DOBROVOLJNO ZAVRŠIO U AUŠVICU: Neverovatna priča poljskog vojnika u čije jezive priče niko nije verovao
Pileckiju je brzo postalo jasno šta se zapravo događa u zloglasnom logoru – to je bila mašina za ubijanje
Kako bi proverio glasine o zločinima nacista, poljski vojni kapetan Vitold Pilecki dobrovoljno se javio da uđe u Aušvic gde su 19. septembra 1940. godine nemački vojnici deportovali sa varšavske ulice.
MRAČNA TAJNA KONC-LOGORA: Priča o Jevrejima koji su mučili Jevreje zbog ljubavi Nemaca (FOTO)
U dokumentu "Volonter Aušvica", koji je komunistička Poljska decenijama držala tajnim i tek nedavno otvorila, piše kako je Pilecki opisao ulazak u zloglasni logor Aušvic, u kojem je proveo naredne dve godine.
- Pozdravio sam se sa svime što sam do tada znao i ušao u nešto što nije bilo nimalo nalik bilo čemu što sam video - izjavio je on.
Pileckiju je brzo postalo jasno šta se zapravo događa u Aušvicu – to je bila mašina za ubijanje. Dodeljen mu je posao koji je podrazumevao i rad van logora, pa je uspevao da prokrijumčari izveštaje poljskoj vojsci.
Iz dana u dan njegovi su izveštaji bili sve jeziviji.
- Više od hiljadu novopridošlih danas je poslato u gasne komore. Tela su spaljena u novom krematorijumu - napisao je Pilecki.
S vremenom su njegovi izveštaji postali toliko strašni da je svima bilo teško da poveruju u sve što je napisao.
Aleks Storožinski, predsednik fondacije Kosciusko ispričao je kako je Pilecki izveštaje slao vojsci koja se krila po Varšavi.
- Mislili su da preteruje. Nisu mogli da poveruju da postoje gasne komore, peći, da su im davali injekcije od kojih su umirali. Zvučalo je nestvarno - rekao je Storožinski.
Kako nisu stizale naredbe da se logor uništi, Pilecki im je ponovo pisao.
- Dalji ostanak ovde bi mogao biti jako opasan za mene - napisao je Poljak, nakon čega je počeo da planira beg. To mu je pošlo za rukom u noći 26. aprila 1943. godine, kada je zajedno s dvojicom logoraša Janom Redžejem i Edvardom Ciselskim napokon pobegao.
Prema Viceu, trojka je pobegla kroz zadnja vrata kućice koja je služila kao pekara. Ispod logoraških uniformi imali su normalnu odeću, a sa sobom su poneli duvan koji su bacali iza sebe kako psi ne mogli da ih nanjuše.
Nakon bega Pilecki se vratio u vojsku i napisao opširan izveštaj o Aušvicu, ali 1945. godine pristao je na špijunažu i prikupljanje tajnih informacija o Rusima u Poljskoj. Komunistički režim u Varšavi ga je uhvatio, sudilo mu se i potom je osuđen na smrt. Pogubljen je u varšavskom zatvoru Mokotov, 25. maja 1948. godine.
Razlog zbog kog je njegova priča o infiltraciji u Aušvic ostala relativno nepoznata je taj što je komunistička vlast cenzurisala spominjanje njegovog imena u javnim dokumentima, a ta zabrana trajala je sve do pada Berlinskog zida.
(Telegraf.rs / Express.hr)