli da makar malo uspore "nemilosrdni napredak" Hitlerovih trupa.

Iako je većina Britanskih vojnika bila prestravljena, i samo su želeli da pobegnu iz Francuske što pre, Ludi Džek je imao druge planove - pokrenuo je niz malih gerilskih napada na Nemačke položaje i skladišta zaliha. Na svom vernom motociklu, naoružan samo škotskim mačem, lukom i strelama, on je jurišao na nespremne Nemce u pravom srednjevekovnom stilu.

DOBROVOLJNO ZAVRŠIO U AUŠVICU: Neverovatna priča poljskog vojnika u čije jezive priče niko nije verovao

Hrabri poduhvati Ludog Džeka

Uprkost tome što je upucan metraljezom u vrat, Ludi Džek je nastavio da se bori tokom bitke kod Dunkerquea, a čak je dobio i Vojni Krst za hrabrost kada je spasio ranjenog britanskog vojnika koji je ležao iza neprijateljske linije.

Nakon toga, Džek se vratio u Englesku i odmah se prijavio da bude član nove organizacije poznate kao komandosi. Iako nije bio siguran šta je zapravo zadatak komandosa nije mogao odoleti ideji da nastavi rat.

U svojoj prvoj komandoskoj akciji, Džek je učestvovao u amfibijskom napadu na nemačku bazu u Vaagsu u Norverškoj. Kao vođa, Ludi Džek je bio zadužen za onesposobljavanje artiljerije na ostrvu Maaloy.

Dok su čamci jurili prema odredištu, on je pevao "The March of the Cameron Men" i svirao svoje gajde, a čim se rampa otvorila, Džek je prvi istrčao mašući svojim mačem i krenuo u juriš vrišteći "COMANDO!!!".

U sledećoj akciji u Salernu, Džek je osvojio još jednu nagradu za hrabrost. Njegova grupica vojnika je imala zadatak da zauzme artiljerijsku poziciju koja je sprečavala napredak Britanskih trupa. Iako je Nemaca bilo daleko više nego Džekovih komandosa, on je ipak odlučio da napadne. Usred noći, on je sa svojim ljudima krenuo u juriš opet vrišteći iz sveg glasa "COMANDO!!!". Nemci su naravno bili zbunjeni i iznenađeni, a 50 Britanaca je tu noć zarobilo 136 nemačkih vojnika. Ali to nije ni blizu Džekovih pravih mogućnosti...

Jedne noći, on je opet potpuno sam zarobio četrdeset i dva nemačka vojnika koristeći samo svoj mač. Jednostavno je zarobio stražara, kojeg je koristio kao živi štit dok je išao od jednog do drugog vojnika gurajući im mač u lice sve dok se nisu svi predali.

Nakon toga, Džek je stigao u Jugoslaviju, gde je vodio niz akcija protiv Nemaca stacioniranih na ostrvu Vis. U maju 1944. godine, vodio je jednu grupu vojnika koja je trebala da zauzme jedno brdo. Pošto su Nemci pružali snažan otpor, samo je 6 vojnika stiglo jdo vrha. Sa samo par vojnika iza sebe, i dovoljno blizu Nemaca da ga čuju kako peva, Džek je učinio ono što bi svaki razuman vojnik učinio u tom trenutku - počeo je da svira gajde i da peva "Will ye no come back again". Pevao je dok ga nije onesvestila nemačka granata i dok konačno nije zarobljen.

Džek je smešten u Sashsenhausen logor, a zbog prezimena, Nemci su mislili da je on rođak Vinstona Čerčila (što nije bio slučaj), a pored toga smatrali su ga važnim zarobljenikom zbog njegovog čina.

Ali Ludi Džek nije bio jedan od onih koji su bili spremni da čekaju kraj rata u logoru. Ubrzo je pobegao kroz jedan kanal koji je prolazio ispod bodljikave žice, ali je nedugo nakon bega ponovo zarabljen.

U aprilu 1945. godine u logoru je na kratko zakazo sistem rasvete, a Džek je odmah iskoristio priliku i nestao u mraku. Nakon osam dana neprekidnog hoda i pređenih skoro 250 km, naišao je na oklopna vozila američke vojske u Italiji. Uspeo je da dokaže da je britanski pukovnik, i umesto da se vrati kući, priključio se trupama u Burmi, gde je rat protiv Japana još uvek bio u punom jeku. Do trenutka kada je stigao, na Nagasaki i Hirošimu su već bile bačene atomske bombe, što je značilo da se rat završio.

No kraj rata nije bio i kraj Džekovih avantura. On je postao padobranac, a kada je završio obuku, otišao je u Palestinu kao drugi zapovednik 1. bojne jedinice. Kasnije je postao i vojni instruktor u Australiji, a konačno je otišao u penziju 1959. godine. Džek je preminuo 1996. godine u 89 godini života u Engleskoj.

(Telegraf.rs / Izvor:pixelizam.com)